Јединство је одлика правих хришћана

„Ујединићу их као овце у тору“ (МИХ. 2:12)

1. Како живи свет наше планете сведочи о Божјој мудрости?

 ПСАЛМИСТА је са одушевљењем рекао: „Како је много дела твојих, о Јехова! Сва си их мудро начинио, пуна је земља стваралаштва твога“ (Пс. 104:24). Божја мудрост се јасно види у међусобној зависности милиона врста биљака, инсеката, животиња и бактерија у задивљујуће сложеном екосистему наше планете. И у нашем телу хиљаде различитих механизама, од великих органа до сићушних делова наших ћелија, складно функционишу и тако доприносе нашем здрављу.

2. Зашто је јединство међу хришћанима, као што је приказано на слици на 13. страни, било равно чуду?

² Премда се људи разликују по изгледу, карактеру и способностима, када је Бог створио људе обдарио их је особинама које им омогућују да међусобно сарађују и да се ослањају једни на друге (Пост. 1:27; 2:18). Међутим, човечанство је у целини гледано отуђено од Бога и због тога никада није успело да се уједини (1. Јов. 5:19). Зато ако узмемо у обзир да је хришћанска скупштина у првом веку била састављена од људи који су се међусобно много разликовали, јер је међу њима рецимо било ефешких робова, угледних Гркиња, образованих Јудејаца и бивших идолопоклоника, њихово јединство је било равно чуду (Дела 13:1; 17:4; 1. Сол. 1:9; 1. Тим. 6:1).

3. Како се у Библији описује јединство правих хришћана и о чему ће бити речи у овом чланку?

³ Обожавање истинитог Бога омогућује људима да сарађују тако складно као да су удови једног тела. (Прочитати 1. Коринћанима 12:12, 13.) У овом чланку ћемо размотрити следећа питања: Како обожавање истинитог Бога уједињује људе? Зашто једино Јехова може ујединити милионе људи из свих народа? Које препреке јединству можемо савладати уз Јеховину помоћ? И како се, што се тиче јединства, прави хришћани разликују од припадника хришћанских цркава?

Како обожавање истинитог Бога уједињује људе?

4. Како обожавање истинитог Бога уједињује људе?

⁴ Људи који обожавају Бога на исправан начин схватају да Јехова има право да буде владар читавог свемира јер је све створио (Откр. 4:11). Зато иако прави хришћани живе у различитим друштвима и под различитим околностима, сви они поштују исте Божје законе и живе по истим библијским начелима. Прикладно је што се сви прави хришћани обраћају Јехови са „Оче“ (Ис. 64:8; Мат. 6:9). Према томе, сви су они духовна браћа која живе у предивном јединству које је псалмиста описао следећим речима: „Гле, како је добро и како је дивно кад браћа живе заједно у јединству!“ (Пс. 133:1).

5. Која особина доприноси јединству правих хришћана?

⁵ Премда су прави хришћани несавршени, они уједињено служе Богу зато што су научили да воле једни друге. Нико их томе не би могао научити боље од Јехове. (Прочитати 1. Јованова 4:7, 8.) У његовој Речи пише: „Обуците  се у најдубљу самилост, доброту, понизност, благост и дуготрпљивост. Подносите једни друге и спремно опраштајте једни другима ако неко има притужбу на некога. Као што је Јехова спремно опростио вама, тако чините и ви. А изнад свега, обуците се у љубав, јер вас она савршено повезује“ (Кол. 3:12-14). Љубав која их савршено повезује јесте особина по којој се препознају прави хришћани. Зар се ниси и сам уверио да је такво јединство истакнута одлика правих хришћана (Јов. 13:35).

6. Како нада у Божје Краљевство доприноси нашем јединству?

⁶ Прави хришћани су уједињени и зато што Божје Краљевство сматрају једином надом за човечанство. Они знају да ће Божје Краљевство ускоро заменити људске власти и људима који су послушни Богу донети прави и трајни мир (Ис. 11:4-9; Дан. 2:44). Зато се хришћани држе онога што је Исус рекао за своје следбенике: „Они нису део света, као што ни ја нисам део света“ (Јов. 17:16). Прави хришћани су неутрални што се тиче сукоба у свету и зато су уједињени чак и када људи око њих ратују.

Исти извор духовне поуке

7, 8. Како библијска поука доприноси нашем јединству?

