Како пронаћи радост у дару самаштва

„И ВЕНЧАЛИ су се и живели срећно до краја живота.“ Овим речима се завршавају многе бајке. Романтични филмови и романи често преносе сличну поруку — брак је кључ за праву срећу! Штавише, многе културе врше снажан притисак на младе да ступе у брак. „Други ти намећу осећај да је удаја једини циљ за девојку“, рекла је Деби када је имала око 25 година. „Они сматрају да живот почиње тек са склапањем брака.“

Духовна особа не гледа тако црно-бело. Иако је брак био готово обавезан међу Израелцима, Библија спомиње мушкарце и жене који су остали сами и имали испуњен живот. Данас су неки хришћани одлучили да не ступају у брак, док су многи други остали сами стицајем околности. Шта год да је разлог, поставља се једно важно питање: Како хришћанин који није у браку може водити успешан живот?

Исус се није женио, што је сасвим разумљиво с обзиром на задатак који је имао. Рекао је својим ученицима да неки од његових следбеника такође ’могу да живе тако‘ (Мат. 19:10-12). Из тих речи видимо да морамо прихватити такав начин живота умом и срцем ако желимо да будемо успешни као самци.

Да ли се Исусов савет односи само на оне који су одлучили да остану сами како би се у потпуности посветили духовним активностима? (1. Кор. 7:34, 35). Не обавезно. Осмотримо пример једне хришћанке која би желела да се уда, али тренутно не може да пронађе одговарајућу особу. „Недавно ме је један колега који није Сведок неочекивано запросио“, каже Ана, која има нешто више од 30 година. „На неки начин сам била поласкана, али брзо сам потиснула то осећање јер желим да се удам само за особу која ће ми помоћи да се још више приближим Јехови.“

Жеља да се удају „у Господу“ помаже многим сестрама попут Ане да не ступе у брак с неким ко не служи Јехови * (1. Кор. 7:39; 2. Кор. 6:14). Из поштовања према том Божјем савету, оне одлучују да за сада остану саме. Како могу водити смисаон живот?

Научи да гледаш позитивну страну

Да бисмо прихватили околности које можда не изгледају идеално, много зависи од нашег става. „Уживам у ономе што имам и не сањам о ономе што немам“, каже Кармен која има нешто више од 40 година. Истина, постоје тренуци када се можемо осећати усамљено и разочарано. Али ако знамо да нешто слично доживљавају многа браћа и сестре по свету, то нас може охрабрити да с поуздањем наставимо даље.  Јехова је многима који нису у браку помогао да воде успешан живот и да се изборе с разним тешкоћама (1. Петр. 5:9, 10).

Многа браћа и сестре су открили позитивну страну самаштва. „Мислим да је кључ за срећу у способности да се концентришемо на позитивне стране било које ситуације у којој се нађемо“, каже Естер, неудата сестра која има око 35 година. „Било да се удам или не, верујем да ми Јехова неће ускратити никаквог добра ако Краљевство задржим на првом месту“, каже Кармен (Пс. 84:11). „Мој живот можда није баш онакав какав сам замишљала, али сам срећна, и то ћу и остати.“

Библијски примери

Јефтајева ћерка није планирала да остане неудата. Међутим, због завета који је дао њен отац, пристала је да служи у светилишту од своје младости. Те неочекиване околности сигурно су промениле њене личне планове и биле су у супротности с њеним природним жељама. Када је схватила да се неће удати и имати породицу, два месеца је жалила. Па ипак, прихватила је нову ситуацију и спремно служила до краја живота. Друге Израелке су сваке године одлазиле да је похвале због такве самопожртвованости (Суд. 11:36-40).

Неки који су били евнуси у Исаијино време вероватно су били разочарани због својих околности. Библија не каже шта је довело до тога да постану евнуси. Као такви, они нису могли да буду признати чланови израелског збора, нити су могли да се жене и имају децу (П. зак. 23:1). Па ипак, Јехова је разумео њихова осећања и похвалио је њихову свесрдну послушност његовом савезу. Рекао је да ће им дати „споменик“ и „вечно име“ у свом дому. Другим речима, ти верни евнуси су имали сигурну наду у вечни живот под Исусовом Месијанском владавином. Јехова их никада неће заборавити (Иса. 56:3-5).

Јеремијине околности су биле сасвим другачије. Након што га је наименовао за пророка, Бог му је заповедио да се не жени због тешког времена у ком је живео и због природе његовог задатка. Рекао је: „Немој се женити и немој имати синова и кћери на овом месту“ (Јер. 16:1-4). Библија не открива како се Јеремија осећао због тога, али нам јасно каже да је он био човек који је уживао у Јеховиним речима (Јер. 15:16). Касније, када је преживео страхоте 18-месечне опсаде Јерусалима, сигурно је схватио колико је било мудро што је послушао Јеховину заповест да се не жени (Тужб. 4:4, 10).

Како можеш обогатити живот

Претходно поменуте библијске личности нису биле у браку, али су имале Јеховину подршку и биле су посвећене служби. И данас корисне активности могу веома обогатити наш живот. Библија је прорекла да ће жене које објављују добру вест бити велика војска (Пс. 68:11). Том мноштву припадају хиљаде неудатих сестара. Пошто њихова служба доноси плод, многе су благословљене  духовним синовима и кћерима (Мар. 10:29, 30; 1. Сол. 2:7,  8).

