Примеран човек који је прихватио исправку

„У ЗАМБИЈИ крокодили сваког месеца поједу 30 људи.“ Тако су пре неколико година известиле једне афричке новине. Према једном зоологу који је ради проучавања хватао ове гмизавце, „било је потребно 12 људи да држе једног крокодила“. С моћним репом и снажним чељустима, крокодил може да буде застрашујућа животиња!

Очигледно говорећи о крокодилу као о „Левијатану“ (NW), Створитељ је користио овог ’краља најљућег звериња‘ да би свог слугу Јова поучио једној важној лекцији (Јов 40:20; 41:25). То се догодило пре отприлике 3 500 година у земљи Уз, вероватно негде у северној Арабији. Описујући горе поменуто створење, Бог је рекао Јову: „Нико није тако срчан да би га надражио а ко ли би мени у лице се противио?“ (Јов 41:1). Колико је то само истинито! Ако се бојимо крокодила, колико тек више треба да се бојимо да говоримо лоше о Ономе који га је створио! Јов је схватио ову лекцију тако што је признао своју грешку (Јов 42:1-6).

Када је већ реч о Јову, можда се сећамо да је он веран пример у подношењу кушњи (Јаков 5:11). У ствари, Јехова је био поносан на Јова још пре него што је његова вера била под тешким испитом. Према Божјој процени, у то време ’није било таквог на земљи, доброг и праведног [„беспрекорног“, NW] човека, који се бојао Бога и уклањао од зла‘ (Јов 1:8). То би требало да нас подстакне да научимо више о Јову, јер ће нам то помоћи да видимо на који начин и ми можемо угодити Богу.

Добар однос с Богом је на првом месту

Јов је био богат човек. Осим злата, имао је 7 000 оваца, 3 000 камила, 500 магарица, 1 000 говеда и веома пуно слугу (Јов 1:3). Међутим, Јов је полагао своје поверење у Јехову, а не у богатство. Он је овако размишљао: „Ако сам на злато полагао наду своју, ако сам ја злату казао: Ти си нада моја; ако сам се великим имањем својим  поносио, и с великим богатством које сам стекао... и то је злочин који судије треба да осуде, јер бих се одрекао Бога на висини!“ (Јов 31:24-28). И ми попут Јова треба да ценимо близак однос с Јеховом Богом далеко више од материјалних ствари.

Праведно поступање с ближњима

Како је Јов поступао са својим слугама? Да су га сматрали праведним и приступачним види се из самих Јовових речи: „Ако нисам на право пазио слуге свога или слушкиње своје, кад су они са мном се правдали, шта да радим када Бог устане, кад он суди, шта да одговорим?“ (Јов 31:13, 14). Јов је ценио Јеховину милост, па је стога и поступао милосрдно са својим слугама. Какав диван пример, поготово за оне који су надгледници у хришћанској скупштини! И они такође морају бити праведни, непристрани и приступачни.

Јов се такође интересовао и за људе изван свог домаћинства. Откривајући своју бригу за друге, он је рекао: „Ако сам ја сиромасима ускратио оно зашто су ме молили, ако сам ја очи удовици замутио... ако сам ја руку своју на сироту дигао, што сам знао да ће судије мене подржати, нек ми раме испадне из плеће и отпадне и сломи се рука моја“ (Јов 31:16-22). Будимо пажљиви према онима у нашој скупштини који су у проблемима.

Због несебичног интересовања за ближње, Јов је био гостољубив према странцима. Стога је могао да каже: „Странац није ноћивао на пољу; врата своја отварао сам путнику“ (Јов 31:32, ДК). Какав је то само диван пример за данашње Божје слуге! Ако особе заинтересоване за библијску истину дођу у Дворану Краљевства, и ако смо гостољубиви према њима, тада то може допринети њиховом духовном расту. Наравно, путујућим надгледницима и другим хришћанима такође је потребна наша гостољубивост (1. Петрова 4:9; 3. Јованова 5-8).

Јов је имао исправан став чак и према својим непријатељима. Није се радовао несрећи која би задесила некога ко њега мрзи (Јов 31:29, 30). Уместо тога, он је био спреман да учини добро таквим људима, као што је то видљиво из његове спремности да се моли за своја три лажна тешиоца (Јов 16:2; 42:8, 9; упореди с Матејем 5:43-48).

Сексуално непорочан

Јов је био веран свом брачном другу и никада није дозволио да се у његовом срцу развије неприкладна приврженост према некој другој жени. Он је рекао: „Завет учиних с очима својим да нећу на девицу  погледати. Ако се занело срце моје за нечијом женом, ако сам ближњега свога на вратима вребо, нек туђину жена моја меље, и туђини нек је осрамоте! Јер је то злочин, безакоње што судије казне“ (Јов 31:1, 9-11).

Јов није дозволио неморалним жељама да кваре његово срце. Уместо тога он се трудио да живи честито. Није ни чудо што је Јехова био поносан на овог верног човека који се борио против неморалних мамаца! (Матеј 5:27-30).

Заинтересован за духовност своје породице

С времена на време, Јовови синови су припремали славља на којима су сви његови синови и ћерке били присутни. После тих дана славља, Јов би био забринут за то да неко од његове деце није на неки начин згрешило Јехови. Дакле, он би предузимао акцију, будући да библијски извештај каже: „Кад би дани гозбе прошли, позиваше и освећиваше Јов синове своје, па се рано дизаше и за свакога од њих приношаше по једну жртву паљеницу. Јер говораше Јов: Може бити да су се огрешили синови моји и увредили Бога у срцу своме“ (Јов 1:5). Колико је само његова заинтересованост за то да чланови породице показују страхопоштовање према Јехови и ходе његовим путевима утицала на чланове његове породице!

