Древни писари и Божја Реч

ХЕБРЕЈСКИ део Светог писма био је завршен крајем петог века пре н. е. Током наредних векова, јеврејски изучаваоци познати као соферими и касније као масорети, показали су се као пажљиви чувари хебрејских списа. Међутим, најстарије библијске књиге потичу још из времена Мојсија и Исуса Навина, хиљаду година пре него што су се појавили соферими. Материјал на ком су те књиге биле написане имао је свој век трајања, што значи да су свици морали да се преписују много пута. Шта се зна о писарском занату из тог раног периода? Да ли је у древном Израелу било вештих преписивача?

Најстарији библијски манускрипти који данас постоје јесу делови свитака с Мртвог мора, од којих неки датирају из трећег и другог века пре н. е. „Старији преписи било ког дела Библије нису нам доступни“, објашњава професор Алан Милард, изучавалац блискоисточних језика и археологије. Он додаје: „Захваљујући суседним културама сазнајемо како су древни писари обављали свој посао, и такво сазнање нам помаже да проценимо вредност хебрејског текста и његове историје.“

Првобитни писарски занат

Пре четири хиљаде година у Месопотамији су писани историјски, религиозни, правни, научни и књижевни текстови. Писарске школе су напредовале, а једна од вештина којој су поучавали била је верно преписивање постојећих текстова. Данашњи изучаваоци су пронашли само незнатне промене у вавилонским записима који су више пута преписивани током хиљаду година или више.

Писарски занат није постојао само у Месопотамији. У делу The Oxford Encyclopedia of Archaeology in the Near East, наводи се: „Вавилонски писар који је живео средином другог миленијума пре н. е. вероватно је био упознат с методама писања које су се користиле у бројним писарским центрима широм Месопотамије, Сирије, Ханана и чак Египта.“ a

Писарски занат се високо ценио у Египту у Мојсијево време. Писари су непрестано преписивали литерарна дела. Та активност је осликана на египатским гробницама које су старе више од четири хиљаде година. У претходно цитираној  енциклопедији за древне писаре из тог раног периода каже се: „До другог миленијума пре н. е., они су преписали и сакупили многа књижевна дела у којима су описане велике цивилизације попут Месопотамије и Египта и поставили етички кодекс за писарски посао.“

Према том „етичком кодексу“ на крају текста стављала се белешка с назнаком издавача. Та белешка је садржавала име писара и власника плочице за писање, датум, порекло оригинала који је преписан, број редова и друго. Писар би врло често додао: „Написано и проверено према свом оригиналу.“ Ови детаљи су указивали на то да су древни преписивачи веома пазили на тачност.

Професор Милард, кога смо раније поменули, наводи: „Писари су по свему судећи користили методу преписивања која је укључивала проверу и коректуру текста, поступак којим се спречавало прављење грешака. Неке од тих метода, посебно пребројавање редова или речи, постале су традиција код масорета који су живели почетком средњег века.“ Према томе, у време Мојсија и Исуса Навина на Блиском истоку је већ било развијено гледиште које је унапређивало пажљивост и тачност у преношењу текста.

Да ли је и међу Израелцима било вештих преписивача? Шта можемо закључити на основу садржаја Библије?

Писари у древном Израелу

Мојсије је одрастао као члан фараоновог домаћинства (Излазак 2:10; Дела апостолска 7:21, 22). Према египтолозима, Мојсијево образовање је обухватало познавање египатског писма и барем неких писарских вештина. У својој књизи Israel in Egypt, професор Џејмс Хофмајер наводи: „Постоји разлог да верујемо библијском предању које каже да је Мојсије записивао догађаје, састављао путописе и обављао друге писарске послове.“ b

 Библија говори и о другим Израелцима тог времена који су поседовали писарске вештине. Према делу The Cambridge History of the Bible, Мојсије је „поставио писаре... да записују одлуке и праве спискове.“ До тог закључка се дошло на основу извештаја из Поновљених закона 1:15, где стоји: „Тако сам [Мојсије] узео поглаваре из ваших племена... и поставио сам их као ваше поглаваре над хиљадама, поглаваре над стотинама, поглаваре над педесетинама, поглаваре над десетинама и као управитеље ваших племена.“ Ко су били ти управитељи?

Хебрејска реч за „управитеља“ појављује се више пута у библијском тексту који се односи на време Мојсија и Исуса Навина. Разни изучаваоци објашњавају да ова реч значи „записничар“, „неко ко ’записује‘ или ’бележи‘“ и „чиновник који помаже судији око секретарских послова“. Појављивање ове хебрејске речи указује на то да је у Израелу било доста таквих писара и да су имали велике одговорности у раној администрацији те нације.

Трећи пример се односи на израелске свештенике. Encyclopaedia Judaica говори о томе да су њихове „религиозне и световне одговорности захтевале да буду писмени“. На пример, Мојсије је Левијевим синовима заповедио: „Сваке седме године... читај овај закон пред свим Израелцима да га могу чути.“ Свештеници су постали чувари званичног преписа Закона. Они су постављали писаре и надгледали прављење каснијих преписа (Поновљени закони 17:18, 19; 31:10, 11).

Осмотри како је направљен први препис Закона. Последњег месеца свог живота, Мојсије је рекао Израелцима: „Кад пређеш Јордан и уђеш у земљу коју ти даје Јехова, твој Бог, постави себи велико камење и окречи га. На њему напиши све речи овог закона“ (Поновљени закони 27:1-4). Након уништења Јерихона и Гаја, Израелци су се окупили на гори Евал, која се налази у средишњем делу Обећане земље. Ту је Исус Навин на камење од олтара заиста „преписао Мојсијев закон“ (Исус Навин 8:30-32). Такав запис је имао своју сврху само ако је народ знао да чита и пише. То је доказ да су древни Израелци познавали језик и имали потребне вештине како би сачували своје свете списе тачним.

Тачност Светог писма

Након Мојсија и Исуса Навина написани су многи други библијски списи на хебрејском и потом су ручно преписивани. Пошто су се ти преписи хабали или су пропадали услед влаге или буђи, морали су бити замењени. Њихово преписивање се наставило кроз векове.

Упркос мерама опреза које су предузели библијски преписивачи, неке грешке су се неизбежно поткрале. Али, да ли су те грешке преписивача битно промениле библијски текст? Не. Оне су углавном безначајне и не утичу на свеукупну тачност Библије, што је потврђено крајње прецизним упоређивањем древних манускрипата.

Гледиште Исуса Христа о древним библијским књигама за хришћане представља потврду о беспрекорности текста у Светом Писму. Изјаве као што су: „Зар нисте читали у Мојсијевој књизи?“ и „Зар вам Мојсије није дао Закон?“ показују да је Исус сматрао да су ручно преписани списи који су тада постојали били поуздани (Марко 12:26; Јован 7:19). Осим тога, Исус је потврдио тачност целокупног хебрејског дела Светог писма када је рекао: „Мора [се] испунити све што је о мени написано у Мојсијевом закону, у Пророцима и у Псалмима“ (Лука 24:44).

Према томе, имамо разлога да будемо уверени да је Свето писмо тачно пренето с древних списа. Управо је онако како је надахнути пророк Исаија рекао: „Трава се осуши и цвет увене, али реч нашег Бога остаје довека“ (Исаија 40:8).

[Фусноте]

[Слика на 18. страни]

Египатски писар на свом послу

[Слика на 19. страни]

Најстарија библијска књига потиче из Мојсијевог времена