Помозите детету да савлада поремећај учења

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ МЕКСИКА

Стивен има тешкоће с читањем. Сваки пут кад зна да ће на часу бити прозван да чита наглас, заболи га стомак.

Упркос подстицајима учитељице, Марија не може читко да пише. Потребни су јој сати да уради домаћи задатак.

Ноа више пута чита градиво које треба да научи. Па ипак, заборавља оно што је прочитао и има слабије оцене.

СТИВЕН, Марија и Ноа имају поремећај учења који се најчешће одражава на способност читања. На пример, дете које има дислексију често меша слична слова. Још неки поремећаји учења су дисграфија (проблеми у савладавању вештине писања) и дискалкулија (потешкоће у савладавању вештине рачунања). Ипак, већина деце која имају такве проблеме су просечно или натпросечно интелигентна.

Могуће је да дете има поремећај учења ако је проговорило у каснијем узрасту, погрешно изговара речи, и даље говори тепајући иако је прерасло тај узраст, има потешкоће у учењу слова и бројева, не може да изговори слова у једноставним речима, меша речи које звуче слично и тешко му је да разуме или запамти оно што му је управо речено. *

Шта ви можете учинити

Шта можете предузети ако изгледа да ваше дете има неки поремећај учења? * Као прво, одведите га на лекарски преглед како бисте искључили могућност да су те потешкоће повезане са слабијим видом или слухом. Затим потражите мишљење неког специјалисте. Ако је установљен поремећај, детету ће бити потребна ваша емоционална подршка. Задржите на уму да поремећај учења  није повезан са степеном његове интелигенције.

Уколико у школи коју ваше дете похађа постоји неки посебан програм као што је допунска настава, побрините се да и оно буде укључено у то. Замолите учитеља за сарадњу. На пример, дете би могло да седи у првој клупи и да добије више времена за израду задатака. Учитељ би му могао давати писмена и усмена упутства, и испитивати га само усменим путем. Пошто су деца с поремећајем учења често заборавна и неорганизована, могли бисте набавити још по један примерак неких уџбеника. Ако је могуће, дете би могло да користи компјутер у школи или док ради домаћи задатак код куће.

Сваког дана издвојте одређено време да читате заједно. Ако дете има дислексију, најбоље је да чита наглас како бисте могли да га посаветујете и исправите. Најпре ви читајте наглас а дете нека вас прати. Затим заједно прочитајте исти текст наглас. Након тога, нека дете чита само. Дајте му лењир који може ставити испод сваког реда који чита, и маркер да означи тешке речи. То вежбање не мора да траје дуже од 15 минута.

Математика се може учити на практичне начине. На пример, док дете мери састојке из рецепата, користи столарски лењир или док сте у куповини. Папир на коцкице и дијаграми могли би му олакшати решавање математичких задатака. Ако дете има потешкоће с писањем, могло би да пише на папиру с линијама и да користи оловку с дебљим врхом. Да би лакше могло да научи правилан изговор речи, могли бисте користити слова с магнетима на металној подлози.

Постоје и друге корисне методе да се ублажи проблем поремећаја пажње и хиперактивности. Пре него што се обратите детету које има тај проблем, гледајте га у очи. Обезбедите му мирно место где ће радити домаћи задатак и омогућите му честе паузе. Усмерите његову хиперактивност тако што ћете му поверавати задужења која укључују кретање, као што је извођење пса у шетњу.

Успех је могућ

Усредсредите се на дететове добре стране и подстичите га да развија способности или таленте које има. Похвалите га и наградите за све што постигне, колико год то било мало. Поделите већа задужења на мања која је лакше обавити, тако да може осетити задовољство које доноси успех. Помоћу слика или цртежа прикажите кораке које мора предузети да би завршило неки посао.

У закључку, савладавање основа читања, писања и рачунања важно је за младу особу. Будите сигурни да уз исправну мотивацију и помоћ ваше дете може учити. Можда ће то само чинити другачије од осталих и требаће му мало више времена.

[Фусноте]

[Оквир на 11. страни]

НЕДОСТАТАК ЈЕ ПОСТАО ПРЕИМУЋСТВО

„Када сам гледао речи на папиру, за мене је то било само мноштво измешаних кривудавих линија. Изгледале су ми исто као и да су написане на страном језику. Речи нису имале никакво значење док их неко не би прочитао наглас. Наставници су мислили да сам лењ или безобразан или да се не трудим и не слушам на часу. Ништа од тога није било ни близу истине. Слушао сам и заиста се трудио, али једноставно нисам могао да савладам читање и писање. Други предмети, попут математике, нису ми представљали проблем. Кад сам био дете, добро су ми ишли спортови, занатске вештине, уметност и све друго што је подразумевало коришћење руку, докле год се није радило о читању и писању.

„Када сам био старији, одлучио сам се за занимање у коме се посао углавном обавља рукама и постао сам занатлија. Захваљујући томе, имао сам прилику да учествујем на пет међународних грађевинских пројеката које су организовали Јеховини сведоци. Пошто ми читање представља велики напор, настојим да упамтим већину онога што прочитам. Будући да проучавам Библију, то ми је од велике користи, нарочито у служби проповедања. На свој проблем не гледам као на слабост већ као на преимућство“ (Питер, Јеховин сведок који има дислексију и учествује у пуновременој служби).

[Слика на 10. страни]

Док пажљиво слушају, деца могу научити да праве белешке у виду цртежа