1. Која способност нам може помоћи да се угледамо на Бога?

ЈЕХОВА нам је усадио способност да се у мислима ставимо на место друге особе. Такође се донекле можемо уживети у неку ситуацију иако никада нисмо били у њој. (Прочитати Ефешанима 5:1, 2.) Како да мудро користимо ту способност коју нам је Бог подарио? Како да спречимо да нас она одведе у погрешном правцу?

2. Како на Јехову утиче наша патња?

² Сигурно се радујемо што је Бог обећао бесмртни живот на небу верним помазаницима и вечни живот на земљи Исусовим ’другим овцама‘ (Јов. 10:16; 17:3; 1. Кор. 15:53). Наравно, тај обећани живот неће бити пун патње која је данас уобичајена. Јехова добро види кроз шта све пролазимо, баш као што је видео какве су муке доживљавали Израелци кад су били робови у Египту. „У свим невољама њиховим и он је осећао бол“ (Ис. 63:9). Вековима касније, Јевреји су били у страху од непријатеља који су се противили  обнављању храма. Јехова је знао како се осећају, па им је рекао: „Ко вас дира, дира зеницу ока мога“ (Зах. 2:8). Баш као што мајка гаји најнежнија осећања према свом детету, тако и Јехова воли свој народ и ту је да му помогне (Ис. 49:15). Ми одражавамо његову љубав када се трудимо да замислимо себе на месту других да бисмо разумели како се осећају (Пс. 103:13, 14).

3. Из чега се види да је Исус био саосећајан?

³ Исус је осећао бол других чак и онда када се није суочавао са истим тешкоћама. Примера ради, обичан народ је живео у страху од верских вођа, које су их варале и оптерећивале многим непотребним правилима (Мат. 23:4; Мар. 7:1-5; Јов. 7:13). Иако Исуса никада нису успели да застраше нити преваре, он је разумео како се народ осећа. „Кад је видео мноштво народа, сажалио се на њих, јер су били измучени и расејани као овце без пастира“ (Мат. 9:36). Исус је био саосећајан и пун љубави, баш као и његов Отац (Пс. 103:8).

4. Како је Исус реаговао на патњу других?

⁴ Када је видео како људи пате, Исус је био покренут да им помаже. Тиме је савршено одражавао Божју љубав. Након једног дужег проповедничког путовања, Исус и апостоли су отишли на осамљено место да се одморе. Али пошто му је било жао народа који га је тамо чекао, Исус је изашао и „почео је да их поучава много чему“ (Мар. 6:30, 31, 34).

5, 6. Како ћемо се опходити према ближњима ако се угледамо на Бога? Наведи пример. (Видети слику на почетку чланка.)

⁵ Када се с љубављу опходимо према ближњима, угледамо се на Бога. Прикажимо то примером: Један млади брат по имену Ален размишља о старом брату коме је због ослабелог вида тешко да чита. И служба од куће до куће му представља проблем зато што се тешко креће. Ален размишља о Исусовим речима: „Како желите да људи чине вама, тако чините и ви њима“ (Лука 6:31). Зато се пита: ’Шта бих ја желео да људи чине мени?‘ Његов искрен одговор је: ’Да играју кошарку са мном!‘ Али стари брат није баш у форми за кошарку, зар не? Исусове речи заправо наводе Алена да се пита: ’Шта бих желео да други чине мени да сам на месту тог брата?‘

⁶ Ален није стар, али ипак може да замисли ситуације које сам није доживео. Он посматра старог брата и пажљиво га слуша. Постепено схвата како је то бити стар, обневидео и онемоћао. Када почне да осећа његову патњу, увиђа шта старом брату треба и жели да му буде од помоћи. И ми можемо поступати на исти начин. Када се стављамо у позицију наше браће, одражавамо Божју љубав (1. Кор. 12:26).

7. Како можемо боље разумети друге?

