Краљева потрага за мудрошћу

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ШПАНИЈЕ

ТРИНАЕСТИ век је био период интензивне нетолеранције и крајњег насиља. Европом је владала злогласна инквизиција и харали су крсташки ратови који су сејали смрт. Па ипак, током тог периода који је био обележен крвопролићем, један шпански краљ је покушао да унесе мало разума у тадашњи свет. Његово име је било Алфонсо X, а био је познат и као Алфонсо Мудри.

Овом краљу се приписује заслуга за културни процват који се понекад назива ренесанса XIII века. У Шпанију је донео нова знања из далеких земаља. Био је посебно заинтересован за уметност, историју, право и природне науке. То је имало велики утицај на културни развој Шпаније као и осталих европских земаља. Међутим, још значајније је то што је својим настојањима подупирао превођење Божје Речи, Библије.

Алфонсо је помогао у оснивању једне академије на којој су високообразовани Јевреји, муслимани и „хришћани“ могли да сарађују. Да би им олакшао рад, краљ је основао и финансирао једну од првих државних библиотека на свету.

Алфонсо је и сам писао и саставио многа дела која су се бавила правом, науком и историјом. Подстицао је развој књижевности и поезије у којима се и сам истицао као што показују његове чувене песме познате као кантигас. a Оне су биле писане на гаљего (галицијском) језику који се у то време користио у лирским песмама.

Школа за преводиоце

Алфонсо је био покровитељ Школе за преводиоце у Толеду. „Краљ је имао задатак да изабере и преводиоце и дела која ће бити превођена“, објашњава се у књизи La Escuela de Traductores de Toledo (Школа за преводиоце у Толеду). „Он је ревидирао одређена преведена дела, залагао се за интелектуалне дебате и финансирао је стварање нових дела.“

Изучаваоци из Толеда су започели свој рад на превођењу великог броја списа на арапском језику. Муслимански изучаваоци су већ превели већину важних дела грчке, индијске, персијске и сиријске културе на арапски језик. Захваљујући томе настала је ризница знања која је помагала муслиманским изучаваоцима да и даље напредују на пољу математике, астрономије,  историје и географије. Тако су у школи у Толеду настојали да добро искористе овај извор знања. На који начин? Тако што су значајне списе са арапског језика преводили на латински и шпански.

Вести о достигнућима изучавалаца из Толеда прошириле су се и на друге земље. Учени људи са универзитета̂ са севера Европе убрзо су се у великом броју стицали у Толедо. Све то је одиграло важну улогу у научном и књижевном напретку Западне Европе. Штавише, овај огроман подухват имао је велики утицај на напредак ренесансе.

Напори преводилаца из Толеда омогућили су лекарима да читају медицинске списе Галена, Хипократа и Авицене, чији је Канон медицине био основни медицински уџбеник на западноевропским универзитетима све до XVII века. Астрономи су могли да читају Птолемејева дела и да извлаче корист из арапске тригонометрије и Ал-Хорезмијевих астрономских таблица. b

Алфонсо је желео да ти преводи буду разумљиви обичним људима. Захваљујући томе шпански је постао језик којим су се преносиле научне и  књижевне идеје. Подухват који је започео Алфонсо допринео је промени општег гледишта да је језик културе латински.

Алфонсова Библија

Када је Алфонсо наредио да се неки делови Библије преведу на шпански језик, искуство које су ти изучаваоци из Толеда стекли током превођења многих других дела показало се веома корисним. Према шпанском историчару Хуан де Маријани, краљ је финансирао тај превод Библије у нади да ће захваљујући њему шпански језик постати префињенији и богатији. Без сумње, тај рани превод Библије заиста је допринео развоју шпанског језика.

Краљ је Библију сматрао драгоценим упутством за човечанство. У предговору књиге Crónica de España написао је: „Из Светог писма произлазе многе користи које се огледају у поукама које добијамо из њега о стварању света, о животу патријарха̂... о обећаном доласку нашег Господа Исуса Христа и његовом страдању, ускрсењу и узнесењу.“

Он је такође надгледао припремање једног великог књижевног дела које је назвао General Estoria. Оно је обухватало превод неких делова хебрејског дела Светог писма на шпански језик, а касније су придодати и преведени делови грчког дела Светог писма. Ово импресивно дело је познато као Алфонсова Библија (Biblia Alfonsina) и представља највеће дело такве врсте настало у средњем веку. Била је умножавана много пута и била је делимично преведена на португалски и каталонски.

Алфонсов допринос

Средњовековни манускрипти Алфонсовог времена сачували су прикупљено знање о Светом писму у доба духовне таме. Захваљујући овим преводима порасло је интересовање за Библију на језику обичног народа. Током наредна два века настали су и други библијски преводи на шпанском језику.

Проналаском машина за штампање и неуморним радом преводилаца Библије из XVI века, у Шпанији и другим европским земљама наставило се дело које су започели Алфонсо и његови савременици. Коначно су људи широм Европе могли да поседују примерак Библије на свом језику. Иако је владавина Алфонса X била обележена ратовима и побунама, његово трагање за знањем омогућило је да мудрост из Божје Речи постане надалеко доступна.

[Фусноте]

[Оквир/Слика на 14. страни]

Рани Преводи Библије На Шпанском Језику

Дела Алфонса X нису била прва која су садржавала преводе делова Библије на шпанском језику. Неколико година раније Ерманус Алеманус, један од преводилаца који је радио у школи у Толеду, превео је Псалме с хебрејског на шпански. Такође, почетком XIII века преведена је Biblia medieval romanceada Prealfonsina (Средњовековна романска Библија пре Алфонса). (Види слику лево.) Ово дело се сматра најстаријом комплетном Библијом на шпанском језику. Без сумње, неколико година касније она је утицала на превођење Библије под покровитељством Алфонса.

Што се тиче те средњовековне романске Библије, изучавалац Томас Монтгомери каже: „Преводилац ове Библије је обавио дивљења вредан посао што се тиче тачности и лепоте језика. Превод тесно прати смисао превода Вулгате, без прекомерне употребе латинских речи и израза. Језик је једноставан и јасан, као што се и очекује од Библије која је намењена људима који не познају латински.“

[Извор]

Библија: Patrimonio Nacional. Real Biblioteca de El Escorial

[Слика на странама 12, 13]

Статуа Алфонса X на улазу у Народну библиотеку Шпаније у Мадриду

[Слике на 13. страни]

Краљ с преводиоцима из Толеда (горе); његови калиграфи (доле); јеванђеље по Луки — превод „Biblia Alfonsina“ (на дну)

[Извор слике на 13. страни]

Све слике осим статуе Алфонса X: Oronoz