ИЛИЈА хода Јорданском долином. Пре неколико седмица је кренуо на пут са удаљене горе Хорив на југу. Стигавши у своју домовину, Израел, он види неке промене. Земља се полако опоравља од суше. Почеле су благе јесење кише и ратари ору своје њиве. Сигурно му је драго када све то види. Ипак, још важније му је како су његови сународници. Забринут је јер у духовном погледу нису нимало добро. Обожавање Вала и даље цвета, и пред Илијом стоји много посла. *

У близини града Авел-Меола, Илија види да је у току велики ратарски посао. У дванаест јармова била су упрегнута по два вола која су извлачила бразде по влажном земљишту. Код последњег јарма налази се човек ког Илија тражи. То је Јелисеј, онај кога је Јехова изабрао за пророка који ће заменити Илију. Пошто се Илија раније пожалио да је усамљен у служби Богу, сигурно једва чека да упозна тог човека (1. Краљевима 18:22; 19:14-19).

Да ли је Илији можда тешко што ће уступити нека своја задужења и што ће једног дана чак бити замењен? То не знамо, мада није немогуће да су му такве мисли пролазиле кроз главу. На крају крајева, он је био „обичан човек као и ми“ (Јаковљева 5:17). У сваком случају, Библија нам каже шта је урадио: „Илија му је пришао и ставио на њега свој пророчки огртач“ (1. Краљевима 19:19). Илијин пророчки огртач, вероватно од овчије или јареће коже, био је знак да га је Јехова изабрао за једну посебну врсту службе. Дакле, било је веома значајно што је свој огртач ставио на Јелисеја. Илија се вољно подложио Јеховиној заповести и поставио Јелисеја за пророка који ће га заменити. Веровао је свом Богу и слушао га.

С друге стране, Јелисеј је спремно помагао овом старијем пророку тако што га је око шест година понизно пратио и био му од велике помоћи. Касније је чак постао познат као онај „који је Илији водом поливао руке“ (2. Краљевима 3:11). Илији је сигурно донело велику утеху то што је имао тако способног помоћника. Ова два човека су без сумње постали добри пријатељи. Један другом су пружали подршку и то им је помогло да издрже велике неправде које су биле тако честе у њиховој земљи. Посебно је било тешко што је краљ Ахав био све гори и гори.

Шта да радимо када се суочавамо с неправдом? У овом поквареном свету то није ништа необично. Али када имамо пријатеља који воли Бога, то нам може помоћи да истрајемо. Такође много учимо из Илијиног примера, будући да он није изгубио веру упркос неправдама које је видео.

Илија и Јелисеј су давали све од себе како би духовно ојачали народ. По свему судећи,  поучавали су и друге пророке, који су били организовани у заједнице у којима су се школовали за своју службу. Међутим, касније је Илија добио нови задатак од Јехове: „Устани и пођи у сусрет Ахаву, краљу Израела“ (1. Краљевима 21:18). Зашто га је послао код Ахава?

Тај краљ је већ био застранио и постао најгори израелски краљ до тада. Оженио се Језавељом и почео да обожава Вала, због чега је идолопоклонство цветало у земљи (1. Краљевима 16:31-33). Култ Вала је обухватао обреде плодности, храмску проституцију и чак жртвовање деце. Осим тога, Ахав се недуго пре тога оглушио о Јеховину заповест да погуби злог сиријског краља, Вен-Адада. Вероватно је иза тога стајао новчани добитак (1. Краљевима, 20. поглавље). Међутим, сада су похлепа, материјализам и насиље Ахава и Језавеље постали још гори.

