Енох је ходио с Богом у безбожном свету

ЂАВО тврди да може све људе одвратити од Бога, а понекад је изгледало као да је у томе и успео. Скоро пет векова после Авељеве смрти нико се није издвајао као верни Јеховин слуга. Напротив, лоше и безбожно понашање је постало правило.

Током тог времена, које је што се тиче духовности било изопачено, на сцени се појавио Енох. Према библијској хронологији он се родио 3404. пре н. е. За разлику од својих савременика, Енох је показао да је човек који је прихватљив Богу. Апостол Павле га је убројао у Јеховине слуге чија је вера пример за хришћане. Ко је био Енох? С каквим је све изазовима морао да се суочи? Како их је савладао? И од каквог је значаја за нас његова беспрекорност?

У данима Еноса, скоро четири века пре Еноха, ’поче да се призива име Јеховино‘ (Постање 4:26). Божје име се користило од почетка људске историје. Дакле, то призивање Јеховиног имена у Еносово време није било призивање Јехове у вери и чистом обожавању. Неки хебрејски изучаваоци сматрају да Постање 4:26 треба да гласи „поче да се обешчашћује“ или „тада поче обешчашћивање“. Могуће је да су Јеховино име људи давали себи или другима преко којих су се тобоже приближавали Богу у обожавању. Или су можда његово име давали идолима.

’Енох је ходио с Богом‘

Премда је Енох био окружен безбожношћу, он је ’ходио с Богом‘, то јест с Јеховом. Не каже се да су његови преци — Сит, Енос, Кајинан, Малелеило и Јаред — ходили с Богом. Барем то нису чинили у истој мери као Енох, чији се живот очигледно разликовао од њиховог (Постање 5:3-27, NW).

Ходити с Јеховом је подразумевало блискост и присност с њим и то је Еноху било могуће само зато што је живео у складу с Божјом вољом. Јехова је ценио његову оданост. У ствари, грчка Септуагинта каже да је „Енох угодио“ Богу, што је мисао коју је изразио и апостол Павле (Постање 5:22; Јеврејима 11:5).

Основа за Енохов добар однос с Јеховом била је његова вера. Мора да је исказивао веру у обећано ’семе‘ Божје ’жене‘. Ако је лично познавао Адама могао је да сазна нешто о томе како је у Едену Бог поступао с првим људским паром. Енох је због спознања које је имао о Богу био особа која га је ’усрдно тражила‘ (Постање 3:15; Јеврејима 11:6, 13).

И у Еноховом случају и у нашем, добар однос с Јеховом подразумева више од самог спознања о Богу. Ако нарочито ценимо присност с неком особом, зар онда није тачно да на наше мисли и поступке утичу њена гледишта? Ми избегавамо речи или поступке који би уништили то пријатељство. И ако размишљамо о томе  да променимо своје околности, зар такође не узимамо у обзир како ће то утицати на то пријатељство?

Жеља да сачувамо близак однос с Богом исто тако утиче на оно што радимо. Предуслов је да имамо тачно спознање о томе шта он одобрава, а шта не одобрава. Затим треба да будемо вођени тим спознањем и да се трудимо да му угодимо мислима и поступцима.

Да, да бисмо ходили с Богом, морамо му угодити. Енох је то радио стотинама година. У ствари, облик хебрејског глагола који указује да је Енох ’ходио‘ с Богом означава трајну радњу. Још један веран човек који је ’ходио с Богом‘ био је Ноје (Постање 6:9, NW).

Енох је био породичан човек који је имао жену и „синове и кћери“. Један од његових синова био је Метузалем (Постање 5:21, 22). Енох је сигурно дао све од себе да добро води своје домаћинство. Међутим, није му било лако да служи Богу пошто је био окружен безбожним људима. Можда је Ламех, Нојев отац, био једини његов савременик који је исказивао веру у Јехову (Постање 5:28, 29). Па ипак, Енох је храбро вршио право обожавање.

Шта је Еноху помогло да остане веран Богу? Сигурно се није дружио са онима који су обешчашћивали Јеховино име или с другима који нису били прикладно друштво за једног обожаваоца Бога. Тражење Јеховине помоћи у молитви сигурно је ојачало Еноха да одлучно избегава све што не би било угодно његовом Створитељу.

Пророчанство против безбожника

Када смо окружени безбожним људима заиста је тешко да задржимо висока мерила. Али Енох је такође преносио бескомпромисну поруку осуде против злих. Вођен Божјим духом Енох је пророчански објавио: „Гле! Јехова је дошао  са својим светим миријадама, да изврши пресуду над свима, и да свима безбожнима докаже да су криви за сва своја безбожна дела која су починили на безбожан начин, и за све шокантне ствари које су безбожни грешници говорили против њега“ (Јуда 14, 15).

