Шта наше молитве говоре о нама?
Шта наше молитве говоре о нама?
„Ти си онај који слуша молитве, к теби сваки човек прилази“ (ПС. 65:2)
1, 2. Зашто Божје слуге могу с поуздањем упућивати молитве Јехови?
ЈЕХОВА се никада не оглушује о молбе својих верних слугу. Можемо бити уверени да нас он слуша. Чак и када би се милиони Јеховиних сведока молили Богу у исто време, нико од њих не би добио „сигнал да је веза заузета“.
2 Са уверењем да Бог чује његове молбе, Давид је у једном псалму рекао: „Ти си онај који слуша молитве, к теби сваки човек прилази“ (Пс. 65:2). Давидове молитве су биле услишене зато што је верно служио Јехови. Добро је да се питамо: ’Да ли моје молитве показују да се уздам у Јехову и да ми је служење њему на првом месту у животу? Шта моје молитве говоре о мени?‘
Обратимо се Јехови понизно
3, 4. (а) С каквим ставом треба да се обраћамо Јехови? (б) Шта треба да учинимо ако нас муче „неспокојне мисли“ због неког озбиљног греха?
3 Ако желимо да наше молитве буду услишене, морамо се понизно обратити Богу (Пс. 138:6). Треба да молимо Јехову да нас испита, као што је то учинио Давид када је рекао: „Проникни у мене, Боже, и упознај срце моје. Испитај ме и види неспокојне мисли моје, и види има ли у мени нешто што ме на пут боли наводи, и води ме путем вечним“ (Пс. 139:23, 24). Поред тога што се молимо, такође треба да покажемо жељу да нас Бог испита и да слушамо савете из његове Речи. Јехова нас може водити „путем вечним“, помажући нам да останемо на путу који води у бескрајан живот.
4 Шта да учинимо ако нас муче „неспокојне мисли“ због неког озбиљног греха? (Прочитати Псалам 32:1-5.) Потискивање гриже савести може нас потпуно исцрпсти, баш као што летња жега црпе влагу из дрвета. Због греха који је починио, Давид је изгубио радост и вероватно се разболео. Али осетио је огромно олакшање након што је признао Богу свој грех! Замисли колико је Давид био срећан када му је Јехова ’опростио преступ‘. Иако признање греха Богу доноси олакшање, да би особа обновила духовно здравље потребна јој је и помоћ хришћанских старешина (Посл. 28:13; Јак. 5:13-16).
Усрдно се молимо и захваљујмо Богу
5. Шта да урадимо ако смо озбиљно забринути због нечега?
5 Ако смо озбиљно забринути због нечега, треба да послушамо Павлов савет: „Не брините се ни за шта, него у свему молитвом и усрдним мољењем са захваљивањем изнесите своје молбе Богу“ (Фил. 4:6). „Усрдно молити“ значи „понизно упутити молбу“. Треба да преклињемо Јехову за помоћ и вођство, нарочито када се налазимо у опасности или се суочавамо с прогонством.
6, 7. Због чега у своје молитве треба да укључимо и захваљивање?
6 Међутим, ако се молимо само када нам је нешто потребно, шта то открива о нашим мотивима? Павле је рекао да своје молбе Богу треба да изнесемо „са захваљивањем“. Нема сумње да имамо разлога да покажемо исту захвалност као Давид који је рекао: „Теби, Јехова, припада величанство и моћ и лепота и узвишеност и част, јер је твоје све што је на небу и на земљи. Теби, Јехова, припада краљевство, ти си узвишен као поглавар над свима... Зато ти сада захваљујемо, Боже наш, и хвалимо дивно име твоје“ (1. Лет. 29:11-13).
7 Исус је захваљивао Богу за храну, а током Господове вечере је у молитви захвалио за хлеб и вино (Мат. 15:36; Мар. 14:22, 23). И ми треба да поступамо на исти начин, као и да ’захваљујемо Јехови за чудесна дела која је учинио за синове људске‘, за „праведне законе“ које нам је дао и за његову реч, то јест поруку записану у Светом писму (Пс. 107:15; 119:62, 105).
Молимо се за друге
8, 9. Зашто треба да се молимо за сухришћане?
8 Ми се без сумње молимо за себе, али у своје молитве треба да укључимо и друге — чак и хришћане које нисмо лично упознали. Премда није познавао све сувернике у Колосима, апостол Павле је написао: „Захваљујемо Богу, Оцу нашег Господа Исуса Христа, увек кад се молимо за вас, јер смо чули за вашу веру у Христа Исуса и за љубав коју имате према свима светима“ (Кол. 1:3, 4). Он се такође молио за хришћане у Солуну (2. Сол. 1:11, 12). Такве молитве говоре много о нама и о нашем ставу према браћи и сестрама.
