Вечни живот на земљи — нада коју даје Бог

„Стварство је подложено ништавности... али је при том пружена и нада“ (РИМЉ. 8:20)

1, 2. (а) Зашто нам је нада у вечни живот на земљи важна? (б) Због чега многи људи сумњају да је вечни живот на земљи могућ?

 ВЕРОВАТНО се сећаш колико те је обрадовало сазнање да је близу време када људи више неће старити ни умирати, већ ће вечно живети на земљи (Јов. 17:3; Откр. 21:3, 4). Нема сумње да си с одушевљењем причао другима о тој библијској нади. Уосталом, нада у вечни живот је нераздвојни део добре вести коју проповедамо. Она утиче на наше гледиште о животу, на то како поступамо и како решавамо проблеме.

² Религије које себе називају хришћанским углавном не говоре о нади у вечни живот на земљи. Иако Библија јасно каже да душа умире, већина цркава научава небиблијску доктрину да човек има бесмртну душу која након смрти наставља да живи у духовном подручју (Језек. 18:20). Зато многи људи сумњају да је вечни живот на земљи могућ. С обзиром на то, могла би се јавити питања: Да ли Библија заиста пружа потпору за ту наду? Ако је тако, када ју је Бог први пут открио људима?

„Подложено ништавности... али је при том пружена и нада“

3. Како је на самом почетку људске историје показано која је Божја намера за човечанство?

³ Јехова је на самом почетку људске историје јасно показао која је његова намера за човечанство. Бог је рекао Адаму да ће вечно живети ако остане послушан (Пост. 2:9, 17; 3:22). Адамови први потомци су сигурно знали како је човек изгубио савршенство, што је било потврђено видљивим доказима. Улаз у еденски врт је био затворен, а људи су старили и умирали (Пост. 3:23, 24). Како је време пролазило, њихов животни век је бивао све краћи. Адам је живео 930 година. Нојев син Сим живео је само 600 година, а његов син Арфаксад 438. Аврахамов отац Тара је живео 205 година, а Аврахам 175 година. Његов син Исак је живео 180, а унук Јаков 147 година (Пост. 5:5; 11:10-13, 32; 25:7; 35:28; 47:28). Многи људи су сигурно увиђали шта је значило то скраћивање животног века — прилика да човек вечно живи била је изгубљена! Да ли су имали разлога да верују да ће то поново бити могуће?

4. На основу чега су верни људи у прошлости могли да верују да ће Бог човечанству поново дати благослове које је Адам изгубио?

⁴ Божја Реч каже: „[Људско] стварство је подложено ништавности... али је при том пружена и нада“ (Римљ. 8:20). Која је то нада? Прво пророчанство у Библији указује на „потомство“ које ће ’змији здробити главу‘. (Прочитати Постанак 3:1-5, 15.) Ово обећање о потомству пружило је темељ за наду да Бог неће одустати од своје намере за човечанство. На основу њега су верни људи попут Авеља и Ноја могли веровати да ће Бог човечанству поново дати благослове које је Адам изгубио. Могуће је да су они схватали да ће  ’рањавање потомства у пету‘ укључивати проливање крви (Пост. 4:4; 8:20; Јевр. 11:4).

5. Како знамо да је Аврахам веровао у ускрсење?

⁵ Размислимо о Аврахаму. Када је био на кушњи, он је „готово принео Исака... свог јединорођеног сина“ (Јевр. 11:17). Зашто је био спреман да учини тако нешто? (Прочитати Јеврејима 11:19.) Зато што је веровао у ускрсење! Аврахам је имао основа за такву веру. На крају крајева, Јехова је оживео Аврахамову и Сарину способност да имају потомство и омогућио им да у старости добију сина (Пост. 18:10-14; 21:1-3; Римљ. 4:19-21). Осим тога, Јехова му је обећао: „Преко Исака [ће] доћи оно што ће се назвати твојим потомством“ (Пост. 21:12). Зато је Аврахам имао чврст разлог за веру да ће Бог ускрснути Исака.

6, 7. (а) Који је савез Јехова склопио с Аврахамом? (б) Какву наду за човечанство пружа Јеховино обећање Аврахаму?

