Они су волели Божју реч

ВАЖНЕ поруке се често преводе на многе језике како би их разумело што више људи. Библија, Божја Реч, садржи једну важну поруку. Иако је давно писана, оно што проналазимо у њој „написано је нама за поуку“ и пружа нам утеху и наду за будућност (Римљанима 15:4).

Зато је сасвим логично да је Библија која преноси најважнију икада написану поруку доступна на многим језицима. Током историје, било је људи које ни озбиљна болест, ни забрана владе, ни претња смрћу нису могле спречити да је преведу. Зашто? Зато што су волели Божју Реч. Ова прича је само кратак преглед изванредне историје превођења Библије.

„Енглези најбоље разумеју Христов закон на енглеском“

Када се Џон Виклиф родио око 1330, црквена служба се у Енглеској обављала на латинском. С друге стране, обичан народ је у свакодневном животу користио енглески. То је био језик на ком су међусобно разговарали и чак се молили Богу.

Као католички свештеник, Виклиф је течно говорио латински. Па ипак, мислио је да је погрешно поучавати Светом писму на латинском који је сматрао језиком елите. Написао је: „Људе треба поучавати Божјем закону на језику који се најлакше разуме, јер оно што се преноси јесте Божја порука.“ Зато је Виклиф заједно са својим сарадницима оформио групу за превођење Библије на енглески. За тај подухват им је требало око 20 година.

 Католичка црква није поздравила рад на новом преводу. У делу The Mysteries of the Vatican објашњава се зашто се црква противила: „Лаици су сада могли да упореде једноставност раног хришћанства с католицизмом свог времена... Постала је очигледна огромна разлика између Оснивача хришћанства и његовог самозваног заступника [папе].“

Папа Гргур XI издао је пет прогласа у којима је осудио Виклифа. Али овај преводилац је био непоколебљив. Рекао је: „Енглези најбоље разумеју Христов закон на енглеском. Мојсије је чуо Божји закон на свом језику, као и Христови апостоли.“ Око 1382, кратко пре Виклифове смрти, његови сарадници су издали први енглески превод целе Библије. Око десет година касније, један од његових сарадника објавио је прерађено издање које је било лакше за читање.

Будући да штампарске пресе још нису постојале, сваки рукопис морао се пажљиво преписивати, што је захтевало и до десет месеци мукотрпног рада! Па ипак, црква је била толико забринута што ће Библија бити свима доступна да је један надбискуп запретио да ће екскомуницирати свакога ко је буде читао. Преко 40 година након Виклифове смрти, по налогу папског већа, свештеници су ископали његово тело, спалили кости и пепео просули у реку Свифт. Упркос томе, они који су искрено трагали за истином настојали су да набаве Виклифову Библију. Професор Вилијам Блекбурн каже: „Велики број Виклифових Библија био је произведен, раздељен по целој земљи и остављен будућим генерацијама.“

Библија за дечака за плугом

Током наредних 200 година, енглески језик који је Виклиф користио практично је ишчезао. Један млади проповедник који је живео близу Бристола био је разочаран што је само мањина могла разумети Библију. Једном приликом, тај млади човек по имену Вилијам Тиндејл чуо је неког ученог човека како каже да би било боље без Божјег закона него без папиног. Тиндејл је на то изјавио да ће се, ако му Бог то дозволи, ускоро побринути да чак и дечак за плугом боље познаје Библију од образованих људи.

Виклиф је преводио из латинске Вулгате и ручно преписивао Свето писмо. Тиндејл је 1524. отишао из Енглеске у Немачку и почео да преводи директно са хебрејског и грчког, а затим је превод дао на штампање једној штампарији у Келну. Ускоро су његови непријатељи сазнали за превод и утицали на Сенат у Келну да нареди одузимање свих примерака.

Тиндејл је побегао у Вормс и наставио са својим радом. Недуго затим,  примерци његовог превода грчког дела Светог писма тајно су послати у Енглеску. За шест месеци је продато толико Библија да је сазван хитан састанак бискупа и наређено њихово спаљивање.

Да би се спречило читање Библије и угушила наводна јерес коју је Тиндејл ширио, лондонски бискуп је овластио сер Томаса Мора да побије Тиндејлов превод. Мор је посебно осудио употребу речи „скупштина“ уместо „црква“ и „надгледник“ и „старешина“ уместо „свештеник“. Те речи су довеле у питање ауторитет папе и разлику између свештенства и лаика. Мор је осудио и Тиндејлов превод грчке речи агапе као „љубав“ уместо „милостиња“. „То је била још једна претња за цркву“, каже се у књизи If God Spare My Life, „јер је очигледно умањивање значаја милостиње могло угрозити уносне донације, продају индулгенција и завештања чиме су верници према тврдњи свештенства могли обезбедити место у рају.“

Томас Мор се залагао за спаљивање „јеретика“, што је довело до тога да Тиндејл буде задављен а затим спаљен на ломачи у октобру 1536. Томасу Мору је касније одрубљена глава када се супротставио краљу. Међутим, Римокатоличка црква га је прогласила свецем 1935, а папа Јован Павле II га је 2000. узвисио на положај заштитника политичара.

