Приближимо се Богу

„Онај који слуша молитве“

1. ЛЕТОПИСА 4:9, 10

ДА ЛИ Јехова Бог заиста услишава искрене молитве својих преданих слугу? Библијски извештај о Јавису, човеку о коме мало тога знамо, показује да Јехова стварно „слуша молитве“ (Псалам 65:2). Овај кратак извештај се налази на можда необичном месту, усред родословља којима почиње Прва књига летописа. Погледајмо шта пише у 1. Летописа 4:9, 10.

У ова два стиха налази се све што знамо о Јавису. Према деветом стиху „мајка му је дала име Јавис, рекавши: ’Родила сам га у боловима‘“. * Зашто је изабрала то име? Да ли је имала веома тежак порођај? Или је можда била удовица којој је било тешко што јој муж није био ту када је њихова беба дошла на свет? Библија не говори о томе. Али ова мајка ће једног дана имати разлога да буде веома поносна на свог сина. Можда су и Јависова браћа била честита, али „Јавис је био угледнији од своје браће“.

Јавис се често и усрдно молио. Молитву забележену у Библији почео је преклињући Бога за благослов. Затим је тражио три ствари на основу којих се види да је имао јаку веру.

Као прво, усрдно је молио Бога да прошири његово подручје (10. стих). Овај угледан и частан човек није био грамзив и није прижељкивао оно што је припадало другима. Његове искрене молбе можда су се више односиле на људе него на земљу. Можда се молио да се његово подручје прошири на миран начин тако да на њему може да живи више људи који би служили истинитом Богу. *

Као друго, Јавис се молио да Божја „рука“ буде с њим. Божја симболична рука се односи на моћ коју он користи да би помагао својим слугама (1. Летописа 29:12). Јавис се надао да ће његове жеље остварити Бог чија рука није кратка када су у питању они који исказују веру у њега (Исаија 59:1).

Као треће, Јавис се молио: „Кад би ме сачувао тако да ме не снађе неко зло.“ Израз „тако да ме не снађе неко зло“ може указивати на то да се Јавис молио, не да буде поштеђен проблема, већ да не буде превише тужан или сломљен због неког зла.

Јависова молитва открива да му је обожавање истинитог Бога било важно и да је имао веру и поуздање у оног који слуша молитве. Да ли га је Јехова услишио? Овај кратак извештај се завршава речима: „И Бог му је дао оно за шта га је молио.“

Онај који слуша молитве није се променио. Са задовољством слуша молитве својих слугу. Они који верују и уздају се у њега могу бити сигурни у следеће: „Шта год да молимо у складу с његовом вољом, он нас чује“ (1. Јованова 5:14).

[Фусноте]