„Најстарији познати запис библијских стихова“

ИЗРАЕЛСКИ археолози су пре двадесет и пет година дошли до изванредног открића. У једној гробници на обронцима долине Хином у Јерусалиму, пронашли су два мала сребрна свитка на којима је био записан библијски текст. Ови свици датирају из времена пре него што је Вавилон уништио Јерусалим 607. године пре н. е. У тексту се цитира део који говори о благословима забележеним у Бројевима 6:24-26. Божје лично име, Јехова, појављује се неколико пута на оба свитка. Ови записи се сматрају „најстаријим познатим ископинама из древног света које садрже одломке из Хебрејских списа“.

Међутим, неки изучаваоци су довели у питање датум њиховог писања и изнели неке доказе да би потврдили да свици датирају из другог века пре н. е. Један од разлога за ово неслагање био је тај што се због квалитета првобитних снимака ових веома малих свитака нису могли подробно испитати детаљи. Да би се решио проблем око датума, један тим изучавалаца је спровео ново истраживање. Они су користили најновије фотографије и компјутерску технологију да би направили дигиталне снимке високог квалитета. Недавно су објављени резултати те нове анализе. До ког закључка је дошао тај тим изучавалаца?

Пре свега, изучаваоци су рекли да према археолошком истраживању свици датирају из времена пре изгнанства у Вавилон. Палеографско истраживање — одређивање датума свитака на основу облика слова, стила, положаја, редоследа и правца писања — указује на исти период, то јест на крај седмог века пре н. е. И на крају, узимајући у обзир ортографију, науку о правопису, овај тим је закључио: „Правопис ових плочица [свитака] такође указује на датум који се поклапа с датумом на који указују археолошки и палеографски докази.“

Часопис Bulletin of the American Schools of Oriental Research сажео је резултат истраживања ових сребрних свитака, који су такође познати и као Кетеф Хином свици, следећим речима: „Дакле, можемо још једном потврдити закључак до ког је дошла већина изучавалаца, а то је да ови свици садрже најстарији познати запис библијских стихова.“

[Извори слика на 32. страни]

Пећина: Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.; записи: Photograph © Israel Museum, Jerusalem; courtesy of Israel Antiquities Authority