Исусова чуда — шта можете научити из њих?

МОЖДА ћете се изненадити када сазнате да се у библијским извештајима о Исусовом животу никада не користи реч која се у грчком језику обично користила за „чудо“. Грчка реч (динамис) која се понекад преводи као „чудо“ дословно значи „сила“ (Лука 8:46). Такође се може превести као „способност“ или као „моћно дело“ (Матеј 11:20; 25:15). Према једном изучаваоцу, ова грчка реч „истиче моћно дело које је учињено, и, пре свега, силу којом је то постигнуто. У опису тог догађаја, нагласак је на Божјој сили која делује“.

Друга грчка реч (терас) обично се преводи као „чудесан предзнак“ (Дела апостолска 2:19). Овим се изразом наглашава како је чудо утицало на очевице.  Мноштво људи и Исусови ученици често су били задивљени и зачуђени Исусовим моћним делима (Марко 2:12; 4:41; 6:51; Лука 9:43).

Трећа грчка реч (симион) којом се означавају Исусова чуда преводи се као „знак“. Ова реч „указује на дубље значење чуда“, каже изучавалац Роберт Дефинбау и додаје: „Знак је чудо које разјашњава истину о Господу Исусу.“

Илузија или моћ од Бога?

Библија не описује Исусова чуда као трикове или илузије смишљене да забаве људе. То је било испољавање „Божје величанствене моћи“, што се на пример видело у случају дечака из кога је Исус истерао демона (Лука 9:37-43). Да ли је Свемоћном Богу немогуће да учини таква моћна дела — с обзиром да је описан као Онај који има ’велику силу и моћ‘? (Исаија 40:26). Наравно да није!

Извештаји из Јеванђеља указују на отприлике 35 Исусових чуда. Међутим, не зна се њихов укупан број. На пример, у Матеју 14:14 стоји: „[Исус] виде силан народ; и сажали се на њих, и излечи њихове болесне.“ Не каже се колико је болесних људи тада излечио.

Таква моћна дела била су снажан доказ за Исусову тврдњу да је Божји Син, обећани Месија. И само Писмо показује да је Исус могао да врши чуда захваљујући моћи коју је добио од Бога. Апостол Петар је указао на Исуса као на „човека кога је вама Бог јавно показао моћним делима и чудесним предзнацима и знаковима које је Бог посредством њега учинио међу вама, као што и сами знате“ (Дела апостолска 2:22). Једном другом приликом Петар је рекао да је „Бог помазао [Исуса] светим духом и силом, а он је пролазио земљом чинећи добро и лечећи све које је Ђаво тлачио; јер Бог беше с њим“ (Дела апостолска 10:37, 38).

 Исусова чуда била су нераскидиво повезана с његовом поруком. Марко 1:21-27 открива како је једном приликом мноштво реаговало на Исусово поучавање и на једно његово чудо. У Марку 1:22 стоји да је мноштво ’било задивљено његовим начином поучавања‘, а 27. стих истиче да су људи били „запањени“ када је истерао демона. И Исусова моћна дела и његова порука пружали су доказ да је он био обећани Месија.

Исус није само тврдио да је Месија; он је то и доказао не само речима и поступцима, већ и чудима која је вршио силом коју је добио од Бога. Када су његова улога и његов ауторитет доведени у питање, Исус је неустрашиво одговорио: „Ја имам сведочанство веће од Јовановог, јер дела која ми је Отац доделио да извршим, сама та дела која чиним, сведоче о мени да ме је Отац послао“ (Јован 5:36).

Ознаке веродостојности

Зашто можемо бити сигурни да су се Исусова чуда стварно догодила? Осмотримо неке ознаке њихове веродостојности.

Док је вршио моћна дела, Исус никада није скретао пажњу на себе. Постарао се да Богу припадну част и слава за свако чудо које је извршио. На пример, пре него што је излечио једног слепог човека, Исус је нагласио да ће то учинити „зато да се на њему покажу Божја дела“ (Јован 9:1-3; 11:1-4).

