1, 2. (а) Шта је представљала ’Давидова сеница‘ и како је била поново изграђена? (б) Ко данас служи Јехови?

ТОКОМ веома важног састанка водећег тела у Јерусалиму 49. године н. е., Јаков је рекао: „Симеон [Петар] је детаљно испричао како је Бог први пут погледао на друге народе да из њих изабере народ за своје име. С тим се слажу и речи Пророка̂, као што је написано: ’После тога ћу се вратити и опет ћу изградити Давидову сеницу која је пала. Опет ћу изградити њене рушевине и опет ћу је подићи, да би преостали људи усрдно тражили Јехову, заједно с људима из свих народа, с онима који носе моје име, каже Јехова, који чини све то познато од старине‘“ (Дела 15:13-18).

² ’Давидова сеница‘, која представља краљеве који су потицали из Давидове лозе, пала је када је краљ Седекија био свргнут са престола (Ам. 9:11). Међутим, она ће бити поново изграђена када Давидов потомак Исус буде постао Краљ (Језек. 21:27; Дела 2:29-36). Јаков је рекао да је проречено и да ће Јудејци, као и припадници других народа бити помазани да на небу буду краљеви са Исусом. Данас помазаници и милиони Исусових ’других оваца‘ заједнички проповедају истину из Божје Речи (Јов. 10:16).

3, 4. Шта је Јудејцима у Вавилону помогло да остану блиски с Јеховом?

³ Када су Јудејци изгнани у Вавилон, било је очигледно да је ’Давидова сеница‘ пала. Будући да је Вавилон био преплављен кривом религијом, како је Божји народ  у духовном смислу опстао током 70-годишњег изгнанства, од 607. пре н. е. до 537. пре н. е.? Исто као што и ми као Јеховине слуге опстајемо у овом свету којим влада Сатана (1. Јов. 5:19). Ми имамо посебно духовно наслеђе које нам помаже да останемо верни Јехови.

⁴ Један део нашег духовног наслеђа је писана Божја Реч. Јудејци изгнани у Вавилон нису имали комплетно Свето писмо какво ми данас имамо, али добро су познавали Мојсијев закон и Десет заповести. Знали су „песме о Сиону“ и многе пословице. Знали су и за друге људе који су у прошлости остали верни Јехови. Јудејци су плакали сећајући се Сиона и нису заборавили Јехову. (Прочитати Псалам 137:1-6.) То им је помогло да остану блиски с њим иако је у Вавилону цветала крива религија.

5. Које тријаде богова су се обожавале у древном Вавилону и Египту?

⁵ У Вавилону је било уобичајено обожавање тријада богова. Једну тријаду су сачињавали Син (бог месеца), Шамаш (бог сунца) и Иштар (богиња плодности и рата). У древном Египту бог је обично имао жену, то јест богињу која би му родила сина, и тако су „формиране тријаде богова у којој отац није увек имао главну улогу, већ се задовољавао улогом краљичиног мужа, а главно божанство у тој тријади била је богиња“ (New Larousse Encyclopedia of Mythology). Једну египатску тријаду су сачињавали бог Озирис, богиња Изида и њихов син Хорус.

6. Шта је суштина учења о Тројству и зашто Јеховине слуге не верују у Тројство?

⁶ И данас се у хришћанству научава да постоји Тројство, то јест да су Отац, Син и свети дух један Бог. Али то веровање је увреда за Јехову јер се њиме потцењује његова моћ, будући да је представљен само као део неког троједног божанства. Јеховин народ је заштићен од тог веровања јер нимало не сумња у следеће речи: „Јехова, наш Бог, један је Јехова“ (Пон. зак. 6:4). Исус је цитирао те речи, а прави хришћани верују у оно што је Исус рекао (Мар. 12:29).

7. Зашто особа која верује у Тројство не може да се крсти у знак предања Јехови Богу?

