Сусрет са шимпанзама у дивљини

ДОК уском стазом идемо кроз прашуму екваторијалне Африке, очи нам се полако привикавају на трепераву светлост која се пробија кроз густе крошње дрвећа. Непрестано пригушено цврчање цврчака, огромно дрвеће прекривено пузавицама, од којих је неко високо и преко 55 метара, испуњава нас страхопоштовањем и ишчекивањем. У овом мрачном окружењу имамо осећај да треба да будемо на опрезу и да се тихо крећемо. Одједном чујемо гласно хуктање заједно са убрзаним дисањем. Ти звуци постају све гласнији и виши док не достигну заглушујући крешендо, а онда изненада престају. Након исцрпљујућег пешачења, дошао је узбудљив тренутак ком смо се надали — нашли смо групу дугодлаких шимпанзи.

Када су овако махните од узбуђења, шимпанзе задихано хукћу, вриште и понекад ударају о стабла, што је њихов начин комуницирања, то јест позивања осталих чланова чопора. Изгледа да је неки шимпанза пронашао много сласних, зрелих смокава и да зато позива остале да му се придруже. Кад смо погледали у разгранату крошњу великог смоквиног дрвета, спазили смо око 20 или 30 шимпанзи како се мирно часте овим воћем. Њихова црна длака се тако лепо пресијавала на сунцу. Један од њих је почео да нас гађа гранчицама и убрзо смо били засути њима, што је био јасан знак да та храна није за нас.

Најбоље време да се крене у потрагу за шимпанзама је онда када воћа има у изобиљу. Када га нема довољно теже их је наћи, јер се тада деле у мање групе и крећу по ниском растињу. Шимпанзе у дивљини обично једу по цео дан док тумарају великим подручјима од по неколико квадратних километара. Поред воћа, једу лишће, семење и стабљике биљака. Једу и мраве, птичја јаја и термите. Понекад лове и мање животиње, укључујући и мајмуне.

Како се ближи подне, шимпанзама постаје све топлије. Један од њих силази с дрвета, а убрзо и остали крећу за њим. Затим се један по један губе у густом шипражју. Један несташни млади мужјак кренуо је заобилазним путем скачући с гране на грану како би нас видео изблиза. Овај несташни и радознали малиша нас је слатко насмејао.

Задивљујуће карактеристике

Док смо се истом стазом враћали назад, неко из групе нас је позвао да се окренемо да нешто видимо. Кад смо се окренули угледали смо једног шимпанзу како стоји иза једног стабла и кришом нас посматра. Стајао је на две ноге, висок отприлике један метар. Кад бисмо га погледали, он би се одмах сакрио иза дрвета а после неколико тренутака би опет извирио. Како симпатична радозналост! Шимпанзе могу стајати на две ноге и тако прећи неко краће растојање. Али за уобичајено кретање користе и ноге и руке. Кичма је код човека у доњем делу леђа природно закривљена, што му омогућава да стоји усправно, али код шимпанзи то  није случај. Кретање које је много примереније шимпанзиној грађи јесте ходање помоћу руку и ногу, као и пењање и љуљање на дрвећу, с обзиром на то да имају релативно слабе седалне мишиће и руке које су много дуже и снажније од ногу.

Дуге руке им такође омогућавају да дохвате воће с танких грана које не би могле издржати њихову тежину. Шаке и стопала су им тако добро обликоване да могу обухватити гране и чврсто се држати за њих. Своје велике прсте могу померати и у страну попут палца, што им помаже да се пењу по дрвећу и чак да стопалима ухвате и носе предмете скоро исто тако лако као што то чине шакама. Ова способност им је посебно корисна када дође време да направе место за спавање. Неколико минута савијају и преврћу грање и лишће, и већ имају меко и удобно место где могу преспавати.

