Пре него што се родио у Витлејему, Исус Христ је живео као духовно биће на небу. Бог је прво створио Исуса и једино је њега створио директно. Зато је прикладно што се за Исуса каже да је Божји јединорођени Син. Док је био на небу, често је заступао Бога говорећи у његово име. Зато је назван Реч. Такође је био Божји помоћник и учествовао је у стварању свега (Јован 1:2, 3, 14). Исус је живео са Богом на небу небројено много година пре него што су створени људи. (Прочитајте Михеја 5:2 и Јована 17:5.)

Јехова је помоћу светог духа пренео Исусов живот с неба у Маријину материцу. Зато ниједан човек није био његов биолошки отац. Анђели су објавили његово рођење пастирима који су ноћу боравили напољу и чували стражу код својих стада (Лука 2:8-12). Дакле, Исус није рођен усред зиме, већ највероватније почетком октобра, када је време још увек лепо. Нешто касније су Марија и њен муж Јосиф отишли са Исусом у Назарет, где је он одрастао. Јосиф је бринуо о Исусу као свом усвојеном сину. (Прочитајте Матеја 1:18-23.)

Исус се крстио са око 30 година и Бог је јавно обзнанио да је он његов Син. Тада је Исус започео с делом због ког га је Бог послао на земљу. (Прочитајте Матеја 3:16, 17.)

Бог је послао Исуса да поучава људе истини. Исус их је учио о Божјем Краљевству, небеској власти која ће успоставити мир на целој земљи. Улио им је наду у вечни живот (Јован 4:14; 18:36, 37). Такође је пружио многе поуке о томе како пронаћи праву срећу (Матеј 5:3; 6:19-21). Поучавао је примером. Рецимо, показао је како чак и у тешким околностима човек може вршити Божју вољу. Када су га други малтретирали, он се није светио. (Прочитајте 1. Петрову 2:21-24.)

Исус је своје следбенике поучио да развијају самопожртвовану љубав. Иако је на небу имао јединствен положај код свог Оца, понизно га је послушао и дошао на земљу да живи међу људима. Нико нам не би могао пружити бољи пример у показивању љубави. (Прочитајте Јована 15:12, 13 и Филипљанима 2:5-8.)

Још један разлог зашто је Бог послао Исуса јесте да умре за наше грехе (Јован 3:16). Сви смо грешници, што значи да смо несавршени и грешимо. Зато оболевамо и умиремо. За разлику од тога, први човек Адам је био савршен. Није био грешан и никада не би умро нити би се разболео. Међутим, изгубио је савршенство тиме што је био непослушан Богу. Од Адама смо наследили грех, као и плату за грех — смрт. (Прочитајте Римљанима 5:12; 6:23.)

Исус је био савршен човек и није умро за своје грехе. Он је умро за наше грехе. Исусова смрт нам је омогућила да добијемо вечни живот и благослов од Бога. (Прочитајте 1. Петрову 3:18.)