⁷ Исус је својим следбеницима заповедио да ’стварају ученике од људи из свих народа, крстећи их у име Оца и Сина и светог духа‘ (Мат. 28:19). То значи да особа која жели да се крсти као Јеховин сведок мора веровати да је Отац, Јехова, већи од Исуса и да је Исус Божји Син, који је дошао на земљу да свој живот да као откупну жртву. Та особа мора веровати да је свети дух сила којом се Бог служи, а не део неког Тројства (Пост. 1:2). Особа која и даље верује у Тројство не може се крстити у знак предања Јехови Богу. Заиста смо захвални што нас наше духовно наслеђе штити од овог веровања којим се исказује непоштовање према Богу.

8. Како се у Вавилону гледало на богове и демоне?

⁸ Религиозна клима у Вавилону је омогућила развој лажних учења, обожавање многих богова,  демона, као и развој спиритизма. Једна енциклопедија каже: „У вавилонској религији су после богова следећи по важности били демони који су имали моћ да разболе људе. Изгледа да се велики део те религије сводио на борбу против демона, а људи су молили богове да им помогну у тој борби“ (The International Standard Bible Encyclopaedia).

9. (а) Како су многи Јудејци прихватили учења о демонима? (б) Како смо заштићени од спиритизма?

⁹ Многи Јудејци су током изгнанства у Вавилону прихватили таква учења. Касније су многи прихватили веровање које су имали Грци, наиме да демони могу бити и добри. Али Бог нам каже да је спиритизам, то јест контакт са демонима, опасан и штетан. Та истина је део нашег духовног наслеђа (Ис. 47:1, 12-15). Ми се водимо Божјим гледиштем о спиритизму. (Прочитати Поновљене законе 18:10-12 и Откривење 21:8.)

10. Шта се може рећи за обичаје и веровања Вавилона Великог?

¹⁰ Попут људи у древном Вавилону, многи који данас припадају кривим религијама баве се спиритизмом. У једном речнику се каже: „Вавилон [Велики] не обухвата само једну империју или културу. Њега више одређује преовладавајуће обожавање идола него географске или временске границе“ (The Interpreter’s Dictionary of the Bible, 1. том, 338. страна). Вавилон Велики ће због спиритизма, идолопоклонства и других грехова ускоро бити уништен. (Прочитати Откривење 18:1-5.)

11. Како су наше публикације упозориле на спиритизам?

¹¹ Јехова је рекао да не подноси врачање (Ис. 1:13). У 19. веку многи су се бавили спиритизмом. Зато је у Сионској Стражарској кули од маја 1885. године писало: „Веровање да мртви живе на неком другом месту или у неком другом облику није ништа ново. Оно је саставни део свих древних религија и митологија.“ Још је писало да се демони претварају да су умрле особе које желе да контактирају са живима и да тако могу да утичу на размишљање и поступке многих људи. У једној брошурици из тог доба, под насловом Шта Свето писмо каже о спиритизму?, било је дато слично упозорење. Таквих упозорења има и у нашим скорашњим публикацијама.

12. Шта је под Божјим надахнућем Соломон рекао о стању мртвих?

¹² „Сви који су упознали истину“ знају одговор на то питање (2. Јов. 1). Соломон је за оне који су у гробу рекао: „Живом псу боље је него мртвом лаву. Живи су свесни тога да ће умрети, а мртви нису свесни ничега [...] Све што ти дође под руку да чиниш, чини то свом снагом својом, јер нема ни рада, ни размишљања, ни знања, ни мудрости у гробу у који идеш“ (Проп. 9:4, 5, 10).

13. Које су веровање Јудејци прихватили из грчке религије?

¹³ Јехова је Јудејцима рекао истину о мртвима. Међутим, када су Грци преузели контролу над Јудом и Сиријом, вршили су притисак на народ да прихвати  грчку религију и културу. Тако су Јудејци прихватили погрешна учења да људи имају бесмртну душу и да постоји пакао у коме се те душе муче. Грци нису били зачетници те идеје о паклу и мучењу. У једној књизи се каже да су Вавилонци веровали да постоји „пакао [...] као место ужаса [...] којим владају снажни и свирепи богови и демони“ (The Religion of Babylonia and Assyria). Дакле, Вавилонци су веровали у бесмртност душе.

14. Шта су Јов и Аврахам знали о смрти и ускрсењу?

