Послушност — важна лекција у детињству?

„РОДИТЕЉИ желе мале индивидуалце, а не послушну децу.“ Тако је гласио наслов у једним новинама. Тај чланчић се заснивао на једној анкети спроведеној на Новом Зеланду, која је открила да само „22 посто испитаника сматра да деца код куће треба да се уче послушности“. Та анкета је такође открила да данашњи родитељи сматрају да је далеко важније учити децу да имају добре манире, да су независна и одговорна.

У ово доба себичности и користољубља није чудо што већина људи има замагљено гледиште о послушности и о поучавању деце да буду послушна. Али, да ли на послушност у детињству треба гледати као на нешто старомодно и застарело? Или је можда послушност једна од важних лекција коју деца могу да науче и да имају користи од ње? Што је још важније, како Јехова Бог, Оснивач породичног уређења, гледа на послушност родитељима, и које су неке користи које проистичу из такве послушности (Дела апостолска 17:28; Ефешанима 3:14, 15).

’То је праведно‘

Апостол Павле је хришћанској скупштини првог века у Ефесу написао следеће: „Децо, слушајте своје родитеље у Господу, јер је то праведно“ (Ефешанима 6:1). Према томе, првенствено треба да будемо послушни зато што је то у складу с Божјим мерилом о томе шта је исправно. Као што је Павле рекао, ’то је праведно‘.

У складу с тим, запажамо да Божја Реч описује родитељско дисциплиновање пуно љубави као нешто што је лепо, „венац милости за главу твоју, а и украс око врата твога“, и као нешто што је „угодно у Господу“ (Пословице 1:8, 9; Колошанима 3:20). Насупрот томе, непослушност родитељима изазива Божје неодобравање (Римљанима 1:30, 32).

„Да ти добро буде“

Павле је указао на још једну одлику послушности када је написао: „’Поштуј свог оца и мајку‘, што је прва заповест с обећањем: ’Да ти добро буде и да дуго останеш на земљи‘“ (Ефешанима 6:2, 3; Излазак 20:12). На који начин послушност родитељима може некоме донети благостање?

Као прво, зар није тачно да су родитељи у предности што се тиче година и искуства? Премда можда изгледа да не знају много о компјутерима или о неким предметима који се уче у школи, они стварно знају много о животу и борби са животним проблемима. С друге стране, младим људима фали уравнотежено размишљање које долази са зрелошћу. Зато су склони томе да брзоплето доносе одлуке, често попуштају лошем утицају вршњака, а све то углавном иде њима на штету. Библија зато реално каже: „Лудост је уз срце детету свезана.“ Који је лек за то? „Прут карања ће га уклонити од ње“ (Пословице 22:15).

Користи од послушности превазилазе однос родитељ-дете. Да би људско друштво функционисало складно и  продуктивно мора да постоји сарадња, што значи да се тражи извесна мера послушности. Примера ради, у браку је спремност да се даје, а не захтевност и неосетљивост према правима и осећањима другога, оно што доводи до мира, хармоније и среће. На радном месту је потребно да радници буду подложни свом претпостављеном како би неки посао или труд успео. Када је реч о владиним законима и одредбама, послушност не само што изузима некога од казне већ такође обезбеђује барем неки степен сигурности и заштите (Римљанима 13:1-7; Ефешанима 5:21-25; 6:5-8).

Млади који не поштују власт често су неподесни за друштво. Насупрот томе, лекција о послушности која се научи у детињству може користити кроз цео живот. Стварно је предност ту лекцију научити у детињству!

Величанствена награда за послушност

Послушност, поред тога што доприноси срећним породичним односима и што доноси друге доживотне користи, пружа и темељ на коме можемо градити најважнији однос — однос између нас и нашег Створитеља. Као „Величанствени Створитељ“ у коме је ’извор живота‘, Јехова Бог с правом заслужује да му будемо потпуно послушни (Проповедник 12:1, NW; Псалам 36:10).

Реч „послушност“ се у различитим облицима много пута појављује у Библији. Сем тога, на стотине пута се указује на Божје законе, наређења, заповести, судске одлуке и одредбе, што све захтева подложност. Нема сумње у то да Бог сматра да је послушност услов да бисмо имали његово одобравање. Да, послушност је незаменљива компонента за изградњу односа с Јеховом (1. Самуилова 15:22). Нажалост, човек по природи тежи томе да буде непослушан, а не послушан. Библија каже, „мисли срца човечјега [су] зле од младости његове“ (Постање 8:21). Дакле, лекција о послушности мора се учити не само у детињству већ целог живота. То доноси величанствену награду.

Сети се, као што се апостол Павле изразио, да заповест да се родитељи слушају има двоструко обећање, наиме, да ти „добро буде и да дуго останеш на земљи“. Потврду за ово обећање налазимо у Пословицама 3:1, 2: „Не заборави, сине, науку моју, поучења моја нека чува срце твоје, јер ће ти продуљити дане и године твог живота, и мир ће ти повећати.“ Величанствена награда за оне који су послушни јесте лични однос с Јеховом сада и вечни живот у мирољубивом новом свету (Откривење 21:3, 4).

[Слике на странама 30, 31]

Послушност доприноси срећним односима у породици, на радном месту и с Јеховом