Пређи на садржај

Пређи на садржај

Бог нам је показао своју љубав

Бог нам је показао своју љубав

Бог нам је показао своју љубав

’Незаслужена доброта ће краљевати путем праведности како би људи могли добити вечни живот‘ (РИМЉ. 5:21)

1, 2. Које наслеђе многи људи веома цене, али који дар има далеко већу вредност?

 ’НЕШТО највредније што су Римљани оставили у наслеђе будућим генерацијама јесте њихов закон и њихово схватање да треба живети по закону‘ (др Дејвид Вилијамс, преводилац Библије и професор на Универзитету у Мелбурну, у Аустралији). Колико год да је то тачно, постоји једно завештање, то јест дар који има далеко већу вредност. Тај дар је оно што је Бог предузео да бисмо имали признат и праведан положај пред њим и да би нам омогућио да будемо спасени и да добијемо вечни живот.

2 Када нам је дао тај дар Бог је поступио у складу са својим праведним законима. Међутим, апостол Павле у петом поглављу посланице Римљанима не износи расправу о законским аспектима онога што је Бог урадио већ каже: „Пошто смо због вере проглашени праведнима, останимо у миру с Богом преко нашег Господа Исуса Христа.“ Они који су добили тај дар сигурно желе да покажу Богу да га воле. Павле је био један од њих. Он је написао: „Божја љубав је изливена у наша срца преко светог духа, који нам је дат“ (Римљ. 5:1, 5).

3. Која се питања намећу?

3 Међутим, зашто је био неопходан тај дар? Како је Бог показао да је и праведан и непристран када га је дао? И шта неко треба да ради да би добио тај дар? Пронађимо логичне одговоре на ова питања и погледајмо како у свему томе долази до изражаја Божја љубав.

Божја љубав насупрот греху

4, 5. (а) Како је Јехова изразио своју велику љубав? (б) Шта треба да знамо да бисмо разумели оно што пише у Римљанима 5:12?

4 Јехова је као израз своје велике љубави послао свог јединорођеног Сина да помогне људима. Павле је то објаснио на следећи начин: „Бог нам је показао своју љубав тако што је Христ, док смо још били грешници, умро за нас“ (Римљ. 5:8). Запази да је овде истакнута чињеница да је Бог то учинио ’још док смо били грешници‘. Сви треба да знају како је дошло до тога да су људи постали грешници.

5 Павле је то у кратким цртама објаснио износећи следећу чињеницу: „Преко једног човека у свет [је] ушао грех и преко греха смрт, и тако се смрт проширила на све људе јер су сви сагрешили“ (Римљ. 5:12). То можемо разумети захваљујући томе што је Бог омогућио да се запише како је започео људски живот. Јехова је створио Адама и Еву. Створитељ је савршен, па су зато били савршени и први људи, наши прародитељи. Бог им је дао само једну заповест која их је ограничавала и рекао им је да ће казна за непослушност бити смрт (Пост. 2:17). Међутим, они су прекршили Божју заповест коју није било тешко поштовати и тиме га одбацили као Законодавца и Врховног Владара (Пон. зак. 32:4, 5).

6. (а) Зашто су Адамови потомци умирали и да ли је Мојсијев Закон то променио? (б) С чиме се може упоредити наслеђени грех?

6 Адам је добио децу тек након што је згрешио, што значи да је грех и последице греха пренео на све своје потомке. Наравно, они нису прекршили Божју заповест као што је то Адам учинио, тако да нису сносили кривицу за исти грех, а није постојао ни закон по ком би били сматрани грешницима (Пост. 2:17). Па ипак, Адамови потомци су наследили грех. Зато су грех и смрт владали над човечанством, а онда је Бог Израелцима дао закон на основу ког им је постало јасно да су грешници. (Прочитати Римљанима 5:13, 14.) Као што се наслеђују неке болести или поремећаји, на пример медитеранска анемија или хемофилија, тако се наслеђује и грех. Можда знаш да је Алексеј, син руског цара Николаја II и Александре, боловао од хемофилије, наследног поремећаја згрушавања крви. Тачно је да чак и у таквим породицама нека деца не наслеђују ту болест, али ипак могу бити носиоци гена који је одговоран за њу. Али са грехом није тако. Сви су га наследили од Адама. Сви осећају његове последице. Увек доноси смрт. И преноси се на сву децу. Да ли ће се то икада променити?

Шта је Бог омогућио преко Исуса Христа

7, 8. Како је животни пут два савршена човека утицао на човечанство?

7 Јехова је толико добар да је омогућио људима да се избаве од наслеђеног греха. Павле је објаснио да је то било могуће посредством једног другог човека који је био савршен као и Адам (1. Кор. 15:45). Али животни пут та два савршена човека имао је потпуно другачији исход. Како? (Прочитати Римљанима 5:15, 16.)

