ЗАИСТА је лепо видети како све више младих Јеховиних сведока поједностављује свој живот да би се више посветили служби проповедања (Мат. 6:22). Шта су то променили у свом животу? На које су препреке наишли? Да бисмо то сазнали, упознајмо се с некима који тренутно служе у Мексику.

Дастин и Џеси из Сједињених Држава венчали су се у јануару 2007. Убрзо након тога успели су да остваре свој давнашњи сан, наиме да купе једрилицу на којој ће моћи да живе током целе године. Њихова једрилица је била усидрена у близини Асторије, у Орегону. Тај занимљив град се налази близу Тихог океана и окружен је шумовитим брдима и планинама чији су врхови прекривени снегом. Дастин каже: „Читав крај својом лепотом одузима дах.“ Њих двоје су сматрали да врло једноставно живе и да се ослањају на Јехову. ’На крају крајева‘, размишљали су, ’живимо на једрилици дугој осам метара, радимо скраћено радно време, служимо у скупштини на страном језику и повремено смо помоћни пионири.‘ Али после неког времена било им је јасно да само заваравају себе. „Уместо да подупиремо скупштину, већину времена смо трошили на поправљање наше једрилице“, каже Дастин.  „Схватили смо да нешто морамо променити ако стварно желимо да нам Јехова буде на првом месту у животу.“

Џеси каже: „Пре него што сам се удала, живела сам у Мексику и служила у скупштини на енглеском језику. Тамо ми је било лепо и желела сам да поново будем на том подручју.“ Да би имали још већу жељу да служе у иностранству, Дастин и Џеси су почели да током породичног проучавања читају животне приче браће и сестара који су се преселили у земље у којима су поља била спремна за духовну жетву (Јов. 4:35). „Желели смо да и ми доживимо такву радост“, каже Дастин. Када су од пријатеља из Мексика чули да је једној новоформираној групи потребна помоћ, донели су одлуку да напусте посао и да продају једрилицу. Затим су се преселили у Мексико.

Дастин и Џеси су се настанили у Текоману, граду који је такође близу Тихог океана, али 4 345 километара јужно од Асторије. „Свежи поветарац и поглед на планине уступили су место великој врућини и непрегледним пољима лимуна“, каже Дастин. У прво време нису могли да нађу посао. Пошто нису имали довољно новца, седмицама су два пута дневно јели пиринач и пасуљ. „Али управо када смо мислили да то више не можемо поднети“, каже Џеси, „особе с којима смо проучавали Библију почеле су да нам дају манго, банане, папаје и наравно, пуне кесе лимуна!“ С временом су почели да преко интернета раде за једну школу страних језика чије је седиште на Тајвану. Новац који тако зарађују сасвим је довољан за њихове свакодневне потребе.

Шта њих двоје мисле о свом новом начину живота? „Ово је нешто најбоље што нам се икада десило“, кажу они. „Никада раније нисмо били толико блиски с Јеховом и једно с другим. Сваког дана много тога радимо заједно — идемо у службу проповедања, разговарамо о томе како да помогнемо особама с којима проучавамо Библију, припремамо се за састанке. Осим тога, више нисмо под таквим стресом као раније.“ Они још кажу: „Сада разумемо оно што пре нисмо разумели, наиме колико су истините речи из Псалма 34:8: ’Испитајте и видите да је Јехова добар.‘“

Више од 2 900 браће и сестара, брачних парова и самаца, од којих многи имају око двадесет или тридесет година, преселили су се да служе на подручјима у Мексику где је још увек велика потреба за објавитељима добре вести. Зашто  су се одлучили на такав корак? Када смо некима од њих поставили то питање, навели су три главна разлога. Који су то разлози?

Љубав према Јехови и другим људима. Летиција се крстила када је имала 18 година. Она каже: „Када сам се предала Јехови, схватила сам да треба да му служим целим срцем и целом душом. Зато сам желела да више времена и снаге посветим служби проповедања“ (Мар. 12:30). Ермило, који је сада у браку са Летицијом, имао је двадесетак година када се преселио да служи тамо где је већа потреба за објавитељима. Он каже: „Схватио сам да ћу љубав према ближњима најбоље показати ако им помогнем да задовоље своје духовне потребе“ (Мар. 12:31). Зато се из великог града Монтереја, у коме је радио у једној банци и добро зарађивао, преселио у мањи град.

Истинска радост. Убрзо након крштења, Летиција се придружила једној искусној пионирки која је проповедала на подручју где нема много Сведока и с њом је провела месец дана. Она каже: „Била сам изненађена и пресрећна када сам видела колико људима значи добра вест коју смо им преносили. На крају месеца сам рекла себи да је то управо оно што желим да радим.“ И Если, неудата сестра која има двадесетак година, каже да је радост у служби управо оно што ју је подстакло да се пресели на подручје где је већа потреба. Док је још била у средњој школи, упознала се са ревном браћом и сестрама који су служили на таквим подручјима. Она каже: „Када сам видела колико су срећни, пожелела сам да и ја водим такав живот.“ Многе сестре су реаговале као Если. Више од 680 неудатих сестара служи у Мексику на подручјима где је већа потреба. Оне су заиста изванредан пример и за млађе и за старије.

