КАДА је био на земљи, Исус је у свему поступао попут свог Оца и на савршен начин је испољавао његове особине. Он је рекао: „Ништа не чиним сам од себе, него говорим онако како ме је Отац научио [...] Увек чиним оно што је њему угодно“ (Јован 8:28, 29; Колошанима 1:15). Дакле, ако осмотримо како је Исус гледао на жене и како се опходио с њима, можемо створити слику о Божјем гледишту и о томе шта он очекује од њих.

На основу онога што пише у јеванђељима, многи библисти признају да се Исусово гледиште о женама може назвати револуционарним. Зашто? И што је још важније, да ли његова учења и данас женама доносе слободу?

Исус није сматрао да су жене сексуални објекти, већ је уважавао њихово достојанство. Према гледишту неких јеврејских верских вођа, контакт са супротним  полом могао је само изазвати пожуду. Пошто се на жене гледало као на извор искушења, није им било дозвољено да у јавности разговарају с мушкарцима и морале су да носе вео када излазе из куће. С друге стране, Исус је саветовао мушкарце да обуздавају своје жеље и опходе се са женама на достојанствен начин, а не да их искључе из друштва (Матеј 5:28).

Исус је такође рекао: „Ко се разведе од своје жене и ожени се другом, чини прељубу према првој“ (Марко 10:11, 12). На тај начин је оповргао уврежено рабинско учење по коме су мушкарци могли да се разводе од жена „из било ког разлога“ (Матеј 19:3, 9). Већини Јудејаца била је страна помисао на то да се прељуба чини према жени. Рабини су учили да муж никада не може починити прељубу, већ да само жена може бити неверна. Према једном библијском приручнику, „тиме што је изједначио моралну обавезу мужа и жене, Исус је уздигао положај жена у друштву и њихово достојанство“.

Како то користи женама данас. На састанке Јеховиних сведока долазе и мушкарци и жене. Жене тамо немају разлога да страхују од непристојних погледа ни од непримерене присности, јер мушкарци воде рачуна да гледају „старије жене као мајке, а млађе жене као сестре — са свом честитошћу“ (1. Тимотеју 5:2).

Исус је налазио време да поучава жене. За разлику од рабина који су сматрали да жене треба да буду необразоване, Исус их је поучавао и подстицао да изразе своје мишљење. Примера ради, једном приликом није желео Марији да ускрати поуку и тиме је показао да жени није место само у кухињи (Лука 10:38-42). Његова поука је такође користила Маријиној сестри Марти, што се види из њених мудрих одговора на Исусова питања након Лазареве смрти (Јован 11:21-27).

Исусу је било важно какво гледиште имају жене. Већина Јеврејки је у то време сматрала да је жена срећна ако има угледног сина, поготово пророка. Једном приликом, једна жена је рекла Исусу: „Срећна је утроба која те је носила!“ (Лука 11:27, 28). Он јој је тада скренуо пажњу на то да је духовност важнија и тиме јој показао да постоји нешто више од традиционалне улоге жене у друштву (Јован 8:32).

Како то користи женама данас. Учитељи у хришћанској скупштини радо слушају коментаре жена на састанцима. Они цене то што зреле жене „поучавају друге добру“ својим примерним понашањем у  свакој прилици (Титу 2:3). Такође цене њихов велики допринос проповедању добре вести о Божјем Краљевству (Псалам 68:11; видети оквир  „Да ли је апостол Павле забранио женама да говоре?“ на страни 9).

Исус је показао да му је стало до жена. У библијска времена, људи су углавном више ценили синове него ћерке. У Талмуду се то види из следећих речи: „Благо ономе ко има мушку децу, а тешко ономе ко има женску децу.“ Неки родитељи су на ћерку гледали као на већи терет — морали су да јој пронађу брачног друга и дају мираз, а нису могли да очекују да ће она бринути о њима када остаре.

Исус је показао да је живот девојчице једнако вредан као и живот дечака — ускрснуо је како сина удовице из Наина тако и Јаирову ћерку (Марко 5:35, 41, 42; Лука 7:11-15). Након што је излечио жену која је била „опседнута духом због ког је већ осамнаест година била болесна“, Исус је за њу рекао да је ’Аврахамова кћи‘, што је готово непознат израз у јеврејским списима (Лука 13:10-16). Обративши јој се с таквим поштовањем и срдачношћу, он не само што ју је признао као пуноправног члана друштва већ ју је и похвалио због њене велике вере (Лука 19:9; Галатима 3:7).

Како то користи женама данас. Једна азијска пословица каже: „Одгајати ћерку је исто што и заливати комшијину башту.“ Очеви који следе Христов пример не дозвољавају да на њих утиче такав менталитет. Они с љубављу брину и о синовима и о ћеркама. Родитељи који служе Богу старају се да сва њихова деца добију добро образовање и здравствену негу.

Исус је имао поверења у жене. На јеврејским судовима, сведочанство жене сматрало се једнаким сведочанству једног роба. Јосиф Флавије, историчар из првог века, саветовао је: „Од жена не примај сведочанство, због лакомислености и ћудљивости њихове.“

Сасвим супротно томе, Исус је изабрао жене за сведоке свог ускрсења (Матеј 28:1, 8-10). Иако су оне биле очевици погубљења и сахране њиховог Господа, апостолима је било тешко да им верују (Матеј 27:55, 56, 61; Лука 24:10, 11). Међутим, тиме што се прво појавио управо женама, ускрснули Исус је показао да сматра да су оне једнако достојне да буду  сведоци као и његови други ученици (Дела апостолска 1:8, 14).

Како то користи женама данас. У скупштинама Јеховиних сведока, мушкарци којима су поверене одређене одговорности узимају у обзир мишљење жена. Такође, мужеви поштују жене тако што их пажљиво слушају (1. Петрова 3:7; Постанак 21:12).

Када мушкарци следе Христов пример, жене добијају поштовање и слободу коју им је Бог наменио од самог почетка (Постанак 1:27, 28). Будући да не заступају мушки шовинизам, мужеви који примењују библијска начела доприносе срећи свог брачног друга (Ефешанима 5:28, 29).

У време када је Јелена почела да проучава Библију, ћутке је трпела малтретирање у браку. Њен супруг је одрастао у насилном окружењу, где су отмица младе и малтретирање жена били уобичајени. „Оно што сам научила из Библије улило ми је снагу“, каже она. „Сазнала сам да постоји неко ко ме веома воли, цени и брине о мени. Такође сам разумела да ће мој муж, ако буде проучавао Библију, променити свој став према мени.“ Њен сан се остварио јер је њен муж касније почео да проучава и крстио се као Јеховин сведок. „Постао је пример у показивању самоконтроле“, каже Јелена. „Научили смо да спремно опраштамо једно другом.“ Она закључује: „Захваљујући библијским начелима, осећам да сам вољена и заштићена у браку“ (Колошанима 3:13, 18, 19).

Јелена није једина која је тако нешто доживела. Има још много жена које су веома срећне зато што заједно са својим мужевима настоје да примењују библијска начела у браку. У друштву сухришћана проналазе поштовање, утеху и слободу (Јован 13:34, 35).

И мушкарци и жене који служе Богу разумеју да су грешни и несавршени. Међутим, ако се приближе свом брижном Богу и Оцу, Јехови, имају наду ’да ће бити ослобођени робовања‘ греху и несавршености и добити прави живот. Заиста дивна нада, како за мушкарце тако и за жене (Римљанима 8:20, 21).