1, 2. (а) На шта указују хебрејске речи које су у Светом писму преведене као „слава“ или „част“? (б) Која ћемо питања размотрити у овом чланку?

НА ШТА помислимо када чујемо реч „слава“? Да ли помислимо на величанствену лепоту Божјих дела стварања? (Пс. 19:1). Или на част која се исказује људима због тога што су изузетно богати, мудри или успешни? Хебрејске речи које су у Светом писму преведене као „слава“ или „част“ указују на тежину нечега. У древна времена, ковани новац се израђивао од сребра и злата. Што је био тежи, његова вредност је била већа. Зато се и речи које се преводе као „слава“ или „част“ односе на нешто што је изузетно вредно и цењено.

² Људи обично исказују част онима који су утицајни и познати. Међутим, каквим особама Бог исказује част? У Пословицама 22:4 пише: „Понизност и страх од Јехове доносе богатство, част и живот.“ У Јаковљевој посланици стоји: „Понизите се пред Јеховом, и он ће вас узвисити“ (Јак. 4:10). Како Бог исказује част, то јест славу, људима? Због чега им је може ускратити? Како можемо помоћи другима да траже славу која долази од Бога?

3-5. Како нам Јехова исказује част?

³ Псалмиста је био уверен да ће му Јехова пружати вођство и водити га до истинске славе. (Прочитати Псалам 73:23, 24.) Како Јехова то ради? На више начина. На пример, он помаже својим понизним слугама да разумеју његову вољу и да му се приближе (1. Кор. 2:7; Јак. 4:8).

⁴ Поред тога, Јехова им исказује част тиме што им допушта да проповедају добру вест (2. Кор. 4:1, 7). Будући да га хвале и  помажу другима у служби проповедања, Јехова им каже: „Ја исказујем част онима који мени исказују част“ (1. Сам. 2:30). У складу с тим, они имају добро име код њега, а и на добром су гласу у скупштини (Посл. 11:16; 22:1).

⁵ Шта у будућности могу очекивати они који се ’уздају у Јехову и држе се његовог пута‘? У Библији стоји: „Он [Јехова] ће те узвисити и ти ћеш земљу поседовати. Кад зли буду истребљени, ти ћеш то гледати“ (Пс. 37:34). Божје слуге имају изузетну наду да ће живети вечно (Пс. 37:29).

6, 7. Зашто многи нису веровали да је Исус Месија?

⁶ Да ли се може десити да нам Јехова не искаже част? То би се могло десити ако нам је много стало до мишљења људи који немају добар однос с Богом. Погледајмо шта је апостол Јован записао о неким утицајним људима који су живели у Исусово време: „Многи од поглавара [су] поверовали у [Исуса], али због фарисеја то нису признавали, да не би били избачени из синагоге, јер су више волели славу која долази од људи него славу коју даје Бог“ (Јов. 12:42, 43). Било би далеко боље за њих да нису придавали толику важност мишљењу фарисеја.

⁷ Исус је нешто раније рекао зашто многи нису поверовали да је он Месија. (Прочитати Јована 5:39-44.) Израелци су тада већ вековима чекали Месију. Када је Исус почео са својом службом, неки су можда на основу Даниловог пророчанства разумели да је дошло одређено време да се појави Христ. Месецима пре тога када је Јован Крститељ почео да проповеда, многи су се питали: „Да није можда он Христ?“ (Лука 3:15). Међутим, када се Месија појавио, они који су проучавали свете списе нису га прихватили. Исус је разоткрио шта је био узрок када их је упитао: „Како бисте могли веровати, кад прихватате славу један од другога, а не тражите славу која долази од јединог Бога?“

8, 9. Како нам слава која долази од људи може постати важнија од славе која долази од Бога? Наведи пример.

⁸ Да бисмо боље разумели како нам слава која долази од људи може постати важнија од славе која долази од Бога, можемо као пример узети светлост. Свемир је величанствен. Можда смо ноћу посматрали ведро небо и били одушевљени лепотом и сјајем хиљада звезда. „Слава звезда“ је заиста предивна (1. Кор. 15:40, 41). Међутим, тешко да бисмо видели њихову светлост ако бисмо посматрали небо у великом граду. Да ли то значи да је светлост уличне расвете, спортских терена и других објеката јача од светлости звезда? Не, наравно. То једноставно значи да су нам градски извори светлости много ближи и да зато не видимо звезде. Да бисмо јасно видели лепоту ноћног неба, морамо се удаљити од вештачког осветљења.

