Сунђери — једноставни а задивљујући

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ АУСТРАЛИЈЕ

ДА ЛИ бисте волели да за купање користите остатке неке животиње? Наравно да то не звучи нимало привлачно. Па ипак, природни сунђер за купање је заправо влакнасти скелет створења које је познато управо под тим називом.

„Сунђери су најстарији и најнижи огранак животињског царства“, наводи National Geographic News. Ова изјава је подстакла неке да почну да теоретишу о томе како је у давној прошлости сунђер био претеча животиња и људи у ланцу еволуције. У саопштењу за штампу једне компаније која се бави производњом научнопопуларног материјала чак је речено да је сунђер „животињска Ева“ — „предак свих нас“.

Шта је наука открила о сунђерима? Да ли су они само једноставна бића или пружају доказ да су створени на задивљујућ начин?

Без срца и мозга, ал’ не мари

Сунђери можда изгледају као биљке, али Аристотел и Плиније Старији били су у праву када су их сврстали међу животиње. Стручњаци процењују да у језерима, морима и океанима живи најмање 15 000 врста, а постоје у невероватним комбинацијама боја и облика. Неки сунђери могу подсећати на дуге и танке прсте, широко буре, тепих, фину лепезу или чак на нежну кристалну вазу. Неки су мањи од зрна пиринча, а други виши и од човека. Научници сматрају да има сунђера старих и по неколико стотина година.

„Сунђери се разликују од других животиња по грађи, функционисању и развијању“, наводи Encyclopædia Britannica. Како то? За разлику од других животиња, сунђери немају унутрашње органе. Како живе без срца, мозга и нервног система? Сићушне ћелије унутар сунђера обављају многе функције које су неопходне за живот. Посебне ћелије имају улогу да хватају храну, преносе хранљиве састојке или да уклањају отпатке. Друге стварају компоненте потребне за скелет или омотач. У случају потребе, неке ћелије чак могу променити своју улогу.

Сунђери су јединствени на више начина. Ако бисте пропустили живи сунђер кроз сито, ћелије би се поново сакупиле и формирале нови сунђер. Уколико бисте самлели два сунђера заједно, ћелије би се постепено раздвојиле и оформиле обе првобитне јединке. „Ниједна друга биљка или животиња не може се вратити у живот на такав начин“, запажа National Geographic News.

Сунђери су такође веома прилагодљиви у погледу размножавања. Неке врсте спремају и шаљу ћелијске „свемирске бродове“ како би населиле друга места. Током путовања њихове функције су успорене, да би се након приземљења ти дошљаци пробудили и изашли из свог „брода“ како би оформили нови сунђер. Друге врсте се размножавају полним путем, тако што према потреби поједини сунђери мењају улогу мужјака и женке. Неки сунђери полажу јаја. „Што помније испитујемо чак и најједноставније организме, то видимо већу сложеност“, задивљено пише палеонтолог Пол Морис.

Морски усисивачи

Сунђери имају „јединствен начин исхране међу животињама“, пише зоолог Ален Колинс. Сићушне поре на површини тела воде до правог лавиринта тунела и комора  у сунђеру. Милиони сићушних хоаноцита, такозваних ћелија са крагном, покривају зидове тих лавирината. Свака ћелија пружа једно влакно налик на бич, које се помера напред-назад. „Попут веслача на римској галији, [те ћелије] стално усмеравају млаз воде до других ћелија сунђера које имају улогу да сакупљају хранљиве честице из воде“, објашњава антрополог Бен Хардер. Испумпавајући сваког сата воду запремине чак десет пута веће од свог тела, сунђер издваја хранљиве материје,  токсичне хемикалије и око 90 посто бактерија које постоје у води. Он чак може регулисати или променити смер испумпавања да би се прилагодио промени струја или да би избацио унутрашњи талог. „Сунђери су... најефикаснији морски усисивачи“, наводи др Џон Хупер.

Сталан проток хране и воде кроз сунђер чини га идеалним стаништем за рачиће, крабе и друга сићушна створења. Један је имао 17 128 станара. Бројне бактерије, алге и гљивице сарађују са сунђерима, то јест живе у симбиози с њима. Бактерије могу сачињавати и до 50 посто тежине сунђера у води.

Научници су открили да сунђери и њихови станари могу играти веома значајну улогу у производњи нових лекова. Неки сматрају да лекови који се од њих справљају могу помоћи у борби против сиде, рака, маларије и других болести. О једном једињењу које се налази у сунђеру, истраживач Ширли Помпони каже: „Молекули који се налазе у природи далеко су занимљивији од оних који се могу направити помоћу компјутера.“

Кристалне креације

За разлику од меког и влакнастог сунђера за купање, многи сунђери су груби и крути. Они садрже милионе сићушних кристала званих спикуле. Када се спикуле посматрају под микроскопом, њихова лепота и разноликост задивљују. Међусобно повезане на разне начине, оне могу формирати сложен скелет, заштитни оклоп, па чак и ужад дужине три метра и дебљине једног центиметра. Један сунђер месождер користи мреже за хватање плена које су налик чичак-траци.

Венерина корпица за цвеће која живи у дубоком мору од спикула прави сложене стаклене решетке задивљујуће лепоте. Та изузетно чиста влакна од силицијум-диоксида веома подсећају на оптичке каблове. „Ова биолошка оптичка влакна су невероватно чврста“, објашњава један научник. „Можете их везати у чвор и јако затегнути, али она за разлику од вештачких влакана неће пући.“ Научници још увек не могу одгонетнути како та влакна сложене грађе настају у морској води при ниским температурама. „У овом случају, релативно једноставан организам има решење за веома сложен проблем интегрисане оптике и дизајна материјала“, каже Чери Мари из Лабораторије Бел.

Производ случајности или део стварства?

Након проучавања многих задивљујућих биолошких одлика сунђера, др Хупер запажа: „’Једноставни сунђер‘ је заправо веома сложена [животиња], која се ни дан-данас не познаје у потпуности.“ Зато је на месту питање: Како је и зашто настало то сложено биће? Да ли је посреди случајност? Или су сунђери живи доказ постојања мудрог Творца?

Иако неки одбијају да узму у обзир постојање Створитеља, многи ће се сложити са древним псалмистом, који је рекао: ’Много ли је дела твојих, Јехова! сва си их ти мудро уредио. Пуна је земља... животиња малих и великих‘ (Псалам 104:24, 25).

[Дијаграм/​Слике на 23. страни]

Типична грађа сунђера. Увећана слика ћелија за пумпање воде

[Слика на 24. страни]

Спикуле сунђера

[Слика на 24. страни]

Венерина корпица за цвеће

[Извори слика на 23. страни]

Морски коњић: Rudie H Kuiter; 3 уметнуте фотографије десно: Dr. John Hooper, Queensland Museum

[Извори слика на 24. страни]

Горе: Eye of Science/Photo Researchers, Inc.; доле: Kim Taylor / Warren Photographic