Имао сам свега десет година када су 1985. у моју школу у Колумбусу, у Сједињеним Државама, дошли ученици из Камбоџе. Међу њима је био један дечак који је знао понеку реч на енглеском. Служећи се цртежима, почео је да ми прича о томе како су морали да побегну из Камбоџе да не би попут многих били мучени и убијени. Сећам се како сам ноћу плакао размишљајући о ужасима које су та деца преживела. Желео сам да им кажем да ће земља постати Рај и да ће мртви ускрснути, али она нису знала енглески. Иако сам био само дете, одлучио сам да научим камбоџански језик тако да им могу причати о Јехови. Тада нисам могао ни претпоставити колико ће та одлука утицати на моју будућност.

Уопште ми није било лако да учим камбоџански. У два наврата сам хтео да дигнем руке од учења, али родитељи су ме подстакли да истрајем. Верујем да ми је Јехова помогао преко њих. Касније су наставници и школски другови почели да ме подстичу да себи као циљ поставим неку каријеру. Али хтео сам да постанем пионир и зато сам да бих остварио тај циљ уписао средњу школу након које бих могао наћи посао са скраћеним радним временом. Док сам био у средњој школи, обично сам после часова ишао у службу проповедања с пионирима. Поред тога, помагао сам ђацима који су учили енглески, што ми је касније веома користило.

Када сам имао 16 година, сазнао сам да у Лонг Бичу, у Калифорнији, постоји група на камбоџанском језику. Посетио сам ту групу и тамо сам научио да читам камбоџански. Чим сам завршио средњу школу, постао сам пионир и наставио да проповедам људима из Камбоџе који су живели у нашем крају. Када сам имао 18 година, почео сам да размишљам о томе да се преселим у Камбоџу. То је још увек било веома опасно, али знао сам да већина од десет милиона становника те земље није чула добру вест о Божјем Краљевству. У то време је у целој земљи постојала само једна скупштина од 13 објавитеља. У Камбоџу сам први пут отишао са 19 година. Након две године сам одлучио да се тамо преселим. Да бих се издржавао у пионирској служби, радио сам као преводилац и држао сам часове енглеског језика. Касније сам се оженио. Моја супруга је имала исте циљеве као и ја. Заједно смо многима у Камбоџи помогли да почну да служе Јехови.

Јехова ми је дао оно ’што ми срце жели‘ (Пс. 37:4). Ниједан други посао ми не би донео толико задовољства као стварање ученика. У Камбоџи сам већ 16 година. За то време је од оне мале скупштине у којој је било 13 Јеховиних слугу настало 12 скупштина Јеховиних сведока и четири групе. (Испричао Џејсон Блеквел.)