⁷ Није увек лако разумети туђи бол. Многи се суочавају с тешкоћама које ми никада нисмо доживели. Некима је физички тешко услед неке повреде, болести или старости. Други пате у  емоционалном смислу због депресије, напада̂ панике или последица злостављања. Неки пак живе у религиозно раздељеном дому или су самохрани родитељи. Свако има неки проблем, и често је то нешто што ми нисмо искусили. Како у том случају можемо одражавати Божју љубав? Тако што с пажњом слушамо како се неко осећа све док бар донекле не разумемо како му је. То ће нас подстаћи да му помогнемо колико можемо, чиме одражавамо Јеховину љубав. Иако се потребе разликују од особе до особе, свакоме можемо пружити охрабрење или учинити нешто практично за њега. (Прочитати Римљанима 12:15 и 1. Петрову 3:8.)

8. Шта је помогло Исусу да буде добар према другима?

⁸ Божји Син је рекао да је Свевишњи Бог „добар према незахвалнима и злима“ (Лука 6:35). Исус је био оличење Божје доброте. Шта му је помогло да испољава ту особину? Унапред је размишљао како ће његове речи и поступци утицати на туђа осећања. На пример, једном му је пришла жена за коју се знало да је грешница. Плакала је и сузама квасила његова стопала. Исус је видео да се она каје и знао је да би је сломило ако би био груб према њој. Он ју је похвалио и опростио јој грехе. Када је због тога један фарисеј почео да негодује, Исус је био љубазан и према њему (Лука 7:36-48).

9. Шта нам може помоћи да одражавамо Јеховину доброту? Наведи пример.

⁹ Како можемо одражавати Божју доброту? Апостол Павле је написао: „Господов роб не сме да се свађа, него треба да буде благ [„тактичан“, фуснота] према свима“ (2. Тим. 2:24). Тактична особа зна како да се постави у осетљивим ситуацијама да не би повредила друге. Размисли на тренутак како можеш показати доброту у следећим ситуацијама: Твој шеф не ради добро свој посао. Како ћеш реаговати? Један брат је после више месеци дошао на састанак. С каквим речима ћеш га дочекати? У служби проповедања, станар каже: „Сада немам времена за разговор.“ Да ли ћеш бити увиђаван? Код куће те супруга пита: „Зашто ми ниси рекао шта си испланирао за суботу?“ Да ли ћеш љубазно одговорити? Када се такорећи ставимо у туђу кожу и замислимо како би наше речи могле деловати на друге, знаћемо како да се опходимо према њима одражавајући Јеховину доброту. (Прочитати Пословице 15:28.)

10, 11. Шта ће нам помоћи да будемо мудри? Наведи пример.

¹⁰ Способност да замислимо ситуације у којима се нисмо нашли може нам помоћи да се угледамо на нашег мудрог Бога и предвидимо могући исход својих поступака. Мудрост је једна од главних Јеховиних особина. Ако то одлучи, он може до детаља предвидети шта ће проистећи из неког догађаја. Ми немамо ту моћ, али донекле можемо наслутити до чега би могло довести нешто што желимо да урадимо. Израелци нису размишљали до чега ће водити њихова непослушност. Упркос свему што је Јехова учинио за њих, Мојсије је  знао да ће народ радити оно што је зло у Јеховиним очима. Пред целим израелским збором, у песми је рекао: „Израел је народ без разума, међу њима нема разборитости. Да су барем мудри! Тада би добро размислили о овоме. Схватили би шта их чека“ (Пон. зак. 31:29, 30; 32:28, 29).

¹¹ Да бисмо поступали мудро, добро је да размислимо о могућим последицама својих поступака, да их такорећи видимо у мислима. Примера ради, ако се забављаш, имај на уму колико сексуална привлачност може бити јака. Немој никада планирати ни чинити нешто што би угрозило твој драгоцен однос с Јеховом. Поступај у складу с речима: „Паметан човек види зло и склања се, а луди иду даље и бивају кажњени“ (Посл. 22:3).

12. Какво размишљање је штетно?

¹² Мудра особа пази на своје мисли. Размишљање се може упоредити с ватром. Једна изрека каже: „Ватра је добар слуга, а зао господар.“ Рецимо, она нам служи за кување оброка. Али када измакне контроли, избија пожар који уништава све пред собом и односи животе. Слично томе, размишљање је корисно када је усмерено на ствари које нам помажу да се угледамо на Јехову. Међутим, штетно је када у својим мислима потхрањујемо неморалне жеље. На пример, често размишљање о грешним поступцима могло би нас навести да своје фантазије спроведемо у дело. Препуштање таквим мислима може уништити наше пријатељство с Јеховом! (Прочитати Јаковљеву 1:14, 15.)

