Пређи на садржај

Пређи на садржај

’Проповедање речи‘ доноси окрепу

’Проповедање речи‘ доноси окрепу

„Дођите к мени... и ја ћу вас окрепити“

’Проповедање речи‘ доноси окрепу

БИО је савршен човек у једној важној мисији. Његове методе поучавања су биле толико делотворне да је ’народ био задивљен његовим начином поучавања‘ (Матеј 7:28). Такође је био неуморан проповедник. Своје време, снагу и средства усмеравао је првенствено на проповедање о Божјем Краљевству. Збиља, Исус Христ је путовао уздуж и попреко по својој домовини као неупоредиви проповедник и учитељ (Матеј 9:35).

Исусова хитна мисија састојала се у томе да проповеда „добру вест о краљевству“ својим савременицима и да припрема своје ученике за исто дело на глобалном нивоу (Матеј 4:23; 24:14; 28:19, 20). Хоће ли тежина њиховог проповедничког задатка и његова хитност, као и обимност такве активности скрхати његове ученике који су несавршени и имају своја ограничења?

Ни говора! Након што је упутио своје ученике да моле „Господара жетве“, Јехову Бога, за више радника, Исус их је послао да поучавају људе (Матеј 9:38; 10:1). Затим им је пружио засигурање да ће одговорност да буду његови следбеници — што укључује и задатак да проповедају — донети право олакшање и утеху. Исус је рекао: „Дођите к мени... и ја ћу вас окрепити“ (Матеј 11:28).

Извор радости

То је стварно саосећајан, брижан и љубазан позив! Он изражава Исусову нежну бригу за своје следбенике. Његови ученици стварно налазе окрепу у испуњавању своје одговорности да проповедају „добру вест“ о Божјем Краљевству. То им доноси истинску радост и задовољство (Јован 4:36).

Давно пре него што је Исус дошао на земљу, Писмо је истицало да радост мора бити одлика свете службе Богу. То је јасно изражено речима псалмистине песме: „Дижите радосне гласове [„Тријумфално кличите“, NW] Јехови сви ви становници земље! Служите Јехови радосно, с песмама идите [„радосно кличите“, NW] пред лице његово!“ (Псалам 100:1, 2). Данас људи из свих нација кличу Јехови, а њихови изрази хвале су попут тријумфалног повика победничке војске. Они који су истински одани Богу долазе пред лице његово ’радосно кличући‘. То је заиста прикладно, јер је Јехова ’срећан Бог‘ који жели да његове слуге нађу радост док испуњавају своје предање њему (1. Тимотеју 1:11).

Окрепљујућа служба

Како је могуће да нас напоран рад у служби на терену не исцрпљује већ да нас заправо окрепљује? Па, извршавање Јеховиног дела било је за Исуса попут окрепљујуће хране. Он је рекао: „Моја храна је да вршим вољу онога који ме је послао и да довршим његово дело“ (Јован 4:34).

Слично томе, ревни хришћански проповедници данас проналазе радост док ’проповедају реч‘ (2. Тимотеју 4:2). Кони, једна средовечна хришћанка која проводи више од 70 сати месечно у делу проповедања, каже: „После службе имам осећај испуњености и задовољства чак и ако сам на крају дана уморна.“

А шта ако се порука о Краљевству не прихвата повољно? Кони даље каже: „Без обзира на реакције никада још нисам зажалила што сам учествовала у служби. Осим што сам свесна тога да чиним оно што је угодно Јехови, сматрам да је задовољство разговарати о библијској истини, јер док то чиним величанствена нада из Библије је још јача у мом срцу.“

Други запажају да помагање људима да стекну тачно спознање о Богу пружа смисао њиховом властитом животу. Мелони, једна млада жена која редовно проводи више од 50 сати месечно у делу проповедања, примећује: „Служба је окрепљујућа јер усмерава мој живот и даје му смисао. Док учествујем у служби лични проблеми и свакодневни стресови постају мање важни.“

Милисент, још једна ревна Јеховина сведокиња, коментарише: „Служба чини вредним сваки дан који проведем причајући другима о Божјој намери за човечанство и објашњавајући им како ће рај бити обновљен на земљи. Она Јехову свакодневно чини стварним за мене и даје ми мир и извесну меру унутрашње среће која се не може постићи ни на који други начин.“

Окрепљени примаоци

Објавитељи Краљевства сигурно су окрепљени хришћанском службом, а и они који прихватају животодајну поруку бивају утешени. Једна наставница из Португала, премда су је поучавали калуђери и свештеници, осећала је да црква није задовољила њене духовне потребе. Њена библијска питања су остала без одговора. Редован библијски студиј који је водила једна Јеховина сведокиња пружао јој је прогресивно разумевање Писма. Наставница је била одушевљена. „Сваке среде сам једва чекала мој студиј“, каже она, „будући да је на свако моје питање одговорено уверљивим библијским доказом.“ Данас је та жена предани Јеховин слуга и она такође пружа окрепу другима путем библијске истине.

Очигледно је онда да Јеховине сведоке није савладала озбиљност њиховог проповедничког задатка нити огромност њиховог свеукупног подручја проповедања. Ни равнодушност, ни противљење не могу угушити њихов дух. Они су одлучно преузели на себе да изврше задатак проповедања о Краљевству. Они преносе библијску истину људима где год их могу наћи — на једном паркиралишту за камионе у Сједињеним Државама (слика 1), на корејском аеродрому (2), на Андима (3) или у једној лондонској продавници (4). Исусови данашњи следбеници широм света радосно обављају своје награђујуће дело. И према свом обећању, он их крепи и користи их да би многима пружали окрепу (Откривење 22:17).