1-3. Како се једна сестра још више уверила да Јехова зна шта нам је потребно?

ЛАНА никад неће заборавити оно што јој се десило једног дана у лето 2012, кад је била у Немачкој. Она сматра да су јој тада услишене две конкретне молитве. Прву је упутила током дуге вожње возом до аеродрома. Молила се Јехови за прилику да сведочи некоме. Другу молитву је упутила након што је по доласку на аеродром сазнала да је њен лет одложен за сутрадан. Молила се јер није знала шта да ради, будући да је потрошила скоро сав новац и није имала где да преноћи.

² Тек што је завршила другу молитву, чула је како неко каже: „Здраво, Лана! Откуд ти овде?“ Младић који јој се обратио био је њен бивши школски друг. Био је с мамом и баком, које су дошле да га испрате на пут у Јужноафричку Републику. Кад је сазнала у каквој се неприлици Лана нашла, његова мама, Елке, срдачно ју је позвала да преноћи код њих. Елке и њена мајка су лепо угостиле Лану и поставиле јој многа питања о њеним веровањима и њеној пионирској служби.

 ³ Следећег јутра, после обилног доручка, домаћице су поново обасуле Лану питањима о библијским темама. Дале су јој адресу и телефон како би неко могао да их посети и помогне им да сазнају више. Лана се безбедно вратила кући и наставила са својом службом. Ток догађаја на том путовању за њу је доказ да је Јехова услишио њене молитве (Пс. 65:2).

4. О чему ће бити речи у овом чланку?

⁴ Кад се изненада суочимо с неким проблемом, вероватно се одмах обратимо Јехови за помоћ, а њега радују такве молбе његових верних слугу (Пс. 34:15; Посл. 15:8). Међутим, ако размишљамо о молитви Оченаш, запазићемо да постоје још важније потребе, које понекад превидимо. Примера ради, погледајмо како су последње три молбе у тој молитви повезане с нашим духовним потребама. Пре тога ћемо осмотрити молбу за „хлеб наш за овај дан“. Да ли можемо учинити још нешто како бисмо живели у складу с њом? (Прочитати Матеја 6:11-13.)

5, 6. Зашто је важно да се молимо за „хлеб наш за овај дан“, чак и ако живимо у изобиљу?

⁵ Запази да ова молба не гласи ’мој хлеб‘ него ’наш хлеб‘ за овај дан. Виктор, покрајински надгледник који служи у Африци, каже: „Често од срца захваљујем Јехови што моја супруга и ја не морамо да страхујемо да ли ћемо имати средстава за следећи оброк или како ћемо платити станарину. Наша браћа с љубављу брину о нама из дана у дан. Али молим се да они издрже економске тешкоће с којима се суочавају.“

⁶ Можда ми имамо обиље хране, али сетимо се да су многа наша браћа сиромашна или су претрпела губитке услед неке природне катастрофе. Треба да се молимо за њих и да поступамо у складу са својим молитвама. На пример, можемо делити с њима оно што имамо. Осим тога, можемо редовно давати прилоге за међународно дело проповедања, јер ћемо и на тај начин помоћи својој браћи која су у неповољним околностима (1. Јов. 3:17).

7. Којим примером је Исус поткрепио свој савет: ’Не брините се за сутрашњи дан‘?

⁷ Када је споменуо „хлеб наш за овај дан“, Исус је вероватно мислио на наше најосновније потребе. Затим је указао на то да Бог „одева пољско биље“ и рекао: „Неће ли још пре оденути вас, маловерни? Зато не брините се и не говорите [...] ’Шта ћемо обући?‘“ У закључку је поновио важан савет: „Не брините се, дакле, за сутрашњи дан“ (Мат. 6:30-34). Из тога се види да не треба да будемо оптерећени материјалним стварима већ да будемо задовољни кад имамо оно што нам је неопходно. У то спада одговарајуће место за становање, посао како бисмо збринули породицу, као и мудрост да доносимо добре одлуке у вези са здрављем. Али ако бисмо се молили само за своје физичке потребе, то би открило недостатак равнотеже. Не смемо заборавити духовне потребе, које су далеко важније.

8. На коју важну потребу нас подсећа Исусово указивање на ’хлеб за овај дан‘? (Видети слику на почетку чланка.)

