Право хришћанство преовладава

„Јеховина реч [је] на моћан начин све више расла и преовладавала“ (ДЕЛА АПОСТОЛСКА 19:20).

1. Опиши раст хришћанства у првом веку.

 ПОДСТАКНУТИ силом светог духа, рани хришћани су објављивали Божју реч с ревношћу која није могла да се угаси. Један историчар је написао: „Хришћанство се изузетном брзином ширило римским светом. До 100. године је вероватно свака провинција око Медитерана имала неку хришћанску заједницу.“

2. Како је Сатана покушао да неутралише добру вест, и како је то било проречено?

² Сатана Ђаво није могао да ућутка ране хришћане. Уместо тога, он је утицај добре вести неутралисао једним другим средством — отпадом. У свом поређењу о пшеници и кукољу, Исус је прорекао да ће се то десити (Матеј 13:24-30, 36-43). И апостол Петар је упозорио да ће се у скупштини појавити лажни учитељи који ће увести разорне секте (2. Петрова 2:1-3). Слично томе, апостол Павле је изричито упозорио да ће отпад претходити Јеховином дану (2. Солуњанима 2:1-3).

3. Шта се десило после смрти апостола̂?

³ После смрти апостола̂, добра вест је пала у сенку паганских учења и филозофија. Као што је и проречено, лажни учитељи су искривили и разводнили чисту поруку истине. Право хришћанство је постепено било засењено једним фалсификатом названим хришћански свет. Појавила се свештеничка класа која је настојала да спречи обичне људе да дођу до Библије. Иако је број оних који су себе називали хришћанима растао, њихово обожавање није било чисто. Хришћански свет је растао у географском смислу и постао је моћна институција и доминантна сила у култури Запада, али није имао ни Божји благослов ни његов дух.

4. Зашто је Сатанин план да осујети Божју намеру био безуспешан?

⁴ Међутим, Сатанин план да осујети Јеховину намеру био је осуђен на пропаст. Чак и у најмрачнијим данима отпада, право хришћанство је ипак било на животу међу некима. Људи који су преписивали Библију својски су се трудили да то ураде тачно. Зато је садржај саме Библије остао исти, премда су многи који су тврдили да имају ауторитет да је научавају погрешно тумачили њену поруку.  Кроз векове су изучаваоци као што су Јероним и Тиндејл одважно преводили и дистрибуисали Божју Реч. Милиони људи су били изложени Библији и једном облику хришћанства, ма колико да је био кривотворен.

5. Шта је пророк Данило прорекао у погледу ’познања‘?

⁵ На крају, као што је проречено у књизи Данила, ’познање се умножило‘. То се десило у времену ’краја‘ — у времену у коме ми данас живимо (Данило 12:4). Свети дух је љубитеље истине широм света водио до тачног спознања о правом Богу и његовој намери. Чак и после многих векова отпадничких учења, Божја реч преовладава! Данас се добра вест проповеда свуда и тиме се људима указује на наду у предивни нови свет (Псалам 37:11). Осмотримо сада како је текао тај савремени раст Божје речи.

Данашњи раст речи

6. Које су истине Истраживачи Библије разумели до 1914. године?

⁶ Крајем 19. века, библијска истина је покренула једну малу групу Истраживача Библије, који су данас познати као Јеховини сведоци. До 1914. Библија је за њих постала једна жива књига. Разумели су дивне истине о Божјој намери. Дубоко их је дирнула љубав коју је Јехова показао када је послао свог Сина на земљу и тиме отворио пут за вечни живот. Такође су упознали и заволели Божје име и његову личност. Надаље, схватили су да су „времена незнабожаца“ већ окончана, што је значило да је близу време да владавина Божјег Краљевства донесе благослове човечанству (Лука 21:24, ДК). Каква славна добра вест! Те снажне истине требало је говорити свакоме и посвуда. Животи су били у питању!