8 „С даром није као што је било с преступом“, написао је Павле. Адам је био крив за преступ и праведно је осуђен на смрт. Али он није био једини који је због тога морао да умре. Даље се каже да су „због преступа [тог] једног човека многи умрли“. Према Божјим праведним мерилима, сви Адамови несавршени потомци, укључујући и нас, заслужују исту казну какву је и Адам добио. Па ипак, може нас утешити сазнање да је савршени човек, Исус, учинио за људе нешто сасвим супротно. С којим резултатима? Одговор даје Павле кад каже да „све врсте људи“ могу бити ’проглашене праведнима и добити живот‘ (Римљ. 5:18).

9. Шта значи то што Бог проглашава људе праведнима, према Римљанима 5:16, 18?

9 Шта се подразумева под изразом „проглашени праведнима“? Раније цитирани др Вилијамс је написао: „У питању је метафора којом се алудира на правни случај. Она говори о промени статуса неке особе пред Богом, а не о промени њене личности... У њој је Бог представљен као судија који доноси одлуку у корист оптуженог који је, такорећи, изведен пред Божји суд због неправедности. Али Бог га проглашава невиним.“

10. Шта је Исус учинио да би људи могли бити проглашени праведнима?

10 На основу чега праведни „Судија целе земље“ може неправедну особу прогласити невином? (Пост. 18:25). Да би тако нешто било могуће Бог је свог јединорођеног Сина послао на земљу. Исус је у потпуности извршио Очеву вољу упркос искушењима, ругању и мучењу. Остао је беспрекоран све до смрти на мученичком стубу (Јевр. 2:10). Жртвујући свој савршени људски живот Исус је принео откупну жртву која може ослободити, то јест искупити, Адамово потомство од греха и смрти (Мат. 20:28; Римљ. 5:6-8).

11. Шта значи израз ’одговарајућа откупнина‘?

11 Павле на једном другом месту користи израз ’одговарајућа откупнина‘ (1. Тим. 2:6). Шта то значи? Адам је донео несавршенство и смрт милијардама људи, то јест свим својим потомцима. Тачно је да је Исус, као савршен човек, могао имати милијарде савршених потомака. a Зато смо раније сматрали да Исусов савршени живот као и живот свих његових потенцијалних савршених потомака представља жртву која је једнака ономе што су Адам и његови несавршени потомци изгубили. Међутим, Библија не каже да Исусово потенцијално потомство представља део откупнине. У Римљанима 5:15-19 каже се да смрт само „једног човека“ обезбеђује избављење. Живот који је Исус имао као савршен човек има исту вредност какву је имао Адамов живот. Акценат јесте, и треба да буде, искључиво на Исусу Христу. Захваљујући ’једном Исусовом чину оправдања‘, његовој послушности и беспрекорности све до саме смрти, сви људи могу добити дар да буду проглашени праведнима и дар живота (2. Кор. 5:14, 15; 1. Петр. 3:18). До чега доводи откупнина?

Ослобађајућа пресуда на темељу откупне жртве

12, 13. Зашто су онима који су проглашени праведнима потребни Божје милосрђе и љубав?

12 Јехова Бог је прихватио откупну жртву коју је његов Син принео (Јевр. 9:24; 10:10, 12). Па ипак, Исусови ученици на земљи, укључујући и његове апостоле, и даље су били несавршени. Иако су пазили да не раде оно што је лоше, то им није увек успевало. Зашто? Зато што су у себи носили наслеђени грех (Римљ. 7:18-20). Али Бог је могао да учини нешто поводом тога и то је и урадио. Прихватио је „одговарајућу откупнину“ и био је спреман да је примени у корист својих слугу на земљи.

13 То не значи да су апостоли и други људи својим добрим делима заслужили да Бог на њих примени откупну жртву. Бог је то урадио зато што је милосрдан и зато што их воли. Одлучио је да апостоле и друге људе прогласи недужнима, као да су већ ослобођени наслеђеног греха. Павле је то овако објаснио: „Том незаслуженом добротом спасени сте по вери. И то није ваша заслуга — то је Божји дар“ (Еф. 2:8).

14, 15. Која је награда чекала оне које је Бог прогласио праведнима и шта су и даље морали да раде?

14 Замисли само какав је дар то што Свемоћни Бог опрашта човеку наслеђени грех као и све лоше ствари које је учинио. Колико год да је грехова неко починио пре него што је постао прави хришћанин, Бог му може опростити те грехе на основу откупне жртве. Павле је написао: „Дар који је уследио због многих преступа довео је до тога да многи буду проглашени праведнима“ (Римљ. 5:16). Апостоли и други људи који су примили овај дар (да буду проглашени праведнима) морали су и даље с вером служити истинитом Богу. Која их је награда чекала у будућности? ’Они који примају обиље незаслужене доброте и дара праведности живеће и краљеваће преко једнога, Исуса Христа.‘ Дар праведности заиста има потпуно супротан учинак од Адамовог преступа. Тај дар доноси живот (Римљ. 5:17; прочитати Луку 22:28-30).

15 Они који су примили тај дар, то јест који су проглашени праведнима, постају Божји духовни синови. Као Христови сунаследници биће ускрснути на небу као духовни синови да би ’краљевали‘ са Исусом Христом. (Прочитати Римљанима 8:15-17, 23.)

