Ваш тинејџер каже да сте превише строги, а ваше унутрашње ’ја‘ каже супротно. Можда мислите: ’Ако попустим, дете ће ми упасти у невољу.‘

Међутим, имате свако право да постављате правила. Али, као прво, треба да разумете шта може навести ваше дете да се буни против њих.

Заблуда: Сви тинејџери се буне против правила; то је незаобилазни део адолесценције.

Чињеница: Мања је вероватноћа да ће се тинејџери бунити уколико родитељи поставе разумна ограничења и о њима попричају са својом децом.

Иако доста тога може водити до бунтовног става код тинејџера, можда их родитељи ненамерно распирују ако су њихова правила крута и неадекватна дететовом узрасту. Осмотримо зашто ваша правила не треба да буду:

• Крута. Кад родитељ донесе неко правило и не даје простора за разговор, то за дете постаје више попут окова него попут сигурносног појаса. Због тога може кришом радити управо оно што су родитељи забранили.

• Неадекватна дететовом узрасту. Малој деци може бити довољно да се каже: „Зато што сам ја то рекао“, али не и адолесцентима. Њима су потребни разлози. На крају крајева, у не тако далекој будућности, ваш тинејџер ће започети самосталан живот и мораће да доноси тешке одлуке. Веома је добро да сада, док је још увек под вашим кровом, научи да одвагне ствари и доноси мудре одлуке.

Али шта можете учинити ако изгледа да вашем детету константно иду на живце ваша правила?

Као прво, знајте да су вашим тинејџерима потребне границе — и да их они дубоко у себи желе. Стога, поставите ограничења и проверите да ли их је дете разумело. „Када се адолесцентима поставе јасне границе и када очекују разуман родитељски надзор мања је шанса да ће се упустити у неко неисправно понашање“, каже се у књизи Letting Go With Love and Confidence. С друге стране, пасивни родитељи који тинејџерима дају превише слободе одају утисак да их је баш брига за њих, а то ће дефинитивно водити до бунта. (Библијска мисао: Пословице 29:15.)

Како бити уравнотежен? Нека и ваше дете каже шта мисли о породичним правилима. Примера ради, ако жели да се помери време када мора да се врати кући слушајте га док износи своје гледиште. Ако тинејџер види да сте га пажљиво слушали лакше ће прихватити одлуку коју донесете и лакше ће јој се повиновати — чак и ако се не слаже с њом. (Библијска мисао: Јаковљева 1:19.)

Међутим, пре доношења коначне одлуке узмите у обзир следеће: Док су тинејџери склони да траже више слободе него што би требало, родитељи су склони да им дају мање слободе него што би требало. Зато озбиљно размислите о жељама свог тинејџера. Да ли је показао да је одговоран? Да ли околности допуштају да се направи уступак? Будите спремни да попустите када је то на месту. (Библијска мисао: Постанак 19:17-22.)

Поред тога што ћете слушати како се ваше дете осећа, немојте заборавити да и дете треба да чује шта вас брине. Тако ћете га поучити да размишља не само о себи већ и о осећањима других. (Библијска мисао: 1. Коринћанима 10:24.)

На крају, донесите одлуку и објасните разлоге који стоје иза ње. Чак и ако ваш тинејџер није одушевљен одлуком, вероватно ће му бити драго што има родитеље који су спремни да га саслушају. Не заборавите, тинејџери су мали људи. Тиме што им постављате разумна ограничења и разговарате с њима о томе, ви им помажете да израсту у одговорне одрасле особе. (Библијска мисао: Пословице 22:6.)