⁸ Исусово указивање на „хлеб наш за овај дан“ треба да нас подсети на нашу потребу за духовном храном. „Човек не сме да живи само од хлеба“, рекао је наш Господ, „него треба да живи и од сваке речи која излази из Јеховиних уста“ (Мат. 4:4). Зато  је добро да се молимо да нам Јехова и даље даје правовремену духовну храну.

9. У ком смислу су наши греси „дугови“?

⁹ Зашто је Исус овде рекао „дугови“, кад је у једној каснијој прилици говорио о „гресима“? (Мат. 6:12; Лука 11:4). Пре више од 60 година, у овом часопису је објашњено: „Кад прекршимо Божји закон и тиме згрешимо, постајемо његови дужници [...] Бог би могао да захтева да својим животом платимо тај грех [...] Могао би да нам одузме свој мир, да прекине пријатељство с нама [...] Дугујемо му љубав, коју показујемо послушношћу. Кад згрешимо, то је као да му нисмо дали оно што му дугујемо, јер је грех пропуст да покажемо љубав према Богу“ (1. Јов. 5:3).

10. На темељу чега нам Јехова опрашта грехе и како треба да гледамо на то?

¹⁰ Наша свакодневна потреба за опроштајем истиче једини законски темељ за поништење наших дугова, то јест греха — Исусову откупну жртву. Премда је откупнина плаћена пре скоро 2 000 година, тај дар треба да ценимо као да смо га данас добили. Откупнина за наш живот „толико је велика“ да ништа што би учинио иједан несавршен човек не би било ни приближно тој вредности. (Прочитати Псалам 49:7-9 и 1. Петрову 1:18, 19.) Немојмо никад престати да захваљујемо Јехови за тај непроцењив дар. Осим тога, речи „дугове наше“, а не „дугове моје“ треба да нас подсете да је откупнина потребна и нашој браћи и сестрама. Очигледно је да Јехова жели да нам буде важна не само наша духовна добробит него и добробит других, укључујући и оне који су можда згрешили против нас. Обично су то мањи греси. Они нам пружају прилику да покажемо истинску љубав према својој браћи и спремност да опраштамо другима, као што је Бог милосрдно опростио нама (Кол. 3:13).

11. Зашто је важно да опраштамо другима?

¹¹ Нажалост, због наше несавршености понекад се деси да смо кивни на некога (Лев. 19:18). Ако причамо о томе што нас је повредило,  други би могли стати на нашу страну, услед чега би се у скупштини створила подела. Уколико бисмо допустили да таква ситуација траје, показали бисмо да не ценимо Божје милосрђе и откупнину. Наш Отац ће престати да нам опрашта грехе на темељу жртве свог Сина ако види да ми не опраштамо другима (Мат. 18:35). Исус је то нагласио одмах након што је поучио своје следбенике како да се моле. (Прочитати Матеја 6:14, 15.) Поврх свега, да бисмо се могли надати Божјем опроштају, морамо пазити да не починимо озбиљан грех. Следећа молба у молитви Оченаш повезана је управо с настојањем да избегнемо замку греха (1. Јов. 3:4, 6).

12, 13. (а) Шта се догодило Исусу убрзо након крштења? (б) Ако поклекнемо пред искушењем, чија је то кривица? (в) Шта је Исус доказао тиме што је до смрти остао веран Јехови?

¹² Имајући у виду оно што се догодило Исусу убрзо након крштења, разумемо зашто је потребно да се молимо: „Не уведи нас у искушење.“ Божји дух је одвео Исуса у пустињу „да га Ђаво искуша“ (Мат. 4:1; 6:13). Да ли је то необично? Није, ако разумемо главни разлог због ког је Бог послао свог Сина на земљу — решавање спорног питања које се појавило кад су Адам и Ева одбацили Божју врховну власт. Било је потребно да се одговори на питања која су повезана с тим. Примера ради, да ли је Бог створио човека с неким недостатком? Може ли савршен човек остати веран Јехови упркос притисцима „Злога“? Да ли би човечанству било боље без Божје власти, као што је Сатана сугерисао? (Пост. 3:4, 5). Тачно је да је потребно време да би се одговорило на ова питања, али једино тако би се и анђели и људи могли уверити да је Јеховина владавина најбоља.