Бог и према другима показује љубав

16. Који дар већ сада могу добити они који имају земаљску наду?

16 Не очекују сви који исказују веру у Бога и верно му служе као прави хришћани да ће „краљевати“ са Христом на небу. Многи имају наду какву су имале Божје слуге у претхришћанско доба, наиме надају се вечном животу у рају на земљи. Могу ли они већ сада добити дар од Бога, то јест бити сматрани праведнима с могућношћу да живе на земљи? На основу онога што је апостол Павле написао Римљанима одговор је сасвим сигурно потврдан.

17, 18. (а) Како је Бог гледао на Аврахама због његове вере? (б) По ком основу је Јехова Аврахама сматрао праведним?

17 Павле је споменуо Аврахама као један од најбољих примера. Аврахам је имао изузетну веру и живео је пре него што је Јехова Израелцима дао Закон и пре него што је Христ омогућио небески живот (Јевр. 10:19, 20). Павле је написао: „Јер обећање да ће бити наследник света није Аврахаму или његовом потомству дато на темељу закона, него на темељу праведности коју је стекао због своје вере“ (Римљ. 4:13; Јак. 2:23, 24). Зато је Бог Аврахама сматрао праведним. (Прочитати Римљанима 4:20-22.)

18 То не значи да Аврахам током свих тих деценија колико је служио Јехови никада није згрешио. Он није у том смислу био праведан (Римљ. 3:10, 23). Међутим, будући да је Јехова безгранично мудар узео је у обзир Аврахамову изузетну веру и дела која су из ње проистекла. Нарочито је значајно то што је Аврахам веровао Богу када му је рекао да ће из његове лозе доћи обећани Потомак. Тај обећани Потомак је био Месија, то јест Христ (Пост. 15:6; 22:15-18). На основу ’откупнине коју је платио Христ Исус‘, Бог као Судија може опростити грехе почињене у прошлости. Зато ће Аврахам и други богобојазни људи из претхришћанских времена бити ускрснути. (Прочитати Римљанима 3:24, 25; Пс. 32:1, 2.)

Буди праведан пред Богом већ сада

19. Зашто многе у данашње време треба да охрабри чињеница да је Бог Аврахама сматрао праведним?

19 Чињеница да је Бог љубави Аврахама сматрао праведним треба да охрабри праве хришћане у данашње време. Јехова га није прогласио праведним у истом смислу као и оне које је помазао светим духом да буду „сунаследници Христови“. Они које је Бог изабрао ’позвани су да буду свети‘ и он их прихвата као своје ’синове‘ (Римљ. 1:7; 8:14, 17, 33). За разлику од њих, Аврахам је назван „Јеховиним пријатељем“ и то пре него што је била принета откупна жртва (Јак. 2:23; Ис. 41:8). А шта је с правим хришћанима који се надају да ће живети у рају на земљи?

20. Шта Бог очекује од оних које данас сматра праведнима као што је сматрао Аврахама?

20 Они су „ослобођени откупнином коју је платио Христ Исус“, али нису примили ’дар праведности‘ с надом у небески живот (Римљ. 3:24; 5:15, 17). Међутим, они исказују веру у Бога и откупнину коју је обезбедио, а ту веру показују добрим делима. Једно такво дело је ’проповедање Божјег краљевства и поучавање о Господу Исусу Христу‘ (Дела 28:31). Зато их Јехова може сматрати праведнима баш као и Аврахама. Дар који они добијају — пријатељство с Богом — разликује се од ’дара‘ који добијају помазаници. Али то је свакако дар који прихватају с дубоком захвалношћу.

21. Шта имамо захваљујући Јеховиној љубави и правди?

21 Нада у вечни живот не темељи се на људским обећањима. Ту наду нам је пружио Врховни Владар читавог свемира који нам открива своју намеру. Јехова је постепено предузимао кораке како би остварио своју намеру. Све што је у том правцу радио јесте у складу с његовом правдом и одраз је његове велике љубави. Зато је Павле рекао: „Бог нам је показао своју љубав тако што је Христ, док смо још били грешници, умро за нас“ (Римљ. 5:8).

[Фуснота]

a То објашњење је изнето у Стражарској кули од 15. марта 2000. године, 4. страна, 4. одломак и у књизи Insight on the Scriptures, 2. том, 736. страна, 4. и 5. одломак.

Да ли се сећаш?

• Шта су Адамови потомци добили у наследство и с којим последицама?

• Како је обезбеђена одговарајућа откупнина и у ком смислу је била одговарајућа?

• Чему се можеш надати захваљујући томе што си добио дар да будеш проглашен праведним?

[Питања за разматрање]

[Слика на 13. страни]

Савршени човек Адам је згрешио.

Савршени човек Исус је принео „одговарајућу откупнину“

[Слика на 15. страни]

Посредством Исуса можемо бити проглашени праведнима, што је заиста добра вест!