7. Како библијска истина преовладава у савремено доба?

⁷ Јехова је благословио ту шачицу духом помазаних хришћана. Данас има преко шест милиона оних који су прихватили право хришћанство. Реч Божја се шири и у географском смислу, јер Јеховиних сведока има у 235 земаља. Надаље,  библијска истина је снажна и надвладава све препреке, и религиозне и друге. Та глобална проповедничка активност представља још један необорив доказ да је Исус присутан у сили Краљевства (Матеј 24:3, 14).

8. Шта су неки рекли о порасту Јеховиних сведока?

⁸ Баш као што су историчари коментарисали о изванредном расту хришћанства у првом веку, тако и у савремено доба многи изучаваоци објашњавају раст Јеховиног народа. У Сједињеним Државама су два изучаваоца у једном заједничком делу написала: „У задњих 75 година Јеховини сведоци одржавају једну изванредну стопу раста... и то на светском нивоу.“ Један часопис из источне Африке указује на Сведоке као на „једну од најбрже растућих и високо поштованих религија на свету, која је на међународној основи позната по свом потпуном придржавању библијских учења“. А један конзервативни католички часопис који излази у Европи говори о „силном порасту Јеховиних сведока“. Шта доприноси том порасту?

Свети дух на делу данас

9. (а) Који је основни разлог због чега Божја реч данас преовладава? (б) Како Јехова привлачи људе к себи?

⁹ Основни разлог због чега Божја реч данас преовладава јесте што Јеховин дух моћно делује, баш као и у првом веку. Исус је рекао: „Нико не може доћи к мени ако га Отац, који ме је послао, не привуче“ (Јован 6:44). Ове речи указују да Бог нежно привлачи оне који имају исправан став, јер делује на њихово срце. Посредством проповедања својих Сведока, Јехова свом обожавању привлачи „благо свих народа“ — кротке, овцама сличне особе из целог света (Агеј 2:6, 7).

10. Који се све људи одазивају на реч Божју?

¹⁰ Свети дух не само што оспособљава Божји народ да реч Божју носи до најудаљенијег дела земље већ покреће људе свих врста да се одазову на добру вест. И стварно, они који прихватају Божју реч долазе из „сваког племена и језика и народа  и нације“ (Откривење 5:9; 7:9, 10). Има их и богатих и сиромашних, и високо образованих и нешколованих. Неки прихватају реч усред рата и тешког прогонства, док други то раде у време мира и просперитета. У свим друштвеним системима и културама, од концентрационих логора до палата, мушкарци и жене позитивно реагују на добру вест.

11. Како свети дух делује у животима Божјих слугу, и која је разлика очигледна?

¹¹ Упркос запањујућој разноликости Божјег народа, међу њима влада јединство (Псалам 133:1-3). То је још један доказ да свети дух делује у животима оних који служе Богу. Његов дух је снажна позитивна сила која његовим слугама омогућује да испољавају љубав, радост, мир, доброту и друге привлачне особине (Галатима 5:22, 23). Данас можемо јасно разабрати то што је пророк Малахија још давно прорекао: „Опет ћете разлику видети измеђ’ праведнога и бездушника, измеђ’ оног који Богу служи и онога који му не служи“ (Малахија 3:18).

Божја реч покреће на ревност

12. Шта Јеховини сведоци осећају у вези с делом јеванђелизирања, и какву реакцију на своје проповедање очекују?

¹² Јеховини сведоци данас нису пасивни посетиоци цркве. Они су активни у делу јеванђелизирања. Попут раних хришћана, они се драговољно нуде да врше Божју вољу и труде се да помажу другима да уче о обећањима везаним за Јеховино Краљевство. Они су Божји сарадници који, у сарадњи с његовим светим духом, доводе и друге који ће такође служити Јехови. На тај начин они одражавају Јеховино милосрђе и његову љубав према људима који немају веру. И то раде упркос томе што наилазе на равнодушност, ругање и прогонство. Исус је припремио своје ученике на разне реакције на добру вест. Рекао је: „Роб није већи од свог господара. Ако су прогонили мене, прогониће и вас; ако су држали моју реч, држаће и вашу“ (Јован 15:20).