¹³ Јехова је свет и зато никог не искушава да почини зло. Сатана је „Кушач“ (Мат. 4:3). Њему је циљ да нас наведе на грех стварајући искушавајуће ситуације. Од нас зависи да ли ћемо се одупрети томе или ћемо поклекнути. (Прочитати Јаковљеву 1:13-15.) Исус је истог часа одбацио свако искушење тако што је указао на одговарајући део из Божје Речи. На тај начин је подржао Божју праведну власт. И поред тога, Сатана није одустао. Чекао је „до неке друге прилике“ (Лука 4:13). Али шта год да је Ђаво чинио, Исус је увек био послушан Богу као свом владару. Подржавао је Јеховину праведну власт и доказао да савршен човек може остати веран Богу чак и у најтежим испитима. Међутим, Ђаво путем својих сплетки покушава да доведе у искушење Исусове следбенике, укључујући и тебе.

14. Шта треба да чинимо да не бисмо пали у искушење?

¹⁴ Пошто још није у потпуности одговорено на питање о праву на врховну власт, Јехова дозвољава Сатани да нас искушава путем овог света. Бог нас никад не доводи у искушење. Сасвим супротно, он има поверења у нас и жели да нам помогне. Али он такође поштује нашу слободну вољу и зато нам допушта да сами одлучимо да ли ћемо поступити исправно или не. Да не бисмо пали у искушење, морамо остати духовно будни и истрајно се молити. Како Јехова услишава наше молитве?

15, 16. (а) Наведи нека искушења којима се морамо одупирати. (б) Ко сноси кривицу ако подлегнемо искушењу?

¹⁵ Јехова нам даје свој моћни свети дух који нам може улити снагу и  помоћи да се одупремо искушењима. Осим тога, путем своје Речи и скупштине упозорава нас на опасности, као што је посвећивање превише времена, новца и снаге материјалним стварима које нам нису неопходне. Еспен и његова супруга Јане живе у једној богатој европској земљи. Годинама су служили као општи пионири на подручју где је било мало објавитеља. Кад им се родило прво дете, морали су да прекину с пионирском службом. Касније су добили још једно дете. Еспен каже: „Сада не можемо да посветимо толико времена теократским активностима као раније и зато се често молимо Јехови да се одупремо искушењима. Молимо га да нам помогне да останемо духовно јаки и ревни у служби.“

¹⁶ Још једно искушење уобичајено у ово савремено доба јесте гледање порнографије. Ако подлегнемо таквом искушењу, не можемо кривити Сатану. Зашто? Сатана и његов свет нас не могу присилити да урадимо ништа против своје воље. Код неких који су подлегли искушењу проблем је био у томе што су дозволили да им се нечисте мисли укорене у уму. Али ми се можемо одупрети томе, што су већ учинила многа наша браћа и сестре (1. Кор. 10:12, 13).

17. (а) Како можемо живети у складу с молбом ’избави нас од Злога‘? (б) Чему ћемо се ускоро радовати?

¹⁷ Да бисмо живели у складу с молбом ’избави нас од Злога‘, морамо се трудити да не будемо део Сатаниног света и да не волимо „ни [Сатанин] свет, ни оно што је у свету“ (Јов. 15:19; 1. Јов. 2:15-17). То изискује непрестану борбу. Сигурно ћемо бити радосни кад Јехова услиши ту молитву и уклони Сатану и његов зли свет. Ипак, морамо имати на уму да је Ђаво још од збацивања с неба свестан да му је преостало мало времена. Због тога је бесан и свим силама настоји да нас спречи да служимо Јехови. Зато се морамо истрајно молити за Јеховину помоћ и заштиту (Откр. 12:12, 17).

18. Шта морамо чинити да бисмо преживели крај Сатаниног света?

¹⁸ Да ли желиш да живиш у свету у ком нема Сатане? Онда настави да се молиш да Божје Краљевство посвети Божје име и омогући да се на земљи врши Божја воља. С пуним поверењем, моли се Јехови за своје духовне и физичке потребе. Укратко — чини све што можеш да би живео у складу с молитвом Оченаш.