Пређи на садржај

Пређи на садржај

Питања читалаца

Питања читалаца

Питања читалаца

Како је Самсон могао да дотакне мртва тела оних које је убио а да и даље остане назиреј?

У древном Израелу, особа је могла добровољно да да̂ завет и постане назиреј на једно одређено време. a Једно од ограничења које је важило за оне који су дали такав завет гласило је: „Докле трају дани за које се посветио Јехови, он неће приступати к мртвацу; ни за оцем својим, ни за матером својом, ни за братом својим, ни за сестром својом неће се скврнити кад умру.“ Шта ако би неко „умро до њега на пречац“? Чак и кад би он у таквој ситуацији случајно дотакао мртво тело, тиме би се оскрнавило његово назирејство. Зато је било речено: „Пређашњи дани му се неће бројити.“ Требало је да буде церемонијално очишћен и да поново започне период назирејства (Бројеви 6:6-12).

Међутим, Самсон је био назиреј на један другачији начин. Пре него што се родио, Јеховин анђео је рекао његовој мајци: „Ти [ћеш] затруднети и родићеш сина. Да не прође бритва по глави његовој, јер ће дете бити назиреј Божји од утробе материне, и он ће бити онај који ће почети избављати Израел из руку Филистејских“ (Судије 13:5). Самсон није дао назирејски завет. Њега је Бог одредио за назиреја, и његово назирејство је било доживотно. Стога се у његовом случају није могло применити ограничење о дотицању мртвих тела. Ако би се то примењивало и на њега, и ако би он случајно дотакао мртво тело, како би изнова могао започети своје назирејство — које је започело његовим рођењем и трајало до краја живота? Очигледно су се захтеви за доживотне назиреје у неким стварима разликовали од захтева за оне који су добровољно били назиреји.

Размотримо Јеховине заповести дате тројици доживотних назиреја који се помињу у Библији — Самсону, Самуилу и Јовану Крститељу. Као што је поменуто раније, Самсон није смео да сече своју косу. Ана је у вези са својим дететом које је тек требало да буде зачето — Самуилом — дала следећи завет: „Посветићу га Јехови за све дане живота његова, и бритва неће прећи преко главе његове“ (1. Самуилова 1:11). У случају Јована Крститеља, Јеховин анђео је рекао: „Не сме да пије ни вина ни опојног пића“ (Лука 1:15). Штавише, „Јован имаше одећу од камиље длаке и кожни појас око бедара; а храна су му били скакавци и дивљи мед“ (Матеј 3:4). Ниједном од ове тројице није било речено да не смеју дотицати мртва тела.

Иако је био назиреј, Самсон је био међу судијама које је Јехова подигао како би избављали Израелце из руку оних који су их пленили (Судије 2:16). Док је обављао тај задатак, он је долазио у додир с мртвим телима. Једном приликом, Самсон је побио 30 Филистеја и скинуо одећу с њих. Касније је неке Филистеје жестоко ударио „по леђима и по трбуху“. Такође је узео сирову магарећу чељуст и њом побио хиљаду људи (Судије 14:19; 15:8, 15). Самсон је све то урадио уз Јеховино одобравање и његову подршку. Писмо о њему говори као о човеку чија вера служи као пример (Јеврејима 11:32; 12:1).

Када се каже да је Самсон растргао лава „као да је јаре“, да ли то указује на то да је у његово време било уобичајено да се јарићи растргну?

Не постоји доказ да је у време израелских судија било уобичајено да људи растргну јаре. У Судијама 14:6 стоји: „Дух Јеховин обузе га и не имајући ништа у руци Самсон растрже лава као да је јаре.“ Тај коментар је вероватно само једна илустрација.

Израз ’растргао је‘ може имати два значења. Самсон је можда разломио чељусти лава или га је на неки начин раскинуо. Ако се мисли на ово прво, онда би обичан човек сигурно могао то исто да уради јарету. У том, случају ова паралела би илустровала да Самсону није било ништа теже да голим рукама савлада лава него што би му било да савлада једно јаре. Међутим, шта ако је Самсон убио лава тако што га је раскинуо? Онда тај коментар није ништа више од обичног поређења. Поента тог поређења је у томе да је Јеховин дух оспособио Самсона да изврши задатак који је захтевао надљудску снагу. У сваком случају, поређење из Судија 14:6 илуструје да уз Јеховину помоћ за Самсона моћни лав није био ништа опаснији него што би за обичног човека било једно јаре.

[Фуснота]

a Требало је да особа која даје завет сама одлучи колико ће дуго бити назиреј. Међутим, по јеврејској традицији, најкраћи могући период био је 30 дана. Сматрало се да би било шта краће од тога учинило завет нечим сасвим обичним.