13. Која обележја којих нема у хришћанском свету обилују међу Јеховиним сведоцима?

 ¹³ Једноставно смо задивљени сличностима између данашњих Јеховиних сведока и оних који су у првом веку прихватили право хришћанство. Исто тако је упадљив и контраст између Јеховиних сведока и данашњег хришћанског света. Након што пише о јеванђелистичкој ревности раних хришћана, један изучавалац јадикује: „Уколико не дође до трансформације савременог црквеног живота тако да се још једном схвати да је задатак јеванђелизирања обавеза сваког крштеног хришћанина, те да то буде поткрепљено квалитетом живота који надмашује оно најбоље што безверје може пружити, мала је вероватноћа да ћемо ишта напредовати.“ Управо та обележја којих нема у хришћанском свету, међу Јеховиним сведоцима обилују! Они имају једну живу, истинску веру, веру која се темељи на библијској истини и која их тера да причају о њој свима који желе да слушају (1. Тимотеју 2:3, 4).

14. Како је Исус гледао на своју службу, и какав став испољавају његови данашњи ученици?

¹⁴ Исус је веома озбиљно схватао своју службу, и она је за њега била најважнија ствар. Он је рекао Пилату: „Ја сам се зато родио и зато сам дошао на свет, да сведочим за истину“ (Јован 18:37). Божји народ има исти став као Исус. Пошто им је библијска истина у срцу, они настоје да пронађу начине да је пренесу што је могуће већем броју људи. Неки од тих начина одражавају изузетну довитљивост.

15. Како су неки били довитљиви у проповедању добре вести?

¹⁵ У једној јужноамеричкој земљи, Сведоци су путовали низ једну притоку Амазона да би људима донели истину. Међутим, 1995. избио је грађански рат тако да је за цивиле путовање том реком било забрањено. Решени да заинтересоване особе и даље снабдевају библијским публикацијама, Сведоци су одлучили да своју поруку пусте да сама плови низводно. Написали су писма и ставили их заједно с примерцима часописа Кула стражара и Пробудите се! у празне пластичне боце. Онда су те боце пустили низ реку. То су радили четири и по године док река поново није била отворена за цивиле. Дуж обале реке, људи су се захваљивали Сведоцима на литератури. Једна госпођа која је проучавала Библију загрлила је Сведоке и са сузама у очима рекла: „Мислила сам да вас више никада нећу видети. Али кад сам почела да добијам литературу у боцама, знала сам да ме нисте заборавили!“ Други који су живели дуж реке рекли су да су више пута читали часописе. Многа места имала су „пошту“ — неки вир где су се привремено сакупљале ствари које су плутале реком. Заинтересоване особе су често на таквим местима проверавале има ли „поште“ с горњег тока реке.

16. Како нам се понекад може пружити прилика за стварање ученика ако се ставимо на располагање?

¹⁶ Проповедање добре вести воде и подупиру Јехова Бог и његови моћни анђели (Откривење 14:6). Ако се једноставно ставимо на располагање, понекад се могу појавити неочекиване прилике за стварање ученика. У Најробију у Кенији, две  хришћанке које су биле у служби на терену управо су завршиле обрађивање кућа које су добиле. Изненада им је пришла једна млада жена и сва узбуђена рекла: „Молила сам се да сретнем некога од ваших.“ Преклињала је Сведокиње да сместа дођу код ње да би разговарале, тако да је тог истог дана с њом започет библијски студиј. Зашто је та жена пришла двема хришћанкама с тако хитним захтевом? Око две недеље пре тога, умрла јој је беба. Онда је видела једног дечака с трактатом „Има ли наде за наше мртве?“, и очајнички је желела да има тај трактат те је питала дечака да јој га да. Он није хтео, али јој је рекао да потражи Сведоке који су му дали трактат. Та жена је лепо духовно напредовала и могла је лакше да се бори с болним губитком свог детета.