⁶ Будући да је Аврахам показао изузетну веру, Јехова је с њим склопио савез који се односио на његово „потомство“. (Прочитати Постанак 22:18.) С временом се сазнало да је главни део тог „потомства“ Исус Христ (Гал. 3:16). Јехова је рекао Аврахаму да ће његовог „потомства“ бити „као звезда на небесима и као песка на обали мора“ — што значи да Аврахам није знао колико ће оно бити бројно (Пост. 22:17). Међутим, тај број је касније откривен. Обећано „потомство“ сачињавају Исус Христ и 144 000 његових сувладара у Месијанском Краљевству (Гал. 3:29; Откр. 7:4; 14:1). Преко тог Краљевства „благословиће се сви народи на земљи“.

⁷ Аврахам није могао да у потпуности разуме значај савеза који је Јехова склопио с њим. Без обзира на то, у Библији се каже да је он „очекивао град који има праве темеље“ (Јевр. 11:10). Тај град је Божје Краљевство. Да би добио благослове које ће донети владавина Краљевства, Аврахам ће морати да буде враћен у живот. За њега ће вечни живот на земљи бити омогућен путем ускрсења. Вечни живот ће добити и они који преживе Армагедон или касније буду ускрснути из мртвих (Откр. 7:9, 14; 20:12-14).

„Дух ме притиска“

8, 9. Зашто књига о Јову није само запис о кушњама једног човека?

⁸ У периоду између смрти Аврахамовог праунука Јосифа и рођења пророка Мојсија, живео је човек по имену Јов. Библијска књига о Јову, коју је највероватније написао Мојсије, говори о томе зашто је Јехова допустио да Јов пати и шта се на крају десило с њим. Међутим, та књига није само запис о кушњама једног човека — она усмерава пажњу на питање од велике важности за сва разумом обдарена Божја створења. Открива нам да је Јехова праведан владар и да спорно питање које је постављено у Едену укључује беспрекорност и наду за будућност свих Божјих слугу на земљи. Премда није разумео то питање, Јов није дозволио да га тројица његових пријатеља наведу на помисао да није поступао беспрекорно (Јов 27:5). Овај запис треба да ојача нашу веру и помогне нам да увидимо да можемо остати верни Јехови и подржавати његову врховну власт.

⁹ Након што су тројица тобожњих тешитеља заћутала, почео је да говори „Елијуј, син Варахила из Вуза“. Шта га је подстакло да се огласи? ’Пун сам речи‘, казао је он, „и дух ме притиска у утроби мојој“ (Јов 32:5, 6, 18). Оно што је Елијуј тада рекао под надахнућем испунило се када су престале Јовове кушње, али те речи су веома важне и за  друге. Оне уливају наду свима који су верни Богу.

10. Који пример показује да се Јеховине поруке појединцима понекад могу применити на читаво човечанство?

¹⁰ Понекад се дешавало да Јехова једном човеку упути поруку која се такође могла применити на читаво човечанство. Један пример је Данилово пророчанство у вези са сном у ком је вавилонски краљ Навуходоносор видео огромно дрво које је требало посећи (Дан. 4:10-27). Премда се тај сан испунио на Навуходоносору, он је имао много дубље значење. Указивао је да ће Божје владање над земљом преко краљева из Давидове лозе бити прекинуто 607. пре н. е. и поново обновљено након 2 520 година. * Божја врховна власт над нашом планетом поново је дошла до изражаја 1914, када је Исус Христ постављен за Краља на небу. Замисли само — његово Краљевство ће ускоро испунити наде свих људи који су послушни Богу!

„Избави га да у јаму не оде!“

11. Шта су Елијујове речи откриле о Богу?

¹¹ Обраћајући се Јову, Елијуј је говорио о ’гласнику... посреднику, једном међу хиљаду, који би разјаснио човеку шта је исправно‘. Шта би се десило ако би тај гласник ’молио Бога да покаже наклоност човеку‘? Бог би се тада смиловао човеку и рекао гласнику: „Избави га да у јаму не оде! Нашао сам откупнину за њега! Нека тело његово постане свеже као у младости, нека се врати у дане младалачке снаге своје“ (Јов 33:23-26). Те Елијујове речи су показале да је Бог спреман да прихвати „откупнину“, то јест покриће за грехе људи који се кају (Јов 33:24).

12. Коју наду свим људима улива оно што је Елијуј рекао?

¹² Елијуј вероватно није потпуно разумео значење и важност откупнине о којој је говорио, као што ни пророци нису потпуно разумели све што су писали (Дан. 12:8; 1. Петр. 1:10-12). Па ипак, његове речи уливају наду да ће Бог једног дана прихватити откупнину и ослободити људе од старења и смрти. Оно  што је Елијуј рекао односило се на дивну наду у вечни живот. Књига о Јову такође показује да ће Бог ускрснути умрле (Јов 14:14, 15).

