АЗЕРБЕЈЏАН је највећа земља од укупно три земље на Јужном Кавказу. Пре отприлике хиљаду година, на ово подручје су у великом броју стигла турска номадска племена. Досељеници и локално становништво су усвојили обичаје и културу једни других. Зато и није чудо што је азербејџански језик веома сличан турском и туркменском језику.

Азербејџанци су познати као весео и срдачан народ. Породичне везе су веома јаке, и кад настану проблеми, чланови породице се држе заједно.

Овај народ воли музику и поезију. За мугам, врсту њихове народне музике, карактеристично је да певач рецитује стару азербејџанску поезију уз пратњу народних инструмената. Извођачи мугама треба да добро познају његов традиционални репертоар и да имају осећај за импровизацију.

 Пијење чаја је значајна одлика азербејџанске културе. Чај се служи у чашама крушкастог облика, заједно са шећером у коцки, уз који се понекад служе и пистаћи, бадеми и суво грожђе. Чајџинице се могу видети чак и у најмањим местима широм земље.

На истоку Азербејџана се налази Каспијско језеро, које је природно станиште рибе јесетре. Врста јесетре по имену моруна може живети више од 100 година. Један од највећих ухваћених примерака моруне био је дугачак 8,5 метара и тежак 1 297 килограма! Ова риба је тражена због своје икре, од које се прави познат и скуп црни кавијар.

Азербејџанци су религиозан народ и воле да причају о Богу. Већину становништва сачињавају муслимани. Има и оних који припадају другим религијама, укључујући и више од хиљаду Јеховиних сведока.