9 Када се молимо за помазане хришћане и за њихове сараднике, „друге овце“, показујемо да смо заинтересовани за добробит Божје организације (Јов. 10:16). Павле је замолио сувернике да се моле за њега, ’да му Бог помогне да обзнани свету тајну добре вести‘ (Еф. 6:17-20). Да ли упућујемо такве молбе за друге хришћане?
10. Како на нас може утицати то што се молимо за друге?
10 Уколико се молимо за друге, наш став према њима се може променити. Ако се молимо за некога ко нам се не допада, наша осећања према њему ће вероватно постати другачија (1. Јов. 4:20, 21). Такве молитве имају позитиван утицај и јачају јединство међу браћом. Такође пружају доказ да имамо љубав попут Христове (Јов. 13:34, 35). Та особина је део плода Божјег духа. Да ли се молимо Јехови за свети дух и за помоћ да показујемо његов плод — љубав, радост, мир, дуготрпљивост, љубазност, доброту, веру, благост и самосавладавање? (Лука 11:13; Гал. 5:22, 23). Ако то чинимо, наше речи и дела ће показати да ходимо и живимо по духу. (Прочитати Галатима 5:16, 25.)
11. Зашто се може рећи да је исправно замолити друге да се моле за нас?
11 Ако сазнамо да су наша деца у искушењу да варају на тестовима у школи, треба да се молимо за њих и да користимо Свето писмо како бисмо им помогли да поступају поштено и не учине нешто неисправно. Павле је рекао хришћанима у Коринту: „Молимо се Богу да не учините никакво зло“ (2. Кор. 13:7). Такве понизне молитве су угодне Јехови и показују да смо добре особе. (Прочитати Пословице 15:8.) Такође можемо замолити друге да се моле за нас, што је чинио и апостол Павле. „Молите се за нас“, написао је он, „јер смо уверени да имамо чисту савест, јер у свему желимо да поштено поступамо“ (Јевр. 13:18).
Шта још откривају наше молитве
12. Шта треба да буду главна обележја наших молитви?
12 Да ли се из наших молитви види да смо срећни и ревни Јеховини сведоци? Да ли у њима највећу важност придајемо вршењу Божје воље, проповедању поруке о Краљевству, потврђивању Јеховиног права да буде Врховни Владар и посвећењу његовог имена? То треба да буду главна обележја наших молитви, по узору на Исусову молитву Оченаш која почиње речима: „Оче наш, који си на небесима, нека се свети име твоје. Нека дође краљевство твоје. Нека буде воља твоја, како на небу тако и на земљи“ (Мат. 6:9, 10).
13, 14. Шта наше молитве откривају о нама?
13 Када се молимо Богу, до изражаја долазе наши мотиви, интересовања и жеље. Јехова зна какви смо заиста као особе. У Пословицама 17:3 пише: „Топионица је за сребро и пећ је за злато, а срца Јехова испитује.“ Бог види шта нам је у срцу (1. Сам. 16:7). Он зна какав је наш став према састанцима, служби проповедања и нашој духовној браћи и сестрама. Свестан је тога шта мислимо о Христовој „браћи“ (Мат. 25:40). Јехова зна да ли нам је заиста стало до онога за шта се молимо или само понављамо исте речи. „Кад се молите“, рекао је Исус, „не говорите увек једно те исто, као што то раде незнабошци, јер они [погрешно] мисле да ће бити услишени зато што користе много речи“ (Мат. 6:7).
14 Оно што кажемо у молитви такође открива колико се ослањамо на Бога. Давид је рекао Јехови: „Ти [си] уточиште моје, јака кула пред лицем непријатеља. Бићу гост у шатору твоме довека, уточиште ћу наћи под заштитом крила твојих“ (Пс. 61:3, 4). Када Бог симболично говорећи ’разапне свој шатор над нама‘, осећамо се безбедно јер он брине о нама и штити нас (Откр. 7:15). Дивно је што се можемо молити Јехови са уверењем да је он ’на нашој страни‘, на какав год испит вере да наиђемо! (Прочитати Псалам 118:5-9.)
15, 16. Шта молитве могу показати о нашој тежњи за већим одговорностима у скупштини?