¹⁴ Иако Јов није имао Свето писмо, знао је истину о мртвима. Схватио је да је Јехова Бог који воли људе и који једва чека да их врати у живот (Јов 14:13-15). И Аврахам је веровао у ускрсење. (Прочитати Јеврејима 11:17-19.) Немогуће је оживети некога ко заправо није мртав. Према томе, очигледно је да ти богобојазни људи нису веровали у бесмртност људске душе. Божји дух је несумњиво помогао Јову и Аврахаму да схвате у каквом се стању налазе мртви и да верују у ускрсење. Та учења су такође део нашег наслеђа.

15, 16. Како смо ослобођени греха и смрти?

¹⁵ Заиста смо захвални што нам је Бог открио како ће нас ослободити греха и смрти, које смо наследили од Адама (Римљ. 5:12). Знамо да Исус „није дошао да му служе, него да служи и да свој живот да као откупнину за многе“ (Мар. 10:45). Како је добро знати да смо „ослобођени откупнином коју је платио Христ Исус“! (Римљ. 3:22-24).

 ¹⁶ У првом веку су људи морали да се покају за своје грехе и да исказују веру у Исусову откупну жртву. Другачије нису могли да им буду опроштени греси. Исто је и данас (Јов. 3:16, 36). Ако неко верује у Тројство или бесмртност душе, не може имати користи од откупне жртве. Али ми можемо. Ми знамо истину о Божјем Сину, „по коме смо ослобођени откупнином — опроштени су нам греси“ (Кол. 1:13, 14).

17, 18. Где можемо сазнати много тога о нашој историји и како ће нам то користити?

¹⁷ Могло би се још много тога рећи о истини коју нам је Бог открио и о духовним и материјалним благословима које имамо као његове слуге. У нашим Годишњацима се говори о активностима Божјег народа широм света. Много тога о нашој историји можемо сазнати са DVD-а Вера на делу, први и други део, као и из књиге Jehovah’s Witnesses— Proclaimers of God’s Kingdom. А у часописима често можемо читати животне приче наше браће и сестара.

¹⁸ Добро је да знамо историју Јеховине организације, баш као што је и за Израелце било добро да размишљају о томе како их је Бог избавио из египатског ропства (Изл. 12:26, 27). Када је Мојсије остарио, рекао је Израелцима: „Сети се давних дана, размишљај о годинама прошлих нараштаја. Упитај оца свога и рећи ће ти, старце своје и казаће ти“ (Пон. зак. 32:7). Као ’Јеховин народ и стадо његове паше‘, сви ми радосно хвалимо Јехову и говоримо другима о његовим величанственим делима (Пс. 79:13). Поуке из историје Јеховиног народа помоћи ће нам да му и даље верно служимо.

19. Шта треба да радимо пошто знамо истину?

¹⁹ Захвални смо што не лутамо у тами већ уживамо у духовној светлости коју нам пружа Бог (Посл. 4:18, 19). Зато марљиво проучавајмо Божју Реч и ревно преносимо истину другима. И ми имамо слична осећања као псалмиста који је рекао: „Спомињаћу праведност твоју, само твоју. Боже, ти си ме учио од младости моје, и све до сада говорим о чудесним делима твојим. Боже, немој ме оставити ни у старости кад ми коса оседи, да бих могао и будућем нараштају причати о мишици твојој, о моћи твојој наредним поколењима“ (Пс. 71:16-18).

20. (а) Шта својом верношћу Јехови доказујемо? (б) Како нам наше духовно наслеђе помаже у томе?

²⁰ Када верно служимо Јехови, ми доказујемо да он има право да буде Врховни Владар и да заслужује нашу потпуну оданост (Откр. 4:11). Јехова нам даје свој дух, тако да можемо проповедати добру вест кроткима, завити ране онима који су сломљеног срца и утешити оне који тугују (Ис. 61:1, 2). Сатана никада неће успети да завлада Божјим народом и читавим човечанством. Наше духовно наслеђе ће нас ојачати и приближити Јехови тако да ћемо му служити у сву вечност. (Прочитати Псалам 26:11; 86:12.)