⁹ Слично томе, ако волимо славу која долази од људи, тада нећемо толико ценити славу која долази од Бога. Многи не прихватају добру вест зато што се плаше шта ће њихови познаници или чланови породице мислити о њима. Међутим, да ли би се и Божјим слугама могло десити да пожеле да добију славу од људи? Рецимо да неки млади брат добије подручје на коме га људи познају, али не  знају да је он Јеховин сведок. Да ли ће се устручавати да тамо проповеда? Или можда неко има духовне циљеве, а други га исмевају због тога. Да ли ће дозволити онима који не цене духовне ствари да утичу на његове одлуке? Или је можда неко починио озбиљан грех. Да ли ће покушати да то сакрије јер се плаши да не изгуби углед у скупштини и разочара оне до којих му је стало? Ако му је најважније да сачува пријатељство с Јеховом, тада ће тражити да му старешине помогну. (Прочитати Јаковљеву 5:14-16.)

10. (а) Шта нам се може десити ако нам је и сувише важно шта други мисле о нама? (б) Зашто је добро да будемо понизни?

¹⁰ Можда се трудимо да духовно напредујемо, али нам неки брат повремено скрене пажњу на нешто што треба да исправимо. Да ли ћемо прихватити његове савете или ћемо их игнорисати због поноса или жеље да сачувамо углед и оправдамо своје поступке? Или рецимо да с неким суверником треба да нешто обавимо. Да ли ће нам бити веома важно коме ће се приписати заслуга за добре идеје и труд? Ако се нађемо у некој од наведених ситуација, немојмо заборавити да „ко је понизан, стиче част“ (Посл. 29:23).

11. Чега треба да будемо свесни када нас други похвале и зашто?

¹¹ Надгледници и браћа која желе да служе у том својству такође треба да пазе на то да не траже славу од људи (1. Тим. 3:1; 1. Сол. 2:6). Како неки брат треба да реагује када га суверници похвале за нешто што је добро урадио? Наравно да неће подићи себи споменик као што је то Саул учинио (1. Сам. 15:12). Међутим, да ли заиста разуме да је успешан само захваљујући Јеховиној незаслуженој доброти, као и да његов успех у будућности зависи од Јеховиног благослова и помоћи? (1. Петр. 4:11). Оно што у себи осећамо када нас други похвале открива какву славу заиста тражимо (Посл. 27:21).

12. Зашто неки Јудејци нису прихватили оно што им је Исус говорио?

¹² Неисправне жеље нас такође могу спречити да добијемо славу која долази од Бога. Оне нас могу навести да не желимо ни да чујемо истину. (Прочитати Јована 8:43-47.) Исус је рекао неким Јудејцима да не прихватају оно што им говори зато што ’желе да поступају по жељама свог оца, Ђавола‘.

13, 14. (а) Шта су научници открили о томе како наш мозак реагује на људски говор? (б) На основу чега бирамо кога ћемо слушати?

¹³ Понекад нам се може десити да чујемо само оно што желимо (2. Петр. 3:5). Јехова нам је дао предивну способност да игноришемо звуке које не желимо да чујемо. Размислимо накратко колико различитих звукова управо чујемо. Вероватно до овог тренутка неке од њих нисмо ни приметили. Како је то могуће? Наш мозак нам омогућује да се усредсредимо на једну ствар иако у исто време можемо да чујемо и друге звуке. Међутим, када је реч о људском говору, ствари стоје другачије. Научници су утврдили да је за мозак теже да у исто време разабере шта говори више особа. То значи да уколико нам се две особе обраћају у исто време, морамо изабрати коју од њих ћемо слушати. А наш избор ће зависити од тога кога желимо да слушамо. У  првом веку, неки Јудејци су хтели да поступају по жељама свог оца, Ђавола, и зато нису слушали Исуса.

