Пронашао сам смисао живота

Испричао Гаспар Мартинез

На неки начин, ово је једноставна прича о сиромашном дечаку са села који је пронашао благо у граду. Али, видећете да је богатство које сам тамо стекао другачије од оног које сам очекивао.

ДЕТИЊСТВО сам провео у области Риоха у северној Шпанији. Било је то 1930-их и живели смо у једном селу на неплодном подручју. Када сам имао десет година, морао сам да напустим школу али до тада сам већ научио да читам и пишем. Са своје шесторо браће и сестара проводио сам дане на пољима чувајући овце или обрађујући наше мало имање.

Због сиромаштва смо велики значај придавали материјалним стварима. Завидели смо онима који су имали више од нас. И поред тога, бискуп је једном приликом рекао да је наше село „најпобожније у његовој бискупији“. Тада није ни слутио да ће многи с временом напустити католицизам.

Потрага за нечим бољим

Оженио сам се Мерседес, девојком из мог села. После неког времена смо добили сина. Затим смо се 1957. преселили у оближњи град Логроњо, што је с временом учинила цела моја породица. Убрзо сам схватио да постоји мала вероватноћа да ћу успети да зарадим довољно новца јер нисам био квалификован радник. Питао сам се где бих могао да потражим помоћ и савет. Почео сам своју потрагу у градској библиотеци иако нисам знао шта заправо тражим.

Касније сам на једном радио-програму чуо за дописну библијску школу. Недуго након што сам је завршио, посетили су ме неки евангелисти. Неколико пута сам отишао у њихову цркву и приметио да међу истакнутим члановима постоји супарништво. Закључио сам да су сигурно све религије исте и нисам више одлазио тамо.

Отварају се нови видици

На наша врата је 1964. покуцао младић по имену Еухенио који је био Јеховин сведок. Иако никада раније нисам чуо за ту религију, имао сам велику жељу да разговарам о Библији. Сматрао сам да је прилично добро познајем. У току разговора сам цитирао неколико библијских стихова које сам научио током дописне школе. Иако сам се трудио да одбраним нека од протестантских учења, у ствари нисам чврсто веровао у њих.

Након два дуга разговора, морао сам да признам да Еухенио врло вешто користи  Божју Реч. Био сам задивљен када сам видео како проналази стихове и објашњава њихову примену, иако је његово образовање било још скромније од мог. Еухенио ми је из Библије показао да живимо у последњим данима и да ће Божје Краљевство ускоро претворити земљу у рај. То ме је веома заинтересовало и желео сам да сазнам више (Пс. 37:11, 29; Иса. 9:6, 7; Мат. 6:9, 10).

Радо сам прихватио понуду да проучавам Библију. Практично све што сам учио ми је било потпуно ново и оставило је снажан утисак на мене. Преда мном су се отварали нови видици и сазнао сам да постоји нешто за шта вреди живети. Моја потрага се завршила. Настојања да побољшам свој друштвени положај сада више нису била важна и моја борба да решим проблеме око запослења није имала тако велики значај. Ако ће и болест и смрт бити уклоњене, шта тек рећи за друге проблеме? (Иса. 33:24; 35:5, 6; Откр. 21:4).

Одмах сам почео да причам својим рођацима о ономе што сам учио, одушевљено им говорећи да Бог обећава да ће земља постати рај у ком ће верни људи живети заувек.

Моја породица прихвата библијску истину

Ускоро је више од десеторо нас одлучило да се сваке недеље поподне састаје у кући мог стрица да бисмо заједно осматрали библијска обећања. То смо чинили два или три сата сваке седмице. Када је Еухенио видео да се тако много мојих рођака занима за Библију, организовао је да се свакој породици помогне да је боље упозна.

Још неки моји рођаци су живели у Дурангу, око 120 километара удаљеном градићу у ком није било Сведока. Зато сам три месеца касније узео неколико слободних дана и посетио их да бих им говорио о веровањима која сам прихватио. Нас десетак се окупљало свако вече и разговарали смо до раних јутарњих часова. Сви су били одушевљени оним што су чули од мене. На крају те кратке посете оставио сам им неколико Библија и нешто библијске литературе. Након тога смо и даље били у контакту.