15 Искрена молитва Јехови у погледу наших мотива може нам помоћи да их сагледамо у правом светлу. Примера ради, да ли тежимо за одговорном службом међу Божјим народом зато што понизно желимо да помажемо другима и пружимо максимум у делу проповедања и у скупштини? Или је можда у питању жеља ’да будемо први‘ или чак да ’господаримо‘ над другима? Међу Јеховиним народом не би требало да буде тако. (Прочитати 3. Јованову 9, 10; Луку 22:24-27.) Искрена молитва Јехови Богу може разоткрити погрешне жеље и помоћи нам да се променимо пре него што се оне дубоко укорене.
16 Неке хришћанске супруге би веома волеле да њихови мужеви постану слуге помоћници а касније можда и надгледници, то јест старешине. Када ту жељу изразе у својим молитвама, оне треба да поступају у складу с њима, настојећи да се узорно понашају. То је важно, јер говор и понашање чланова породице неког брата утичу на то како ће други у скупштини гледати на њега.
Заступање других у јавним молитвама
17. Зашто је добро да смо сами када упућујемо личне молитве?
17 Исус се често повлачио на осамљена места да би се молио свом Оцу (Мат. 14:13; Лука 5:16; 6:12). И нама је понекад потребна самоћа. Молитве које изговарамо када смо сами и у миру вероватно ће водити до одлука које ће бити угодне Јехови и помоћи нам да останемо јаки у вери. Међутим, Исус се такође молио у јавности и добро је да осмотримо какво понашање је прикладно у таквим приликама.
18. Шта браћа треба да имају на уму када заступају скупштину у јавној молитви?
18 На нашим састанцима, верна браћа заступају скупштину у јавној молитви (1. Тим. 2:8). На крају такве молитве суверници треба да кажу „амин“, што значи „нека буде тако“. Међутим, да би то учинили, они се морају слагати са оним што је речено. У Исусовој молитви Оченаш нема ничега што би некога узнемирило или увредило (Лука 11:2-4). Осим тога, он није појединачно споменуо потребе или проблеме свих присутних. Оно што погађа нас или друге прикладна је тема за личне, а не за јавне молитве. У молитвама у којима заступамо друге не треба да износимо поверљиве ствари.
19. Како треба да се понашамо током јавне молитве?
19 Док слушамо јавну молитву, треба да покажемо дубоко поштовање и страх пред Богом (1. Петр. 2:17). Постоји одговарајуће време и место за неке поступке који не би били прикладни на хришћанским састанцима (Проп. 3:1). Примера ради, претпоставимо да више особа жели да се држи за руке током јавне молитве. То би могло скретати пажњу или засметати другима, укључујући и оне који не деле наша веровања. Неки супружници се током јавне молитве могу дискретно држати за руке али, ако би били загрљени, они који то виде могли би стећи утисак да је том брачном пару њихова веза важнија од тога да одају част Јехови. Стога покажимо дубоко поштовање тако што ћемо ’све чинити на Божју славу‘ и избегавати понашање које би другима могло одвлачити пажњу, непријатно их изненадити или навести на спотицање (1. Кор. 10:31, 32; 2. Кор. 6:3).
За шта да молимо?
20. Како би објаснио смисао речи из Римљанима 8:26, 27?
20 Понекад се може догодити да не знамо шта да кажемо у молитви. „Не знамо за шта да молимо кад треба да се молимо“, написао је Павле, „али се [свети] дух заузима за нас кад у молитви не можемо ни изрећи своје уздисаје. А [Бог] који истражује срца зна на шта указује дух“ (Римљ. 8:26, 27). У Светом писму се налазе многе молитве које су записане под Јеховиним вођством. Он прихвата те надахнуте молбе као да су наше властите и одговара на њих. Бог нас познаје и зна на шта указују речи које су писци Библије забележили под вођством његовог духа. Јехова услишава наше усрдне молитве када се дух „заузима“ или посредује за нас. Осим тога, што боље познајемо Божју Реч, биће нам лакше да се сетимо онога за шта треба да молимо.
21. Шта ћемо осмотрити у следећем чланку?
21 Као што смо видели, наше молитве много говоре о нама. На пример, оне могу показати колико нам је Јехова близак и колико добро познајемо његову Реч (Јак. 4:8). У следећем чланку ћемо осмотрити неке молитве које су забележене у Библији. Како осматрање тих записа може утицати на наше молитве Богу?
Како би одговорио?
• Какав став треба да имамо када се молимо Јехови?
• Зашто треба да се молимо за сувернике?
• Шта наше молитве откривају о нама и нашим мотивима?
• Како треба да се понашамо током јавне молитве?
[Питања за разматрање]
[Слика на 4. страни]
Да ли редовно захваљујеш и упућујеш хвале Јехови?
[Слика на 6. страни]
Наше понашање током јавне молитве треба увек да буде на част Јехови