Витанија је било мало село три километра удаљено од Јерусалима (Јован 11:18). Тамо је, неколико седмица пре Исусове смрти, једна породица била у жалости — Исусов пријатељ Лазар изненада се разболео и умро.

Када је Исус то чуо, рекао је ученицима да Лазар спава и да иде да га пробуди (Јован 11:11). Међутим, они га нису разумели, па је морао отворено да им каже: „Лазар је умро“ (Јован 11:14).

Четири дана након сахране, Исус је стигао у Витанију. Када је срео Марту, сестру преминулог, она му је рекла: „Да си био овде, мој брат не би умро“ (Јован 11:17, 21). На то је Исус изговорио утешне речи: „Ја сам ускрсење и живот. Ко исказује веру у мене, ако и умре, оживеће“ (Јован 11:25).

Да би показао да те речи нису само празно обећање, Исус је пришао гробници и узвикнуо: „Лазаре, изађи!“ (Јован 11:43). На изненађење свих присутних, то се и десило.

Исус је пре тога ускрснуо најмање две особе. Једна од њих била је Јаирова ћерка. Непосредно пре него што је ускрснуо ту девојчицу, Исус је рекао да она спава (Лука 8:52).

Вреди запазити да је и за Лазара и за Јаирову ћерку Исус рекао да спавају, иако су у ствари били мртви. То поређење је заиста на месту. Зашто? Као што је сан стање без свести, тако и особа која је умрла нема свест, те не осећа бол и патњу (Проповедник 9:5; видети пропратни оквир  „Смрт је попут дубоког сна“). Исусови први ученици јасно су разумели у каквом су стању мртви. „За Исусове следбенике, смрт је  била попут сна, а гроб место одмора [...] за оне који су умрли у вери“, * наводи Encyclopedia of Religion and Ethics.

Утешно је знати да мртви спавају у гробу и да се не муче. Зато смрт за нас није мистерија и не морамо да страхујемо од ње.

Сви волимо да се одморимо током ноћи, али ко жели да спава бесконачно? Зато је логично да се питамо да ли има наде да ће се мртви икада вратити у живот, попут Лазара и Јаирове ћерке.

Патријарх Јов је поставио слично питање када је мислио да је на прагу смрти: „Кад човек умре, може ли се у живот вратити?“ (Јов 14:14).

Он је на то питање одговорио тако што је свемоћном Богу рекао: „Позваћеш ме, и ја ћу ти се одазвати. Ужелећеш се дела руку својих“ (Јов 14:15). Пошто је био веран Божји слуга, био је сигуран да Јехова једва чека дан када ће га ускрснути. Да ли су то биле само његове пусте жеље? Нипошто.

Тиме што је ускрсавао људе, Исус је пружио јасан доказ да му је Бог дао моћ да победи смрт. Штавише, у Библији се за Исуса каже да сада има „кључеве од смрти“ (Откривење 1:18). Зато ће он, симболично говорећи, откључати врата гроба, баш као што је наредио да се одмакне камен с Лазаревог гроба.

У Библији се увек изнова помиње обећање о ускрсењу. Један анђео је уверио пророка Данила: „Почиваћеш, али ћеш устати да добијеш своје наследство на крају дана̂“ (Данило 12:13). Такође, Исус је рекао садукејима, јеврејским вођама које су порицале ускрсење: „Ви сте у заблуди, јер не познајете ни Писма ни Божју моћ“ (Матеј 22:23, 29). Апостол Павле је рекао: „Имам наду [...] да ће Бог ускрснути и праведнике и неправеднике“ (Дела апостолска 24:15).

Када ће ускрснути праведници и неправедници? Анђео је рекао праведном Данилу да ће устати „на крају дана“. Марта је такође веровала да ће њен брат, Лазар, „устати о ускрсењу у последњи дан“ (Јован 11:24).

Говорећи о том „последњем дану“, Библија указује на Христову краљевску власт. Павле је написао: „[Христ] треба да краљује све док Бог не положи све непријатеље под његове ноге. Као последњи непријатељ биће уништена смрт“ (1. Коринћанима 15:25, 26). То је снажан разлог да се молимо да дође Божје Краљевство и да на земљи буде његова воља. *

Као што је Јов добро знао, Бог жели да ускрсне мртве. Када тај дан дође, смрт ће заиста бити уништена. И нико се никада више неће питати: ’Да ли је смрт крај свега?‘