Божја љубав мора преовладати

17-19. Какву је љубав Јехова показао према људском роду посредством откупнине?

¹⁷ Раст Божје речи по целом свету тесно је повезан са откупном жртвом Христа Исуса. Попут откупнине, и дело проповедања је израз Јеховине љубави према свим људима. Апостол Јован је био надахнут да напише: „Бог је толико волео свет [човечанство] да је дао свог јединорођеног Сина, да нико ко исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот“ (Јован 3:16).

¹⁸ Размисли о љубави коју је Јехова показао кад је обезбедио откупнину. Бог је еонима имао близак однос са својим драгим, јединорођеним Сином, који је био „почетак Божјег стварства“ (Откривење 3:14). Исус јако воли свог Оца, а Јехова је волео свог Сина „пре оснивања света“ (Јован 14:31; 17:24). Јехова је дозволио да тај вољени Син буде усмрћен како би људи могли добити вечни живот. Заиста страхопоштовања вредан израз љубави према људском роду!

¹⁹ У Јовану 3:17 стоји: „Бог није послао свог Сина у свет да он суди свету, него да се свет спасе преко њега.“ Дакле, Јехова је послао свог Сина у мисију љубави и спасења, а не у мисију суда или кажњавања. То је у складу с Петровим речима: „[Јехова] не жели да ико буде уништен него да сви дођу до покајања“ (2. Петрова 3:9).

20. На који је начин спасење повезано с проповедањем добре вести?

²⁰ Пошто је уз велику личну цену обезбедио правну основу за спасење, Јехова жели да што је могуће више људи има користи од тога. Апостол Павле је написао: „’Свако ко призива Јеховино име, биће спасен‘. Међутим, како ће призивати онога у кога нису поверовали? А како ће поверовати у онога за кога нису чули? А како ће чути ако нико не проповеда?“ (Римљанима 10:13, 14).

21. Како треба да гледамо на прилику да учествујемо у делу проповедања?

²¹ Заиста је дивна предност учествовати у том глобалном делу проповедања и поучавања! Није то лак задатак, али Јехова се много радује кад види како његов народ верно живи по истини и другима преноси добру вест! Зато без обзира на твоје околности, нека те Божји дух и љубав коју имаш у срцу мотивишу да учествујеш у том делу. И упамти да је оно што видимо да се постиже широм света, уверљив доказ да ће Јехова Бог ускоро испунити своје обећање и увести славна „нова небеса и нову земљу“ где ће „пребивати праведност“ (2. Петрова 3:13).

Да ли се сећаш?

• Зашто отпад није могао да ућутка проповеднике добре вести?

• Како је реч Божја преовладала у наше време?

• На које начине Божји дух данас делује?

• Како је откупнина повезана с проповедањем добре вести?

[Питања за разматрање]

[Графикон/Слика на 16. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Раст броја објавитеља Краљевства у 20. веку

Просек броја објавитеља (у милионима)

6,0

5,5

5,0

4,5

4,0

3,5

3,0

2,5

2,0

1,5

1,0

0,5

1900. 1910. 1920. 1930. 1940. 1950. 1960. 1970. 1980. 1990. 2000.

[Слике на 15. страни]

ЈЕРОНИМ

ТИНДЕЈЛ

ГУТЕНБЕРГ

ХУС

[Извор]

Гутенберг и Хус: из књиге The Story of Liberty, 1878

[Слика на 15. страни]

Истраживачи Библије објављују добру вест у 1920-им

[Слике на странама 16, 17]

Људи се широм света одазивају на добру вест

[Слика на 18. страни]

Попут откупне жртве Исуса Христа, дело проповедања велича Божју љубав