Данас поглавари хришћанских породица треба да поучавају своје породице Божјој Речи, Библији (1. Тимотеју 5:8). Сигурно, сасвим је исправно и да се молимо за чланове породице (Римљанима 12:12).

Верно поднео кушњу

Већина читалаца Библије упозната је с тешким кушњама које су задесиле Јова. Сатана Ђаво је тврдио да ће Јов под тешким околностима да прокуне Бога. Јехова је прихватио овај изазов, и Сатана је без оклевања кренуо да наноси невоље Јову. Изгубио је сву стоку. Што је још горе поднео је и губитак све своје деце. Убрзо након тога, Сатана је погодио Јова злим приштем од главе до пете (Јов 1. и 2. поглавље).

Какав је био исход? Док га је жена наговарала да прокуне Бога, Јов је рекао: „Као луда жена говориш. Што? Добро смо примили од Бога, а зло зар да не примамо?“ Библијски извештај још додаје: „У свему овоме не сагреши Јов уснама својим“ (Јов 2:10). Да, Јов је верно истрајао и тако доказао да је Ђаво лажов. Нека бисмо и ми на сличан начин истрајали под кушњама и доказали да је наша служба Богу Јехови мотивисана чистом љубављу према њему (Матеј 22:36-38).

Понизно прихватио исправку

Иако је Јов био примеран у многим стварима, он није био савршен. Он је сам рекао: „Како ће из бића упрљаног човек чист изићи? То никако испасти не може“ (Јов 14:4; Римљанима 5:12). Дакле, када је Бог рекао да је Јов беспрекоран, то је значило да Јов живи у складу са свим што Бог захтева од својих несавршених и грешних људских слугу. Какав извор охрабрења!

Јов је истрајао у својој кушњи, али она је показала и једну његову слабост. Када су чули за све те недаће које су га задесиле, посетила су га тројица назови тешиоца (Јов 2:11-13). Они су тврдили да га Јехова кажњава због тога што је починио тешке грехе. Наравно, Јов је био повређен због ових лажних оптужби и жарко је желео да се брани. Међутим, он је постао неуравнотежен у својим покушајима да се оправда. Тврдио је да је праведнији чак и од Бога! (Јов 35:2, 3, ДК).

Пошто је Бог волео Јова, употребио је једног младића да му укаже на грешку. Извештај каже: „Елијуј... наљути се на Јова, што се сам грађаше праведним пред Богом.“ Елијуј је приметио следеће: „Јов говори: Праведан сам а Бог правду моју признат неће“ (Јов 32:2; 34:5). Ипак, Елијуј се није придружио тројици ’тешитеља‘ који су погрешно закључили да је Бог кажњавао Јова због његових грехова. Уместо тога, Елијуј је имао поверења у Јовову верност и дао му је савет: „Парба је твоја ипак пред њим [Јеховом]: Чекај га!“ И заиста, требало је да Јов чека на Јехову, а не  да нагло говори у сопствену одбрану. Елијуј је уверавао Јова: „Правду и изобиље праведности [Бог] неће потценити“ (Јов 35:14; 37:23, NW).

Требало је исправити Јовово размишљање. Зато му је Јехова дао лекцију о човековој незнатности у поређењу с Божјом величином. Јехова је указао на Земљу, море, звездана небеса, животиње и на многа друга чуда стварања. На крају, Бог је говорио и о крокодилу. Јов је понизно прихватио исправку и тиме нам је пружио и у тој ствари пример.

Чак и ако добро обављамо службу Јехови, ми ћемо и даље правити грешке. Ако је нека грешка озбиљна, Јехова нас може исправити помоћу извесних ствари (Пословице 3:11, 12). Може нам на ум пасти неки стих који пецка нашу савест. Можда нам Кула стражара или нека друга публикација Јеховиних сведока може рећи нешто што ће нам помоћи да будемо свесни наше грешке. Или ће нам можда неки сухришћанин љубазно указати на то да нисмо применили неко библијско начело. Како ћемо реаговати на такву исправку? Јов је показао скрушен дух, рекавши: „Зато се сам осуђујем и кајем се у праху и у пепелу“ (Јов 42:6).

Награђен од Јехове

Јехова је наградио свог слугу Јова тиме што му је омогућио да поживи још 140 година. За то време, он је добио далеко више него што је изгубио. Иако је на крају умро, Јов ће сигурно бити ускрснут у Божјем новом свету (Јов 42:12-17; Језекиљ 14:14; Јован 5:28, 29; 2. Петрова 3:13).

Такође и ми можемо бити сигурни у Божју наклоност и његов благослов, ако му лојално служимо и прихватимо све на Библији темељене исправке које добијемо. Резултат тога је сигурна нада да ћемо живети у Божјем новом систему ствари. Што је још важније, исказиваћемо част Богу. Наше верно поступање биће награђено и даље ће доказивати да Божји народ не служи Богу из себичних разлога већ искрено и из љубави. Колико смо само повлашћени што попут верног Јова који је понизно прихватао исправку можемо обрадовати Јеховино срце! (Пословице 27:11).

[Слике на 26. страни]

Јов је показивао бригу пуну љубави према сирочићима, удовицама и другима

[Слике на 28. страни]

Јов је био богато награђен због тога што је понизно прихватио исправку