Пређи на садржај

Пређи на садржај

Да ли треба да живимо само за данас?

Да ли треба да живимо само за данас?

Да ли треба да живимо само за данас?

„НИКАДА не размишљам о будућности. Она ионако брзо долази.“ Ове често цитиране речи изговорио је познати научник Алберт Ајнштајн. Многи људи размишљају на сличан начин. Можда кажу: „Зашто да бринем о будућности?“ Или сте можда чули како говоре: „Живи свој живот.“ „Живи за данас.“ „Заборави на сутра.“

Наравно, такво гледиште није нешто ново. „Једи, пиј, уживај. Остало је небитно.“ То је био мото древних епикурејаца. Неки савременици апостола Павла имали су слично гледиште. „Једимо и пијмо, јер ћемо сутра умрети“ (1. Коринћанима 15:32). Они су сматрали да је овај кратак живот све што ћемо икада имати, па су зато заступали идеју да га треба максимално искористити.

За милионе људи у свету, узети све што живот пружа сигурно не значи хедонистички тежити за задовољствима. Сурове околности у којима се многи нађу претварају њихов живот у немилосрдну, тешку борбу за преживљавање. Зашто би они размишљали о будућности, када „сутра“ често изгледа црно и безнадежно?

Да ли треба да планирамо будућност?

Чак и људи који немају тако тешке животне околности често сматрају да је беспотребно планирати будућност. „Зашто се бринути око тога?“, можда се питају. Неки можда размишљају да они који праве планове на крају доживе разочарање. Чак је и патријарх Јов који је живео у древна времена пао у очај када је видео да су његове намере „пропале“, а с њима и све оно што је требало да донесе срећну будућност њему и његовој породици (Јов 17:11; Проповедник 9:11).

Шкотски песник Роберт Бернс упоредио је нашу несрећу с невољом пољског миша чије је легло нехотице уништио својим плугом. Када се цео његов свет срушио, миш је побегао да би се спасао. ’Заиста‘, каже се у песми, ’веома често се осећамо беспомоћно када се нађемо у ситуацијама које су потпуно ван наше контроле, а тада и наши најбољи планови губе сваки значај.‘

Да ли је онда планирање будућности узалудан посао? Чињеница је да без одговарајућег планирања можемо доживети тешке последице када дође до урагана или других природних катастрофа. Додуше, тачно је да нико није могао да заустави ураган Катрина. Али, зар нису већа предострожност и боље планирање могли умногоме да умање последице које су задесиле погођени град и његове становнике?

Шта мислите, да ли је заиста логично живети само за данас, а не обраћати пажњу на сутра? Осмотрите шта се у наредном чланку каже о томе.

[Слике на 3. страни]

„Једи, пиј, уживај. Остало је небитно“

[Слика на 4. страни]

Да ли су предострожност и планирање могли да умање последице урагана Катрина?

[Извор]

U.S. Coast Guard Digital