Како је та порука утицала на те изопачене невернике? Разумно је претпоставити да због тих оштрих речи Енох није био омиљен, те да су оне изазвале исмевање, ругање и претње. Неки су сигурно желели да га заувек ућуткају. Међутим, Енох се није дао заплашити. Знао је шта се десило праведном Авељу, и попут њега Енох је решио да служи Богу, шта год да се деси.

’Бог га узе‘

Еноху је очигледно живот био у опасности кад га је ’Бог узео‘ (Постање 5:24). Јехова није дозволио да његов верни пророк страда од руку бесних непријатеља. Према речима апостола Павла, „Енох [је] био пренесен да не види смрт“ (Јеврејима 11:5). Многи кажу да Енох није умро — да га је Бог узео на небо, где је наставио да живи. Међутим, Исус је јасно рекао: „Нико се није попео на небо осим онога који је сишао с неба, Сина човечјег.“ Исус је био „претходник“ свих који су се попели на небо (Јован 3:13; Јеврејима 6:19, 20).

Шта се онда десило са Енохом? То што је био „пренесен да не види смрт“ може да значи да га је Бог бацио у пророчки транс, а затим окончао његов живот док је још увек био у том стању. Под таквим околностима Енох се није мучио приликом смрти. После тога „нигде нису могли да га нађу“, очигледно зато што је Јехова уклонио његово тело баш као што је уклонио и Мојсијево тело (Поновљени закони 34:5, 6).

Енох је живео 365 година — што није ни приближно онолико колико су живели његови савременици. Али оно што је важно за оне који воле Јехову јесте да му верно служе до краја живота. Ми знамо да је Енох тако поступао јер је ’пре него што је био пренесен имао сведочанство да је угодио Богу‘. Библија не открива како је Јехова комуницирао са Енохом. Па ипак, пре него што је умро Енох је добио потврду да га Бог признаје, и можемо бити сигурни да ће га се Јехова сетити кад буде ускрсење.

Опонашати Енохову веру

Ми можемо на одговарајући начин опонашати веру људи који су били одани Богу (Јеврејима 13:7). Захваљујући вери Енох је служио као први верни Божји пророк. У његово доба свет је био као и наш — насилан, безобразан и безбожан. Међутим, Енох је био другачији. Имао је истинску веру и био је пример у оданости Богу. Да, Јехова му је дао да објави тешку поруку осуде, али га је такође ојачао да то учини. Енох је храбро извршио свој задатак, а Бог је бринуо о њему упркос противљењу непријатеља.

Ако исказујемо веру као што је то Енох чинио, Јехова ће нас ојачати да објављујемо његову поруку у овим последњим данима. Он ће нам помоћи да се храбро суочимо с противљењем, а наша оданост Богу учиниће нас веома другачијим од безбожника. Вера ће нам омогућити да ходимо с Богом и да се понашамо на начин који му радује срце (Пословице 27:11). Праведни Енох је захваљујући вери успео да ходи с Јеховом у једном безбожном свету, а то исто можемо и ми.

[Оквир на 30. страни]

Да ли се у Библији цитира из Енохове књиге?

Енохова књига је апокрифан и псеудониман текст. Погрешно се приписује Еноху. Настала је вероватно током другог и првог века пре н. е., и представља збирку преувеличаних и неисторијских јеврејских митова, што је очигледно претерана разрада кратког извештаја о Еноху у Постању. Већ су и ове чињенице довољне за оне који воле Божју надахнуту Реч да одбаце Енохову књигу.

У Библији само Јудина књига садржи Енохове пророчанске речи: „Гле! Јехова је дошао са својим светим миријадама, да изврши пресуду над свима, и да свима безбожнима докаже да су криви за сва своја безбожна дела која су починили на безбожан начин, и за све шокантне ствари које су безбожни грешници говорили против њега“ (Јуда 14, 15). Многи изучаваоци тврде да је Енохово пророчанство против његових безбожних савременика цитирано директно из Енохове књиге. Да ли је могуће да је Јуда као извор користио непоуздану апокрифну књигу?

У Писму није откривено како је Јуда сазнао за Енохово пророчанство. Он је једноставно могао да цитира неки уобичајени извор, неко поуздано предање које се преносило од давнина. Павле је очигледно учинио нешто слично када је поименце навео Јанија и Јамврија као иначе анонимне врачаре са фараоновог двора који су се супротстављали Мојсију. Ако је писац Енохове књиге имао приступ неком древном извору те врсте, зашто бисмо порицали могућност да је и Јуда могао имати такав приступ? a (Излазак 7:11, 22; 2. Тимотеју 3:8).

Како је Јуда добио информације о Еноховој поруци упућеној безбожницима и није толико битна ствар. Њихова поузданост је потврђена чињеницом да је Јуда писао под Божјим надахнућем (2. Тимотеју 3:16). Божји свети дух га је надзирао да не каже нешто што није истина.

[Фуснота]

[Слика на 31. страни]

Енох је храбро преносио Јеховину поруку