⁷ Хришћани у првом веку су били уједињени зато што су сви добијали поуку из истог извора. Они су разумели да Исус поучава и води скупштину преко водећег тела које су сачињавали апостоли и старешине у Јерусалиму. Ти одани људи су своје одлуке заснивали на Божјој Речи и слали су путујуће надгледнике да пренесу те поуке скупштинама у многим земљама. У Библији се за неке од тих надгледника каже: „Док су пролазили кроз градове, предавали су тамошњој браћи одредбе које су донели апостоли и старешине у Јерусалиму, да их се придржавају“ (Дела 15:6, 19-22; 16:4).

⁸ Слично је и данас. Водеће тело које чине духом помазани хришћани даје свој допринос јединству скупштина широм света. Водеће тело на многим језицима објављује литературу која нас духовно јача. Та духовна храна се заснива на Божјој Речи. Зато се може рећи да те поуке потичу од Јехове, а не од људи (Ис. 54:13).

9. Како нам дело које нам је Бог поверио помаже да будемо уједињени?

⁹ Старешине у скупштини такође доприносе јединству својом ревношћу у служби проповедања. Веза међу правим хришћанима који сарађују у служби за Бога јача је од везе која постоји међу људима у свету који се само друже. Хришћанска скупштина није основана ради дружења већ да би се исказивала част Јехови и да би се проповедала добра вест, стварали ученици и изграђивала скупштина (Римљ. 1:11, 12; 1. Сол. 5:11; Јевр. 10:24, 25). Зато је апостол Павле  очекивао од хришћана да буду ’непоколебљиви у једном духу и да се једнодушно заједнички боре за веру добре вести‘ (Фил. 1:27).

10. Захваљујући чему смо уједињени као Божји народ?

¹⁰ Дакле, као Јеховин народ ми смо уједињени зато што прихватамо Јехову као владара, волимо нашу браћу, полажемо наду у Божје Краљевство и поштујемо оне које је Бог наименовао да служе у скупштини. Јехова нам помаже да превазиђемо неке ставове који су последица наше несавршености и који би могли угрозити наше јединство (Римљ. 12:2).

Савладати понос и љубомору

11. Зашто понос раздваја људе и како нам Јехова помаже да га савладамо?

¹¹ Понос раздваја људе. Поносна особа воли да себе сматра бољом од других и обично ужива у хвалисању. Али то је често препрека јединству јер они који чују како се други хвале могу постати љубоморни. Ученик Јаков нам је отворено рекао: „Зло је свако такво разметање“ (Јак. 4:16). Сматрати друге горима од себе јесте показатељ недостатка љубави. Јехова је изванредан пример понизности што се тиче опхођења према несавршеним људима као што смо ми. Давид је написао: „Понизност ме [Божја] великим чини“ (2. Сам. 22:36). Божја Реч нам помаже да савладамо понос тако што нас учи да исправно размишљамо. Павле је под Божјим надахнућем питао: „Ко теби даје предност у односу на неког другог? И шта имаш, а да ниси примио? А ако си примио, зашто се хвалиш као да ниси примио?“ (1. Кор. 4:7).

12, 13. (а) Зашто је лако постати љубоморан? (б) Зашто је добро да на друге гледамо онако како Јехова гледа на њих?

¹² Љубомора је још једна уобичајена препрека јединству. Пошто смо наследили несавршеност, сви у себи имамо „дух зависти“ тако да чак и дугогодишњи хришћани понекад могу бити љубоморни на друге због њихових околности, материјалног стања, теократских задужења или неких способности (Јак. 4:5). На пример, неки брат који има породицу можда је љубоморан на неког пуновременог објавитеља због неких теократских задужења које овај има, не схватајући да је тај пуновремени објавитељ можда помало љубоморан на њега зато што он има децу. Шта можемо учинити да таква љубомора не наруши наше јединство?

¹³ Да не бисмо били љубоморни задржимо на уму да Библија упоређује помазане чланове хришћанске скупштине са удовима људског тела. (Прочитати 1. Коринћанима 12:14-18.) Примера ради, иако се очи за разлику од срца одмах могу запазити, то не значи да нам не требају и очи и срце. Слично томе, Јехова цени све чланове скупштине, иако су понекад неки запаженији у односу на друге. Зато гледајмо на нашу браћу онако како Јехова гледа на њих. Уместо да будемо љубоморни на друге, будимо заинтересовани за њих и обзирни према њима. Тако ћемо допринети томе да разлика између правих хришћана и припадника хришћанских цркава буде очигледна.