13. Зашто су Елијујове речи значајне за хришћане?

¹³ Елијујове речи су и данас значајне за милионе хришћана који се надају да ће преживети уништење садашњег поретка. Међу њима има и старијих, којима ће се обновити младалачка снага (Откр. 7:9, 10, 14-17). Осим тога, верни људи су одушевљени што ће имати прилику да виде како се ускрснули враћају у дане младости. Наравно, и бесмртност на небу коју добијају помазани хришћани, и вечни живот на земљи који добијају Исусове „друге овце“ зависе од исказивања вере у Христову откупну жртву (Јов. 10:16; Римљ. 6:23).

Смрт уклоњена са земље

14. Шта показује да је Израелцима било потребно ослобођење од проклетства Закона да би могли имати наду у вечни живот?

¹⁴ Аврахамови потомци су постали независан народ када је Бог с њима склопио савез. Јехова им је том приликом рекао: „Држите се мојих одредаба и мојих закона, јер оне значе живот ономе ко их се држи“ (Лев. 18:5). Међутим, пошто нису могли да живе у складу са савршеним мерилима тог Закона, Израелци су били под проклетством Закона и било им је потребно ослобођење од тог проклетства (Гал. 3:13).

15. О којим је будућим благословима Давид писао под надахнућем?

¹⁵ После Мојсија, Јехова је надахнуо и друге писце Библије да говоре о нади у вечни живот (Пс. 21:4; 37:29). Примера ради, пишући о јединству правих Божјих слугу на Сиону, Давид је закључио: „Јехова [је] заповедио да тамо буде благослов и живот довека“ (Пс. 133:3).

16. Какву је будућност за целу земљу Јехова прорекао преко Исаије?

¹⁶ Јехова је надахнуо Исаију да запише пророчанство о вечном животу на земљи. (Прочитати Исаију 25:7, 8.) У њему су грех и смрт упоређени с тешким теретом који притиска човечанство. Јехова уверава свој народ да ће грех и смрт бити уништени, то јест уклоњени са целе земље.

17. Која пророчанска улога Месије отвара пут да људи добију вечни живот?

 ¹⁷ Осмотримо такође једну одредбу из Мојсијевог закона, у повезаности с годишњим Даном очишћења. Тог дана би првосвештеник узео јарца за Азазела, ’положио би обе руке на главу живог јарца и признао над њим сву кривицу Израелових синова и све њихове преступе. Затим би их ставио на главу јарца и послао га у пустињу‘ (Лев. 16:7-10, 21, 22). Исаија је прорекао долазак Месије који ће имати сличну улогу и понети „болести“, „бол“ и „грехе многих“, чиме ће отворити пут да људи добију вечни живот. (Прочитати Исаију 53:4-6, 12.)

18, 19. Која нада је истакнута у Исаији 26:19 и Данилу 12:13?

¹⁸ Јехова је преко Исаије рекао свом народу, Израелцима: „Твоји мртви ће оживети. Устаће мртво тело мог народа. Пробудите се и кличите радосно, ви који живите у праху! Јер је ваша роса као роса на слезу, и земља ће вратити немоћне мртваце“ (Иса. 26:19). Хебрејски део Светог писма јасно показује да постоји нада у ускрсење и живот на земљи. Примера ради, када је Данило имао скоро 100 година, Јехова му је обећао: „Почиваћеш, али ћеш устати да добијеш своје наследство на крају дана̂“ (Дан. 12:13).

¹⁹ Због наде у ускрсење, Лазарева сестра Марта је после смрти свог брата могла да каже Исусу: „Знам да ће устати о ускрсењу у последњи дан“ (Јов. 11:24). Да ли се у Исусовим учењима и надахнутим списима његових ученика говори о другачијој нади? Да ли је вечни живот на земљи још увек нада коју Бог даје човечанству? Одговоре на та питања ћемо осмотрити у следећем чланку.

[Фуснота]

Можеш ли објаснити?

• Која нада је пружена човечанству које је „подложено ништавности“?

• Како знамо да је Аврахам веровао у ускрсење?

• Коју наду свим људима улива оно што је Елијуј рекао Јову?

• Како је у хебрејском делу Светог писма истакнута нада у ускрсење и вечни живот на земљи?

[Питања за разматрање]

[Слика на 5. страни]

Оно што је Елијуј рекао Јову пружа наду да ће људи бити ослобођени од старења и смрти

[Слика на 6. страни]

Јехова је преко анђела обећао Данилу да ће ’устати да добије своје наследство на крају дана̂‘