НЕКИ савремени изучаваоци кажу да Сатана заправо не постоји. Они тврде да он није ништа више до плод људске маште. Ова полемика није нешто ново. „Ђаволова највећа обмана“, написао је Шарл Бодлер, песник из 19. века, „јесте у томе да нас увери како он не постоји.“

Да ли је Сатана стварна особа? Ако јесте, како је настао? Да ли је он невидљива сила која стоји иза проблема који муче наш свет? Ако јесте, како се можемо заштитити од његовог злог утицаја?

Библија говори о Сатани као о стварној особи која пребива у невидљивом духовном подручју (Јов 1:6). Она нам открива његову опаку и немилосрдну личност, као и његова зла дела (Јов 1:13-19; 2:7, 8; 2. Тимотеју 2:26). Библија чак извештава о чему је Сатана разговарао с Богом и Исусом (Јов 1:7-12; Матеј 4:1-11).

Како је настало такво зло биће? Много пре него што је створио човека, Бог је створио свог Сина ’првенца‘ који је касније постао познат као Исус (Колошанима 1:15). С временом су створени и други „синови Божји“, звани анђели (Јов 38:4-7). Сви они су били  савршени и праведни. Међутим, један од њих је касније постао Сатана.

Сатана није име које је тај анђео добио када је створен. То је описно име које значи ’противник, непријатељ, тужитељ‘. Назван је тако јер је изабрао да се побуни против Бога.

У том духовном створењу развијала су се осећања поноса и ривалства према Богу. Желео је да га други обожавају. Када је Божји прворођени Син, Исус, био на земљи, Сатана је чак покушао да га наведе да ’падне и поклони му се‘ (Матеј 4:9).

Сатана „није остао постојан у истини“ (Јован 8:44). Сугерисао је да Бог лаже, а заправо је он лагао. Рекао је Еви да би могла бити попут Бога, а заправо је он желео да буде попут Бога. На подмукао начин је остварио своју себичну жељу — у Евиним очима је постао већи од Јехове Бога. Тиме што је послушала Сатану, Ева га је прихватила као свог бога (Постанак 3:1-7).

Покренувши побуну, тај некада поуздани анђео је учинио себе Сатаном — противником и непријатељем Бога и људи. Том злом створењу је дат и назив „Ђаво“, што је још једно описно име и значи „клеветник“. Тај предводник у греху је с временом навео друге анђеле да постану непослушни Богу и да му се придруже у побуни (Постанак 6:1, 2; 1. Петрова 3:19, 20). Ти анђели нису побољшали ситуацију у којој су се нашли људи. Пошто су и они попут Сатане били себични, ’земља се напунила насиљем‘ (Постанак 6:11; Матеј 12:24).

У жељи да сакрије идентитет, злочинац би могао избрисати отиске својих прстију с места злочина. Међутим, када полиција стигне, разумеће да злочинац мора постојати пошто је злочин почињен. Сатана, први „убица људи“, настоји да сакрије свој идентитет (Јован 8:44; Јеврејима 2:14). Када је разговарао са Евом, Сатана се скривао иза змије. Он и данас настоји да се сакрије. ’Заслепио је ум неверницима‘ како би сакрио величину свог моћног утицаја (2. Коринћанима 4:4).

Међутим, Исус је разоткрио Сатану као главног зликовца који стоји иза поквареног света у ком живимо. Назвао га је ’владарем овог света‘ (Јован 12:31; 16:11). „Цео свет је у власти Злога“, написао је апостол Јован (1. Јованова 5:19). Сатана „заводи цео свет“ тако што успешно користи ’жељу тела и жељу очију и истицање иметка‘ (1. Јованова 2:16; Откривење 12:9). Већина човечанства је под његовим утицајем.

Као и у Евином случају, они који слушају Сатану заправо га чине својим богом. Због тога је Сатана „бог овог света“ (2. Коринћанима 4:4). Последице његове владавине обухватају лицемерство и лажи, рат, угњетавање и разарање, злочин, похлепу и корупцију.

Библија упозорава: „Будите трезвени, будно пазите!“ Зашто? Зато што „ваш противник, Ђаво, иде унаоколо као ричући лав и тражи кога да прождере“ (1. Петрова 5:8). Иако је овај стих отрежњавајућ, утешно је знати да ће ’Сатана преварити‘ само оне који нису трезвени — оне који нису будни (2. Коринћанима 2:11).

Веома је важно да разумемо да Сатана стварно постоји и да дозволимо Богу да ’нас учврсти и ојача‘. На тај начин се можемо ’одупрети [Сатани]‘ и стати на Божју страну (1. Петрова 5:9, 10).