13. Какав је живот Ева вероватно замислила?

¹³ Размисли како се у Еви развила жеља да проба забрањени плод „с дрвета спознања добра и зла“ (Пост. 2:16, 17). Змија јој је рекла: „Сигурно нећете умрети. Јер Бог зна да ће вам се оног дана када га будете јели отворити очи и да ћете постати као Бог, и знаћете шта је добро, а шта зло.“ Ева је „видела да је плод са дрвета добар за јело, да је примамљив за очи и пријатан за гледање“. Шта је затим уследило? „Зато га је убрала и окусила га. После је дала и свом мужу, кад је био с њом, па је и он окусио“ (Пост. 3:1-6). Очигледно је Еви било примамљиво оно што јој је Сатана понудио. Уместо да јој неко говори шта је добро а шта зло, могла би да сама одлучује о  томе. Какву је само штету проузроковало такво размишљање! Преко њеног мужа Адама, који је такође згрешио, „у свет [је] ушао грех и преко греха смрт“ (Римљ. 5:12).

14. На шта нас Библија упозорава?

¹⁴ Евин грех у еденском врту није био полни неморал. Међутим, Исус је отворено упозорио да је опасно маштати о томе. Он је рекао: „Свако ко пожудно гледа неку жену већ је учинио с њом прељубу у свом срцу“ (Мат. 5:28). У истом духу, Павле је написао: „Не размишљајте о томе како да удовољите жељама тела“ (Римљ. 13:14).

15. Какво благо треба да скупљамо и зашто?

¹⁵ Још један штетан правац размишљања је маштање о томе да се обогатимо, док у други план стављамо служење Јехови. Да материјално благостање не пружа потпуну заштиту открива библијска пословица: „Благо је богатом човеку [...] као висок зид у машти његовој“ (Посл. 18:11). Исус је у једној причи показао како „пролази онај ко скупља благо за себе, а није богат пред Богом“ (Лука 12:16-21). Јехова се радује када се трудимо да му угодимо (Посл. 27:11). Тада смо и сами срећни јер имамо његову наклоност зато што ’скупљамо себи благо на небу‘ (Мат. 6:20). Пријатељство с Јеховом је несумњиво највеће благо које можемо имати.

16. Шта нам може помоћи када смо забринути?

¹⁶ Тежња за стицањем ’блага на земљи‘ доноси много неспокојства (Мат. 6:19). Исус је путем једног поређења приказао како „бриге овог света и заводљиво богатство“ могу да угуше реч о Краљевству (Мат. 13:18, 19, 22). Било да су оптерећени бригом око новца или не, неки људи су стално у страху да би им се могло десити нешто лоше. Међутим, претерана забринутост нам може наштетити и физички и духовно. Поуздајмо се у Јехову и имајмо на уму да „од бриге човеку срце клоне, а добра реч га развесели“ (Посл. 12:25). Реч охрабрења од некога ко нас разуме може нам развеселити срце. Биће нам лакше када се поверимо родитељима, брачном другу или поузданом пријатељу који гледа на ствари попут Јехове.

17. Како нам Јехова помаже када смо забринути?

¹⁷ Нико нас не може разумети боље од Јехове. „Не брините се ни за шта“, написао је Павле, „него у свему молитвом и усрдним мољењем са захваљивањем изнесите своје молбе Богу. И Божји мир који превазилази сваки ум чуваће ваша срца и ваше мисли преко Христа Исуса“ (Фил. 4:6, 7). Када си забринут, сети се ко ти све помаже да останеш духовно јак — суверници, старешине, верни роб, анђели, Исус и сам Јехова.

18. Какво размишљање је добро за нас?

¹⁸ Као што смо видели, на Бога се угледамо када се трудимо да разумемо како се други осећају (1. Тим. 1:11; 1. Јов. 4:8). Бићемо срећни ако показујемо искрену љубав, размишљамо о исходу својих поступака и контролишемо тескобне мисли које нас лишавају радости. У складу с тим, добро искористимо способност да замишљамо будуће догађаје и угледајмо се на Бога тако што ћемо испољавати љубав, доброту, мудрост и радост (Римљ. 12:12).