Људима је занимљиво да посматрају шимпанзе у дивљини и запажају многе њихове задивљујуће карактеристике и очигледне сличности с људима што се тиче грађе и понашања. Међутим, неки се интересују за шимпанзе само због експеримената који би им пружили разлоге да верују у теорију по којој су људи настали од њих. Зато се могу појавити питања попут следећих: Зашто можемо рећи да је човек потпуно другачији од шимпанзе? На који је начин човек, за разлику од животиња, створен по Божјој „слици“? (Постанак 1:27).

Незабораван доживљај

У природном окружењу шимпанзе су неухватљиве и обично тихо нестану чим спазе човека. Међутим, у циљу заштите и очувања њихове врсте, неки чопори шимпанзи су навикнути на присуство људи.

Ова кратка посета шимпанзама у њиховом природном окружењу била је један незабораван доживљај. Пружила нам је барем неки увид у то какве су у ствари шимпанзе — толико другачије од оних које смо видели у зоолошким вртовима или лабораторијама. Оне су стварно изузетно занимљиве животиње које су убројане међу „животиње што се мичу и дивље животиње земаљске“ за које је Бог рекао да су добро створене — то јест да су савршене за живот у окружењу у ком се налазе (Постанак 1:24, 25).

[Оквир/Слика на странама 14, 15]

ШИМПАНЗЕ И ЧОВЕК

У својој књизи In the Shadow of Man, зоолог др Џејн Гудол пише да су њена запажања 1960-их година о томе како шимпанзе „израђују алат“ заправо „уверила један број научника да је потребно поново дати дефиницију човека, и то на један много сложенији начин него што је то учињено раније“. Шимпанзе користе лишће као сунђер, разбијају орахе помоћу камења или грана и скидају лишће с гранчица пре него што их забоду у термитњаке како би „упецали“ термите, што су све стварно задивљујућа открића. Међутим, у новије време је постало опште познато да бројне животињске врсте показују да имају запањујуће вештине у изради алата. Др Теодор Барбер, аутор књиге The Human Nature of Birds—A Scientific Discovery With Startling Implications, каже: „Показало се да све животиње које су до сада добро проучене, укључујући не само човеколике мајмуне и делфине, већ и мраве и пчеле, имају потпуно неочекивани основни ниво свести и практичну интелигенцију.“

Међутим, то ни на који начин не мења чињеницу да је човек јединствен. „Нема сумње да су граматика и синтакса људског језика јединствене“, написао је професор Дејвид Премак. Према томе, сложеност људског језика, заједно с богатством људске културе, у којој језик и говор играју кључну улогу, сасвим сигурно нас раздваја од животиња.

 Након година проведених у проучавању шимпанзи у дивљини, Џејн Гудол је написала: „Незамисливо ми је да шимпанзе имају осећања која би се на било који начин могла упоредити с нежношћу, заштитничким понашањем, толеранцијом и унутрашњим задовољством, што су све обележја човекове љубави у свом правом и најдубљем значењу.“ Такође је написала: „Човекова свест о себи превазилази примитивну свест о свом телу коју имају животиње. Човек трага за објашњењем мистерије свог постојања, као и чудесног света који га окружује и васионе над њим.“

Библија објашњава у чему је разлика између животиња и људи кад каже да је човек створен „по Божјој слици“ (Постанак 1:27). Зато човек, за разлику од животиња, у духовном смислу одражава слику свог Створитеља тако што испољава његове особине, међу којима је најистакнутија љубав. Човек је способан да стиче огромне количине знања и да се води разумом који надмашује ниво било које животиње. Човек је такође створен са способношћу да поступа у складу са својом слободном вољом, уместо да га води инстинкт.

[Слике на 15. страни]

Шимпанзе су несташна и радознала створења, савршено створена за средину у којој живе

[Извори]

Шимпанзе, горе десно: Corbis/Punchstock/Getty Images; доле лево и десно: SuperStock RF/SuperStock; Џејн Гудол: © Martin Engelmann/age fotostock

[Извор слике на 13. страни]

©Photononstop/SuperStock