Ахав је имао двор у Самарији, и била је то заиста импозантна грађевина. Такође је имао двор у Језраелу, удаљеном око 37 километара. Поред њега се налазио један виноград. Ахав је страшно желео то парче земље, које је припадало човеку по имену Навутеј. Зато га је позвао и рекао да жели да купи његов виноград или да га замени за други. Међутим, Навутеј је рекао: „Никада ти не бих дао наследство својих праочева јер знам да би то у Јеховиним очима било неисправно“ (1. Краљевима 21:3). Да ли је Навутеј био тврдоглав? Непромишљен? Многи би тако рекли. Али заправо, он је слушао Мојсијев закон, у ком Јехова није допуштао Израелцима да трајно продају земљу која је наследство њихове породице (Левитска 25:23-28). Навутеј никада не би прекршио Закон који је Бог дао. Он је имао јаку веру и био храбар, пошто је сигурно знао колико је опасно супротставити се Ахаву.

Наравно, Ахав није марио за оно што је Јехова прописао по Закону. Он је отишао кући „зловољан и потиштен“ јер није добио што је желео. „Легао је на постељу, окренуо лице на страну и није хтео ништа да једе“ (1. Краљевима 21:4). Када је Језавеља видела да се њен муж дури као неко дете, одмах је сковала план да му омогући оно што је желео, а уз то и да уништи једну недужну породицу.

Злоба која је стајала иза ове завере оставља без речи свакога ко чита о њој. Краљица Језавеља је знала да је по Закону потребно сведочанство двојице сведока да би се потврдила нека озбиљна оптужба (Поновљени закони 19:15). Зато је у Ахавово име написала писма језраелским великашима. Од њих је затражила да пронађу два човека која би лажно оптужила Навутеја за хулу, за шта би уследила смртна казна. Нажалост, њен план је успео. Два „покварена човека“ лажно су сведочила против Навутеја и он је каменован. И не само то, убијени су и Навутејеви  синови! * (1. Краљевима 21:5-14; Левитска 24:16; 2. Краљевима 9:26). Све се то десило зато што Ахав није искористио свој ауторитет, па се његова жена осилила и уништила недужне људе.

Како ли се само Илија осећао када му је Јехова рекао шта су краљ и краљица учинили! И нас може веома погодити када видимо како зли газе недужне људе (Псалам 73:3-5, 12, 13). Данас често видимо страшне неправде, а понекад су чак за њих одговорни утицајни људи који се представљају као Божји заступници. Међутим, овај библијски запис нам пружа утеху. Подсећа нас на то да се од Јехове ништа не може сакрити. Он види све (Јеврејима 4:13). Али да ли нешто предузима?

Када је Јехова послао Илију код Ахава, рекао му је: „Ено га у Навутејевом винограду“ (1. Краљевима 21:18). Очигледно је Ахав отишао тамо чим му је Језавеља рекла да је виноград његов. Није му било ни на крај памети да га Јехова посматра. Замислимо осмех на лицу тог краља док ужива у свом новом винограду и сањари о предивном врту који ће тамо направити. А онда долази Илија! Ахавово задовољно лице се одједном изобличује од беса и мржње и он презриво говори: „Јеси ли ме нашао, непријатељу мој?“ (1. Краљевима 21:20).

Ахавове речи показују колико је био безуман. Прво, тиме што је Илију питао: „Јеси ли ме нашао?“, Ахав је показао да је у духовном погледу био слеп. Јехова га је још давно „нашао“, јер је видео да је Ахав изабрао да чини оно што је лоше и да ужива у плодовима Језавељине злобне завере. Он је видео да је у Ахавовом срцу љубав према материјалним стварима угушила свако милосрђе, правду и самилост. Као друго, тиме што је Ахав рекао Илији: „Непријатељу мој“, показао је мржњу према човеку који је био Јеховин пријатељ и који му је могао помоћи да се врати са свог злог пута.

Из Ахавовог негативног примера можемо много научити. Треба да задржимо на уму да Јехова увек види све. Као Отац који нас воли, он зна када смо скренули с правог пута и помаже нам да се вратимо.  Зато често користи своје пријатеље — верне људе који попут Илије преносе Божје речи. Била би заиста велика грешка ако бисмо на Божје пријатеље гледали као на своје непријатеље! (Псалам 141:5).