Разједињени хришћански свет

14, 15. Како је отпадничко хришћанство постало разједињено?

¹⁴ Насупрот јединству које постоји међу правим хришћанима, у црквама  хришћанства владају сукоби и раздор. До четвртог века отпадничко хришћанство се толико проширило да је чак један римски цар који је био паганин прихватио хришћанство и преузео контролу над њим, што је допринело ширењу таквог хришћанства. Затим су се постепено многа краљевства одвојила од Рима и формирала своје државне религије.

¹⁵ Вековима су многа од тих краљевстава међусобно ратовала. Током 17. и 18. века народ у Великој Британији, Француској и Сједињеним Државама истицао је оданост својој отаџбини, тако да је национализам постао попут религије. Током 19. и 20. века национализам је загосподарио размишљањем већине људи. С временом су се хришћанске цркве расцепкале на многобројне секте које су углавном толерисале национализам. Њихови чланови су чак ратовали против суверника из неког другог народа. Данас је хришћански свет подељен и због секташких веровања и због национализма.

16. Око којих питања постоје поделе у хришћанству?

¹⁶ У 20. веку су неке од стотина секти унутар хришћанства покренуле екуменски покрет у циљу уједињења. Али после вишедеценијског труда само се један мањи број цркава ујединио, а њихови чланови су и даље подељени око питања као што су: Да ли је све настало еволуцијом? Да ли је у реду извршити абортус? Да ли се хомосексуалност треба толерисати? Могу ли жене служити као свештенице? У неким хришћанским религијама црквене вође покушавају да уједине људе из различитих секти тако што умањују важност доктрина које су раније и довеле до подела. Међутим, то људима слаби веру и сигурно не може ујединити разједињено хришћанство.

Обожавање истинитог Бога се издиже изнад национализма

17. Којим речима је проречено да ће обожавање истинитог Бога ујединити људе у „последњим данима“?

¹⁷ За разлику од човечанства које никада није било толико разједињено као данас, међу Божјим слугама и даље влада јединство. Божји пророк Михеј је прорекао: „Ујединићу их као овце у тору“ (Мих. 2:12). Михеј је прорекао да ће се обожавање истинитог Бога издићи изнад свих других облика обожавања, било да су у питању лажни богови или држава у улози бога. Он је написао: „У последњим данима гора Јеховиног дома биће утврђена изнад горских врхова и уздизаће се изнад брегова, и к њој ће се стицати народи. Јер сви ће народи ходити у име свог бога, а ми ћемо ходити у име Јехове, нашег Бога“ (Мих. 4:1, 5).

18. Како су се неки променили захваљујући томе што су почели да служе истинитом Богу?

¹⁸ Михеј је такође описао како ће обожавање истинитог Бога ујединити некадашње непријатеље. „Многи ће народи ићи и говориће: ’Дођите! Пођимо на Јеховину гору, у дом  Јаковљевог Бога! Он ће нас поучавати својим путевима, и ходићемо његовим стазама‘... Они ће прековати своје мачеве у раонике и своја копља у српове. Неће више народ подизати мач на народ нити ће се више учити ратовању“ (Мих. 4:2, 3). Они који више не обожавају своју нацију нити богове које су направили људи већ су прихватили да служе Јехови постали су део уједињеног међународног братства. Бог их учи узвишеном путу љубави.

19. О чему сведочи то што су милиони људи уједињени у обожавању истинитог Бога?

¹⁹ Нигде другде не постоји такво јединство као међу правим хришћанима, што је доказ да Јехова и даље води свој народ посредством свог духа. Никада раније у људској историји није било уједињено толико људи из свих народа. То је величанствено испуњење речи које су записане у Откривењу 7:9, 14 и то показује да ће Божји анђели ускоро ослободити ’ветрове‘ који ће уништити садашњи зли свет. (Прочитати Откривење 7:1-4, 9, 10, 14.) Заиста је част бити део уједињеног међународног братства. Како свако од нас може допринети том јединству? О томе ће бити речи у следећем чланку.

Како би одговорио?

• Како обожавање истинитог Бога уједињује људе?

• Шта можемо учинити да љубомора не би нарушила наше јединство?

• Зашто национализам не раздваја оне који служе истинитом Богу?

[Питања за разматрање]

[Слика на 13. страни]

Хришћани у првом веку били су различитог порекла

[Слике на 15. страни]

Како својим учешћем у одржавању Дворане Краљевства доприносиш јединству?