Испуњен и смисаон живот. Када је завршила средњу школу, Если је могла да добије стипендију за факултет. Школски другови су је наговарали да је узме и да изгради себи „нормалан живот“ — да добије диплому, да се запосли, купи ауто и обиђе свет. Али није их послушала. Она каже: „Неколико браће и сестара из скупштине тежило је за таквим стварима и приметила сам да им због тога духовни циљеви више нису били толико важни. Видела сам и да су постали оптерећени проблемима које су имали док су се све више уплитали у овај свет. Желела сам да своју младост искористим да више служим Јехови.“

Если је завршила још неке курсеве који су јој омогућили да се издржава у пионирској служби,  а затим се преселила на подручје где је била заиста велика потреба за објавитељима. Почела је да учи језике мексичких Индијанаца, отоми и тлапанек. Осврнувши се на три године колико већ проповеда на том подручју, она каже: „Ова служба је дала прави смисао мом животу и донела ми је много радости. Али више од свега, помогла ми је да продубим свој однос с Јеховом.“ Филип и Ракел, брачни пар у тридесетим годинама из Сједињених Држава, слажу се са оним што је Если рекла. „Свет се толико брзо мења да се многи због тога осећају несигурно. Али то што служимо на подручју где много људи прихвата библијску истину даје смисао нашем животу. То нас заиста испуњава.“

Наравно, таква служба носи са собом и неке проблеме. Један од њих је како зарадити за живот. Они који одлазе на подручје где је велика потреба за објавитељима морају бити спремни да се прилагоде локалним условима. Вероника, једна искусна пионирка, каже: „У једном месту у ком сам служила, припремала сам и продавала брзу храну. У другом сам продавала одећу и радила као фризерка. Сада чистим једну кућу и водим курс за оне који су недавно постали родитељи, на коме их поучавам како да комуницирају са својом децом.“

Прилагођавање другачијој култури и новим обичајима може бити посебно тешко ако се живи међу староседеоцима у неким забаченим местима. У таквој ситуацији су били Филип и Ракел када су служили на подручју где је људима матерњи језик нахуатл. „Разлике у култури су огромне“, каже Филип. Шта им је помогло да се навикну? „Усмерили смо пажњу на позитивне ствари које смо запажали код овог народа, а то је блискост у породици, искреност у комуникацији са другима и њихова великодушност.“ Ракел још каже: „Много смо научили док смо са нашом браћом и сестрама живели и служили међу тим људима.“

Ако и ти желиш да служиш на неком подручју где је потребна помоћ, како да се за то припремиш? Браћа и сестре који имају искуства у тој служби кажу: Пре него што се преселите, поједноставите свој живот и научите да будете задовољни оним што имате (Фил. 4:11, 12). Шта би још могао да урадиш? Летиција каже: „Избегавала сам послове који су ме обавезивали да дуже останем на једном месту. Желела сам да у свако доба могу да се преселим где год је то потребно.“ Ермило додаје: „Научио сам да кувам, перем и пеглам.“ Вероника каже: „Док сам живела код родитеља са браћом и сестрама, помагала сам око чишћења и научила сам да припремам јефтине и здраве оброке. А научила сам и да штедим.“

Леви и Амелија из Сједињених Држава, који су у браку осам година, испричали су како су им специфичне молитве помогле да се припреме да служе у Мексику. Леви каже: „Израчунали смо колико нам је новца потребно да бисмо годину дана служили у Мексику, а затим смо се молили Јехови да нам помогне да га зарадимо.“ У року од неколико месеци успели су да уштеде новац који су споменули у молитви и зато су се без одлагања преселили. Леви каже: „Јехова је услишио нашу конкретну молитву, а онда је дошао ред да и ми урадимо свој део.“ Амелија додаје: „Мислили смо да ћемо моћи да останемо само годину дана, али ту смо већ седам година и не размишљамо о одласку. Овде смо из прве руке осетили колико нам Јехова помаже. Сваког дана видимо неки доказ његове доброте.“

Адам и Џенифер, брачни пар из Сједињених Држава који служе на енглеском говорном подручју у Мексику, кажу да је молитва и у њиховом случају одиграла важну улогу. Њихов савет је: „Не чекајте да се створе идеални услови. Вашу жељу да служите тамо где је већа потреба изнесите Јехови у молитви, а затим поступајте у складу са својим молитвама. Поједноставите живот, обратите се подружници у земљи у којој желите да служите и након што прорачунате трошак преселите се тамо!“ * Ако тако урадите, очекује вас узбудљив и у духовном погледу богат живот.