Замислимо како Илија говори Ахаву: „Нашао сам те.“ Сигурно му је требало храбрости да се супротстави том злом краљу, који је био лопов, убица и бунтовник против Јехове Бога. Илија му је затим изрекао Божју пресуду. Јехова је имао целу слику — поквареност се ширила из Ахавове породице и захватила је цео народ. Зато је Илија рекао Ахаву да ће га Јехова ’почистити‘, то јест да ће истребити његову краљевску лозу. Ни Језавеља неће умаћи правди (1. Краљевима 21:20-26).

Све то време, Илија није био песимиста и није сматрао да зли са својим злоделима могу некажњено проћи. Данас би се врло лако могло доћи до таквог закључка. Али овај библијски запис нас подсећа не само да Јехова Бог види шта се дешава већ и да ће у одређено време спровести правду. Његова Реч нас уверава да долази дан када ће он заувек окончати сву неправду! (Псалам 37:10, 11). Међутим, можда се питате: ’Да ли Божја правда укључује само кажњавање? Или има места и за милосрђе?‘

Можда је Илију изненадила Ахавова реакција на Божју осуду. У запису стоји: „Кад је Ахав чуо те речи, раздерао је своје хаљине и ставио кострет на своје тело. Постио је, спавао у кострети и ходао потиштено“ (1. Краљевима 21:27). Да ли то значи да се Ахав кајао за своје поступке?

Можемо рећи да је у некој мери променио своје понашање. Ахав се понизио, а то сигурно није било лако једном поносном, арогантном човеку. Али да ли је то било право покајање? Поређења ради, осмотримо пример једног краља који је живео након Ахава и можда га чак надмашио у злом поступању. Био је то Манасија. Када га је Јехова казнио, он се понизио и завапио Јехови за помоћ. Међутим, он није остао на томе. Начинио је корените промене тако што је уништио идоле које је поставио и такође се трудио да служи Јехови. Чак је храбрио и свој народ да то чини (2. Летописа 33:1-17). Да ли је и Ахав учинио нешто слично? Нажалост није.

Да ли је Јехова приметио Ахавово јавно изражавање туге? Јесте, будући да је рекао Илији: „Јеси ли видео како се Ахав понизио преда мном? Зато што се понизио преда мном, нећу пустити оно зло за његовог живота. У време његовог сина пустићу зло на његов дом“ (1. Краљевима 21:29). Да ли је Јехова опростио Ахаву? Није. Само би искрено покајање навело Јехову да покаже такво милосрђе (Језекиљ 33:14-16). У којој се мери Ахав покајао, у тој мери је и Јехова показао милосрђе. Зато Ахав није био сведок страшног краја који је задесио његову породицу.

Па ипак, Јехова није променио своју пресуду. Касније је разговарао са својим анђелима о томе како навести Ахава да крене у битку у којој ће изгубити живот. Убрзо након тога, Јеховина пресуда је извршена. Ахав је рањен у бици и искрварио је у својим бојним колима. У запису се наводи још један језив детаљ: Када су прали бојна кола, пси су лизали краљеву крв. Тако су се наочиглед свих испуниле речи које је Јехова преко Илије упутио Ахаву: „На месту где су пси лизали Навутејеву крв, лизаће и твоју крв“ (1. Краљевима 21:19; 22:19-22, 34-38).

Ахавов крај је Илију, Јелисеја и све друге верне Божје слуге уверио да Јехова није заборавио Навутејеву храброст и веру. Пре или касније, Бог правде ће казнити зле за њихова злодела. Он ће такође показати милосрђе кад год постоји темељ за то (Бројеви 14:18). То је заиста била снажна поука за Илију, који је деценијама истрајавао под влашћу злог краља Ахава. Да ли сте и ви жртва неправде? Да ли чезнете да видите како ће Бог исправити неправду? Угледајте се на Илијин пример вере. Са својим верним сарадником Јелисејем, наставио је да преноси Божје речи и није поклекао под неправдом.