¹⁴ У Библији пише да нам се и мудрост и лудост такорећи обраћају настојећи да нам привуку пажњу (Посл. 9:1-5, 13-17). Зато треба да изаберемо кога од њих ћемо послушати. Шта ћемо изабрати зависи од тога коме желимо да угодимо. Ако смо Исусове овце, слушаћемо његов глас и ићи ћемо за њим (Јов. 10:16, 27). Исус је рекао да су његови следбеници „на страни истине“ (Јов. 18:37). Они „не познају глас странаца“ (Јов. 10:5). Понизно иду за Исусом и Бог им исказује част (Посл. 3:13, 16; 8:1, 18).

15. Зашто је Павле рекао да су његове невоље биле слава за Ефешане?

¹⁵ Како можемо помоћи другима да траже славу која долази од Бога? Својом истрајношћу. Павле је скупштини у Ефесу написао следеће: ’Молим вас да не клонете због мојих невоља које ради вас подносим, јер су оне ваша слава‘ (Еф. 3:13). Шта значе ове Павлове речи? Пошто је служио својој браћи упркос невољама, Павле им је показао да је служба Богу нешто најважније за хришћане. Да је престао да служи Богу када је наишао на невоље, онда би његови суверници могли помислити да пријатељство с Јеховом, служба проповедања и хришћанска нада нису толико драгоцени. Павле им је својом истрајношћу показао да је вредно сваке жртве бити Христов ученик.

16. Шта се Павлу десило у Листри?

¹⁶ Размислимо о томе како су Павлова ревност и истрајност позитивно утицале на његове сувернике. У Делима апостолским 14:19, 20 пише: „Из Антиохије и Иконије стигли су Јудејци и придобили народ, тако да су Павла каменовали и одвукли га изван града [Листре], мислећи да је мртав. Али кад су се ученици окупили око њега, он је устао и ушао у град. Сутрадан је с Варнавом отишао у Дерву.“ Замисли колико му је било тешко да само дан након што су га каменовали скоро до смрти, пређе пешице пут од 100 километара!

17, 18. (а) Како је можда Тимотеј сазнао за невоље које је Павле доживео у Листри? (б) Како је Павлова истрајност утицала на Тимотеја?

¹⁷ Да ли је Тимотеј био међу ученицима који су тада помогли Павлу? У Делима апостолским се не  говори о томе. Међутим, он је знао шта се догодило. Павле је у другој посланици Тимотеју написао: „Ти си добро упознао моје учење, мој начин живота [...] оно што ми се догодило у Антиохији [избацивање из града], у Иконији [покушај каменовања], у Листри [каменовање], прогонства каква сам поднео. Али Господ ме је из свега избавио“ (2. Тим. 3:10, 11; Дела 13:50; 14:5, 19).

¹⁸ Тимотеј је добро знао да је Павле истрајао у свим тим тешкоћама и он је доста тога научио од њега. Када је апостол Павле поново дошао у Листру, видео је да је Тимотеј одличан пример у скупштини и да су о њему „добро говорила браћа у Листри и Иконији“ (Дела 16:1, 2). Тимотеју су након неког времена биле поверене веће одговорности (Фил. 2:19, 20; 1. Тим. 1:3).

19. Како наша истрајност може утицати на друге?

¹⁹ Ако будемо истрајни у вршењу Божје воље, наш пример ће помоћи младима да још боље служе Богу. Они посматрају како разговарамо с људима у служби проповедања, али и како излазимо на крај са животним проблемима. Павле је рекао да је ’све подносио‘ да би другима помогао да ’добију спасење и вечну славу‘ (2. Тим. 2:10).

20. Зашто и даље треба да тражимо славу која долази од Бога?

²⁰ Сасвим сигурно и даље треба да ’тражимо славу која долази од јединог Бога‘ (Јов. 5:44; 7:18). Јехова даје ’вечни живот онима који траже славу‘ од њега. (Прочитати Римљанима 2:6, 7.) Поред тога, наша ’устрајност у добрим делима‘ помаже другима да остану верни Богу и добију вечни живот. Зато дајмо све од себе да и даље тражимо славу која долази од Бога.