Мало тело, велико срце

КАКО би вам било да с непознатим особама разговарате о Божјем Краљевству, а да сте високи само 76 центиметара? Лаура то може да вам каже. Има 33 године и висока је баш толико; свега 76 центиметара. Она и њена сестра Марија, која има 24 године и висока је 86 центиметара, живе у Китоу (Еквадор). Нека нам оне испричају с каквим се препрекама суочавају у хришћанској служби.

„Да бисмо стигле на наше подручје за службу и на хришћанске састанке, пешачимо око пола километра до аутобуса. Кад изађемо из њега пешачимо још пола километра до другог аутобуса. На нашу жалост, дуж тог пута има пет опасних паса. Много их се плашимо, јер нам изгледају велики као коњи. Да бисмо се одбраниле кад је то потребно, понесемо неки штап који сакријемо негде покрај пута пре него што уђемо у аутобус да нам се нађе при руци кад се после пешке враћамо кући.

„Попети се у аутобус је дословно речено велики корак за нас. Станемо на један брежуљчић од земље на аутобуској станици да бисмо лакше ушле. Неки возачи притерају аутобус уз тај брежуљчић, а неки не. У том случају виша помогне нижој да уђе. Да бисмо дошле до другог аутобуса треба да пређемо једну прометну улицу — што је стварно прави напор с обзиром на наше кратке ноге. Због нашег ниског раста, тешка ташна представља још један изазов. Да би нам била лакша користимо џепни формат Библије и носимо мању количину литературе.

„Још од детињства смо веома повучене. Наше комшије знају да смо се увек плашиле да причамо с непознатим особама. Зато су изненађени и импресионирани кад нас виде да им куцамо на врата, па нас обично саслушају. Али тамо где нас не познају тако добро, људи често виде само то да смо патуљци; тако да нашој поруци не придају увек онакву пажњу какву она заслужује. И поред свега тога, осећај да нас Јехова воли даје нам храбрости да наставимо с делом проповедања. Такође нам и размишљање о Пословицама 3:5, 6 помаже да будемо одважне.“

Као што показује пример Лауре и Марије, истрајност упркос физичким ограничењима велича Јехову. Апостол Павле се молио да му се „трн у телу“, вероватно нека физичка болест, уклони. Али Бог му је рекао: „Довољна ти је моја незаслужена доброта; јер моја сила се усавршава у слабости.“  Да, није неопходно да се уклони наш физички недостатак да бисмо били у стању да служимо Богу. Ако се потпуно уздамо у Бога, то ће нам помоћи да учинимо најбоље у оквиру наших околности. Када је Павле на такав начин гледао на свој „трн у телу“, могао је да каже: „Кад сам слаб, онда сам силан“ (2. Коринћанима 12:7, 9, 10). Неколико година касније је написао: „За све имам снаге уз помоћ онога који ми даје моћ“ (Филипљанима 4:13).

У данашње време, Бог извршава једно огромно дело посредством мушкараца, жена и деце који су му потпуно предани. Многи од њих су на неки начин хендикепирани. Премда се сви они надају да ће бити излечени у Божјем Краљевству, они не чекају да Бог отклони њихове проблеме па да тек онда покушају да учине нешто у служби за њега.

Да ли и ти патиш због неког физичког недостатка? Главу горе! Због своје вере можеш бити међу онима попут Павла, Лауре и Марије. За њих се може рећи исто што и за верне људе и жене из древних времена: „У слабости [су] били оснажени“ (Јеврејима 11:34).

[Слика на 8. страни]

Марија

Лаура

[Слика на 9. страни]

Марија помаже Лаури да се попне у аутобус

[Слике на 9. страни]

’Много се плашимо паса, јер нам изгледају велики као коњи‘

Испод: Лаура и Марија са онима с којима су проучавали Библију