За разлику од илузиониста, мађионичара и исцелитеља вером, Исус се никада није служио хипнозом, преваром, спектакуларним призорима, чинима нити ритуалима који апелују на емоције. Није прибегавао сујеверју, нити је користио реликвије. Запази како је Исус на неупадљив начин излечио два слепа човека. У извештају стоји: „Сажаливши се, Исус дотаче њихове очи, и одмах прогледаше и пођоше за њим“ (Матеј 20:29-34). Није било никаквог ритуала, обреда нити упадљивог разметања. Исус је чудесна дела вршио у јавности, често пред многим очевицима. Није користио посебно осветљење или специјалне ефекте. Насупрот томе, данашња наводна чуда често се не могу поткрепити доказима (Марко 5:24-29; Лука 7:11-15).

Исус је понекад наглашавао да је особа коју је чудом излечио имала веру. Међутим, ако нека особа није имала веру, то Исуса није спречило да изврши чудо. Док је био у Капернауму у Галилеји, „људи му доведоше многе који беху опседнути демонима; и он истера духове једном речју, и излечи све болесне“ (Матеј 8:16).

Исус је чинио чуда да би удовољио стварним физичким потребама људи, а не да би задовољио нечију радозналост (Марко 10:46-52; Лука 23:8). Осим тога, Исус никада није чинио чуда ради неке материјалне користи (Матеј 4:2-4; 10:8).

Шта рећи о извештајима из Јеванђеља?

Појединости о Исусовим чудима сазнајемо преко страница четири Јеванђеља. Да ли имамо разлога да се ослонимо на ове извештаје док разматрамо да ли је Исус стварно извршио чуда која му се приписују? Да, имамо.

Као што смо већ раније запазили, Исус је чинио чуда у јавности, пред многим очевицима. Прва Јеванђеља су записана док је већина очевидаца још била жива. Књига The Miracles and the Resurrection о искрености писаца Јеванђеља каже: „Било би неправедно оптужити писце Јеванђеља да су историјске чињенице сврстали заједно с причама о чудима ради теолошке пропаганде. Они су имали намеру да буду поштени записивачи.“

Јевреји који су се противили хришћанству никада нису довели у питање моћна дела која су описана у Јеванђељима. Они су само довели у питање силу помоћу  које су та дела извршена (Марко 3:22-26). Ни клеветници који су касније живели нису могли да порекну Исусова чуда. Штавише, неки извори из првог и другог века наше ере указују на чудесна дела која је Исус вршио. Јасно је да имамо сваки разлог да извештаје из Јеванђеља који говоре о Исусовим чудима сматрамо веродостојнима.

Човек који је чинио чуда

Наше разматрање би било непотпуно уколико бисмо само тражили логичне доказе за то да ли су се Исусова чуда догодила или не. Описујући Исусова чудесна дела, Јеванђеља откривају човека дубоких осећања, који се искрено занима за добробит других људи и заиста саосећа с њима.

Осмотримо случај човека који је боловао од губе и који је Исусу приступио са очајничком молбом: „Само ако хоћеш, можеш ме очистити.“ Исус се ’на то сажалио‘, те је испружио руку, дотакао губавца и рекао: „Хоћу. Очисти се.“ Човек је одмах био излечен (Марко 1:40-42). Исус је тако показао саосећање које га је покретало да користи од Бога дату моћ да врши чуда.

Шта се десило када је Исус наишао на погребну поворку која је излазила из града Наина? Младић који је преминуо био је син јединац једне удовице. ’Сажаливши се‘ на жену, Исус јој је пришао и рекао: „Не плачи.“ Затим је њеног сина вратио у живот (Лука 7:11-15).

Утешна поука из Исусових чуда јесте да се он ’сажалио‘ на људе и помагао им. Међутим, Исусова чуда нису само историја. „Исус Христ је исти јуче и данас, и заувек“, стоји у Јеврејима 13:8. Он данас влада као Краљ на небу, спреман да моћ коју је добио од Бога искористи на много величанственији начин него што је то чинио док је као човек живео на земљи. Ускоро ће Исус ту моћ употребити да излечи послушне људе. Јеховиним сведоцима ће бити драго да вам помогну да сазнате више о овом светлом изгледу за будућност.

[Слике на странама 4, 5]

Исусова чуда су била манифестација „Божје величанствене моћи“

[Слика на 7. страни]

Исус је био човек дубоких осећања