Тиндејл није примио таква признања. Међутим, пре његове смрти, његов пријатељ Мајлс Кавердејл објединио је Тиндејлов превод у целину. Био је то први енглески превод Библије са изворних језика! Сваки дечак за плугом сада је могао читати Божју Реч. Како је са преводом Библије на друге језике?

„Практично немогуће“

Упркос негодовању породице и пријатеља, британски мисионар Роберт Морисон, потпуно заокупљен идејом да објави целокупну Библију на кинеском, запловио је према Кини 1807. Његов задатак није био лак. „Тај подухват је био нешто практично немогуће“, рекао је Чарлс Грант, директор тадашње Источноиндијске компаније.

Када је стигао, Морисон је сазнао да је следила смртна казна сваком Кинезу који би странце поучавао свом језику. Да би заштитио себе и оне који су га поучавали, Морисон неко време није излазио из куће. У једном извештају се каже да је „након две године учења говорио мандарински и неколико дијалеката и да је знао да чита и пише“. У међувремену,  цар је издао проглас по коме се штампање хришћанских књига сматрало кривичним делом које се кажњавало смрћу. Упркос тој претњи, Морисон је 25. новембра 1819. довршио кинески превод целе Библије.

До 1836. штампано је око 2 000 целих Библија, 10 000 примерака грчког дела и 31 000 појединачних књига Светог писма на кинеском. Љубав према Божјој Речи учинила је да оно што је било „практично немогуће“ постане могуће.

Библија у јастуку

Две недеље након венчања у фебруару 1812, амерички мисионар Адонајрам Џадсон и његова супруга Ен упутили су се на дуго путовање и коначно стигли у Бурму 1813. * Одмах су почели да уче бурмански, један од најтежих језика у свету. Након неколико година учења, Џадсон је написао: „Учимо језик који говоре људи с другог краја света чији је образац размишљања потпуно другачији од нашег... Немамо ни речник ни преводиоца који би нам објаснио макар једну реч.“

Упркос свим тешкоћама с језиком, Џадсон није одустао. Довршио је бурмански превод грчког дела Светог писма у јуну 1823. Касније је избио рат у Бурми. Осумњичен за шпијунажу, Џадсон је бачен у затвор, свезан с три пара окова и привезан за стуб како се не би кретао. „Једна од првих ствари за коју је господин Џадсон питао када му је било дозвољено да се сретне са госпођом Џадсон и разговара с њом на енглеском, био је превод Новог завета“, написао је 1853. Френсис Вејланд у књизи о Џадсоновом животу. Из страха да би рукопис који је био закопан испод њихове куће могао пропасти услед влаге и буђи, Ен га је ушила у јастук и донела мужу у затвор. Упркос веома тешким околностима, рукопис је опстао.

Након више месеци у затвору, Џадсон је пуштен. Али његова радост је била кратког века. Нешто касније те исте године, Ен се разболела од јаке грознице и за неколико седмица умрла. Само шест месеци касније, њихова ћеркица Марија која је имала непуне две године, такође је подлегла неизлечивој болести. Иако сломљеног срца, Џадсон је наставио с радом. Цела Библија је завршена 1835.

Да ли волите Божју Реч?

Љубав према Божјој Речи коју су показали ови преводиоци није ништа ново. У древном Израелу, псалмиста је певао Јехови Богу: „О како волим закон твој! По цео дан о њему размишљам“ (Псалам 119:97). Библија је више од неког изванредног књижевног дела. Она садржи важну поруку. Да ли показујете да волите Божју Реч тако што је редовно читате? Ако је читате и примењујете оно што сазнате из ње, бићете ’срећни у оном што чините‘ (Јаков 1:25).

[Фуснота]

[Истакнути текст на 8. страни]

„Енглези најбоље разумеју Христов закон на енглеском“ (ЏОН ВИКЛИФ)

[Слике на 9. страни]

Вилијам Тиндејл и једна страница из његове Библије

[Извор]

Тиндејл: From the book The Evolution of the English Bible

[Слике на 10. страни]

Роберт Морисон и његов превод Библије на кинески

[Извори]

In the custody of the Asian Division of the Library of Congress

Robert Morrison, engraved by W. Holl, from The National Portrait Gallery Volume IV, published c.1820 (litho), Chinnery, George (1774-1852) (after)/Private Collection/Ken Welsh/The Bridgeman Art Library International

[Слике на 11. страни]

Адонајрам Џадсон и његов превод Библије на бурмански

[Извор]

Џадсон: Engraving by John C. Buttre/Dictionary of American Portraits/Dover

[Извори слика на 8. страни]

Виклиф: From the book The History of Protestantism (Vol. I); Библија: Courtesy of the American Bible Society Library, New York