Када су Сведоци дошли у Дуранго, где раније нико није проповедао, затекли су 18 особа које су једва чекале да започну с проучавањем Библије. Сведоцима је било драго да проучавају са сваком породицом.

Мерседес до тада није показала занимање за истину, не зато што није желела да прихвати библијска учења већ због страха од људи. У то време је у Шпанији дело Јеховиних сведока било забрањено. Због тога се плашила да ће власти избацити наша два сина из школе и да ћемо сви бити одбачени од друштва. Али када је видела да је цела наша породица прихватила библијску истину, и она је желела да почне да проучава Библију.

У року од две године, 40 мојих рођака се крстило у знак свог предања Богу. Сви смо имали исте животне циљеве. Осећао сам да сам постигао нешто заиста вредно. Бог нас је благословио духовним богатством.

Све испуњенији живот

Током наредних 20 година посветио сам се одгајању наша два сина и помагању скупштини у којој смо служили. Када смо се Мерседес и ја доселили у Логроњо, град са око 100 000 становника, у њему је било само двадесетак Сведока. Врло брзо сам добио доста скупштинских одговорности.

Када сам имао 56 година, изненада је затворена фабрика у којој сам радио тако да сам остао без посла. Увек сам имао велику жељу да пуновремено служим, па сам искористио те нове околности да постанем пионир. Моја пензија је била мала и тешко бисмо састављали крај с крајем да Мерседес није повремено радила. Тако смо могли да издржавамо нашу породицу  и никада нисмо остали без онога што је неопходно. Још увек сам општи пионир, а Мерседес с времена на време служи као помоћни пионир и веома ужива у служби проповедања.

Пре неколико година, Мерседес је редовно носила часописе младој жени по имену Мерче која је као дете проучавала Библију. Мерче је са занимањем читала нашу литературу и Мерседес је запазила да она у срцу и даље цени библијска учења. С временом је Мерче поново почела да проучава Библију и добро је напредовала. Међутим, њен супруг Висенте је пуно пио и није могао да задржи ниједан посао. Због тога није био у стању да финансијски подупире породицу а његова зависност је претила да угрози њихов брак.

Моја супруга је предложила Мерче да Висенте поприча са мном и он је то на крају учинио. Након неколико разговора, прихватио је понуду да проучава Библију. Почео је да се мења и успевао је да не пије по неколико дана заредом. Затим су се ти периоди продужили на недељу дана или више. На крају је потпуно престао да пије. Његови ставови и изглед су се видно побољшали а њихова породица се зближила. Он, његова супруга и ћерка свесрдно подупиру малу скупштину на Канарским острвима, где сада живе.

Осврт на смисаон живот

Иако неки рођаци који су пре много година упознали библијска учења више нису живи, наша велика породица и даље расте а Бог нас богато благосиља (Посл. 10:22). Велико је задовољство видети да скоро сви који су почели да проучавају Библију пре 40 година још увек верно служе Јехови, и то са својом децом и унуцима!

Имам пуно рођака који су Сведоци, и многи од њих су старешине, слуге помоћници и пионири. Наш старији син са својом супругом служи у подружници Јеховиних сведока у Мадриду. Када сам се крстио, у Шпанији је било око 3 000 Сведока. Сада нас има преко 100 000. Пуновремена служба ми причињава велику радост и веома сам захвалан Богу за предиван живот који имам као његов слуга. Упркос скромном образовању, с времена на време служим као заменик покрајинског надгледника.

Пре неколико година сам сазнао да је село у ком сам одрастао опустело. Сиромаштво је натерало све становнике да један за другим напусте своја поља и дом у потрази за бољим животом. На срећу, поприличан број тих исељеника — укључујући и мене — пронашао је духовно благо. Сазнали смо да живот има смисао и да служење Јехови доноси највећу могућу срећу.

[Слика на 32. страни]

Скоро сви рођаци брата Мартинеза који су у истини