„Пионирска служба даје мом животу смисао“, каже Лоли која је већ 14 година у тој служби. „Као неудата сестра, водим испуњен и активан живот, што ми помаже да не будем усамљена. На крају сваког дана осећам задовољство јер видим да својом службом заиста помажем људима. Због тога сам веома срећна.“

Многе сестре су научиле страни језик и прошириле своју службу тако што проповедају људима на страном подручју. „У граду где живим има на хиљаде странаца“, каже раније поменута Ана. Она радо сведочи људима који говоре француски. „То што сам научила језик који могу користити да бих комуницирала с многима од њих отворило ми је нове могућности, због чега је моја служба веома интересантна.“

Пошто самаштво често подразумева мање обавеза, неки су искористили своје околности да служе тамо где је већа потреба. „Чврсто сам уверена да што више чинимо у Јеховиној служби то ће нам бити лакше да склапамо блиска пријатељства и будемо вољени“, каже Лидијана, која има око 35 година и служи у страној земљи где је већа потреба. „Имам много блиских пријатеља различитог порекла и националности и та пријатељства су ми обогатила живот.“

Библија говори о проповеднику Филипу који је имао четири неудате ћерке које су пророковале (Дела 21:8, 9). Оне су сигурно биле ревне попут свог оца. Да ли су можда дар прорицања користиле да изграде и охрабре сухришћане у Цезареји? (1. Кор. 14:1, 3). И данас многе неудате сестре на сличан начин храбре друге редовним присуствовањем и учествовањем на хришћанским састанцима.

Лидија је била хришћанка из Филипа о којој се у Библији говори похвално због њене гостољубивости (Дела 16:14, 15, 40). Вероватно је била неудата или удовица. Захваљујући својој великодушности уживала је у друштву путујућих надгледника међу којима су били Павле, Сила и Лука. Таква великодушност и данас доноси сличне благослове.

Задовољити потребу за љубављу

Поред корисних активности које могу испунити наш живот, свако од нас има потребу за љубављу и пажњом. Како особе које нису у браку могу задовољити ту потребу? Пре свега, Јехова је увек ту и он нас воли, јача и спреман је да нас саслуша. Премда је краљ Давид понекад осећао да је „са̂м и невољан“, знао је да се увек може ослонити на Јехову за подршку (Пс. 25:16; 55:22). „Ако ме и отац и мајка оставе, Јехова ће ме прихватити“, написао је (Пс. 27:10). Бог позива све своје слуге да му се приближе и постану његови блиски пријатељи (Пс. 25:14; Јак. 2:23; 4:8).

Осим тога, у братству широм света можемо пронаћи духовне очеве, мајке, браћу и сестре чија ће љубав обогатити наш живот (Мат. 19:29; 1. Петр. 2:17). Многи хришћани који нису у браку радо следе пример Дорке која је била „богата добрим делима и помагала је сиромашнима“ (Дела 9:36, 39). „У коју год  скупштину да одем, нађем праве пријатеље који ме воле и подржавају када сам потиштена“, каже Лоли. „Да бих учврстила таква пријатељства, настојим да показујем љубав и занимање за друге. Служила сам у осам скупштина и увек сам проналазила праве пријатеље. То нису увек сестре мојих година — некад су то баке или тинејџерке.“ У свакој скупштини има оних којима је потребна пажња и друштво. Ако показујемо искрено занимање за њих, можемо им пуно помоћи и задовољити своју потребу да волимо и будемо вољени (Лука 6:38).

Бог не заборавља наше жртве

Библија каже да се сви хришћани морају жртвовати на неки начин будући да живимо у тешким временима (1. Кор. 7:29-31). Они који остају сами због тога што су одлучни да послушају Божју заповест да се жене или удају само у Господу сигурно заслужују посебно поштовање и разумевање (Мат. 19:12). Међутим, то што чине жртве вредне хвале не значи да не могу имати заиста срећан живот.

„Мој живот је испуњен захваљујући мом односу с Јеховом и мојој служби“, каже Лидијана. „Познајем оне који су срећни у браку, као и оне који нису. Та реалност ме уверава да моја срећа не зависи од тога да ли ћу се једног дана удати или не.“ Као што је Исус истакао, срећа пре свега зависи од давања и служења другима, а то сви хришћани могу чинити (Јов. 13:14-17; Дела 20:35).

Без сумње, највећи разлог за радост је сазнање да ће нас Јехова благословити за сваку жртву коју чинимо како бисмо му угодили. Библија нас уверава: „Бог није неправедан па да заборави ваш труд и љубав коју сте показали према његовом имену“ (Јевр. 6:10).

[Фуснота]

[Истакнути текст на 25. страни]

„Уживам у ономе што имам и не сањам о ономе што немам“ (Кармен)

[Слика на 26. страни]

Лоли и Лидијана служе тамо где је већа потреба

[Слика на 27. страни]

Бог позива све своје слуге да му се приближе