„Ако може Кингсли, могу и ја!“
БЛАГИМ тапшањем по рамену, Кингсли добија знак да почне са читањем Библије пред скупштином. То је његов први задатак у Теократској школи проповедања. Пажљиво изговара сваку реч, не пропуштајући ниједан слог. Али зашто не гледа у Библију?
Кингсли живи на Шри Ланки. Он је слеп, слух му је оштећен и не може да се креће без инвалидских колица. Како је и поред тога овај човек упознао Јехову и испунио услове за Теократску школу проповедања? Испричаћу вам нешто више о томе.
Кад сам први пут разговарао с Кингслијем, одушевила ме је његова жарка жеља да упозна истину. Он је раније проучавао с неколико Сведока, па је његова књига Спознање које води до вечног живота на Брајевом писму била прилично похабана. * Предложио сам му да поново проучава, што је он прихватио. Ипак, суочили смо се са два изазова.
Као прво, Кингсли је живео у дому за старе и инвалиде. Тамо је било прилично бучно, а Кингсли је био наглув. Зато сам морао да причам много гласније него
иначе. Тако су сваке недеље сви у том дому могли да нас слушају док проучавамо.Као друго, Кингсли је могао да прочита и разуме само мању количину информација приликом сваког нашег сусрета. Да би проучавање било квалитетније, Кингсли се марљиво припремао. Више пута би прочитао предвиђени материјал, затим би потражио стихове у Библији на Брајевом писму и на крају би осмислио одговоре на питања. Тај начин је био веома ефикасан. Када смо проучавали, он би седео прекрштених ногу на тепиху и са усхићењем лупкао по поду док је гласно објашњавао оно што је научио. Ускоро смо проучавали два пута недељно и то по два сата!
ЦЕНИО ЈЕ САСТАНКЕ
Кингсли је једва чекао да крене на састанке у Дворану Краљевства, али то уопште није било лако. Била му је потребна помоћ да се смести у колица, потом у аутомобил и да уђе у дворану. Многи из скупштине су му на смену помагали и радо су то чинили. Током састанака, Кингсли је држао звучник поред уха, пажљиво слушао и чак давао коментаре!
Након што је неко време проучавао, одлучио је да се упише у Теократску школу проповедања. Две недеље пре његовог првог читања Библије питао сам га да ли је вежбао. Одговорио ми је: „Јесам и то око 30 пута.“ Похвалио сам га за труд и питао га да ли могу да чујем како чита. Он је отворио своју Библију на Брајевом писму, поставио прсте на текст и почео да чита. Међутим, запазио сам да му се прсти не померају по страници као обично. Напамет је научио све стихове које је требало да прочита!
Гледао сам га с неверицом, очију пуних суза. Питао сам га како је успео да тако добро запамти све након само 30 понављања. Одговорио ми је: „Ниси ме разумео. Вежбао сам око 30 пута сваки дан.“ Више од месец дана, Кингсли је седећи на тепиху увек изнова ишчитавао текст све док га није научио напамет.
Коначно је дошао и дан кад је требало да одржи свој задатак у Дворани Краљевства. Када је завршио са читањем, двораном се проломио громки аплауз, а многе је његова одлучност дирнула до суза. Једна сестра, која није хтела да учествује у школи због велике треме, изразила је жељу да се поново упише. Шта ју је покренуло? Она је рекла: „Ако може Кингсли, могу и ја!“
Кингсли се крстио у знак предања Јехови 6. септембра 2008, након што је проучавао Библију три године. Остао је веран Јехови све до своје смрти 13. маја 2014. Чврсто је веровао да ће у Рају на земљи наставити да служи Богу са обновљеном снагом и савршеним здрављем (Ис. 35:5, 6). — Испричао Пол Макманус.
^ одл. 4 Издата 1995, али се више не штампа.