’Желим да служим Богу пре него што умрем‘
’Желим да служим Богу пре него што умрем‘
ИСПРИЧАЛА МАМИ ФРИ
ГОДИНЕ 1990, у Либерији је избио грађански рат. Како се ситуација погоршавала, Мами, 12-годишња девојчица из племена Кран, и њена породица нису могли да изађу из своје куће у главном граду Монровији. „Чули смо експлозију код првих комшија“, прича Мами. „Граната је погодила њихову кућу и запалила је. Ватра се проширила и на нашу кућу.“ Усред жестоке пуцњаве, Мами, њена мајка и ујак морали су да беже.
„Изненада ме је нешто погодило“, присећа се Мами.
„’Шта је било?‘, питала ме је мајка.
„’Нешто ме је погодило! Мислим да је метак‘, одговорила сам.“
Мами се срушила на земљу и почела да се моли: „Боже, молим те саслушај ме. Мислим да ћу умрети, али желим да ти служим пре него што умрем.“ Затим се онесвестила.
Мислећи да је мртва, комшије су хтеле да је сахране на оближњој плажи. Међутим, њена мајка је захтевала да буде однесена у болницу. Нажалост, болница није могла да збрине толико рањених мушкараца, жена и деце. Ујак, који је такође био рањен, те ноћи је умро, али Мами је преживела, оставши парализована од струка наниже.
И даље је имала унутрашња крварења и трпела несносне болове. Четири месеца касније лекари су коначно направили рендгенски снимак да би видели где је метак. Био је заглављен између срца и плућа. Операција би била врло ризична и зато ју је мајка одвела код једног травара. „Направио је рез ножићем за бријање“, присећа се Мами, „а затим је устима покушао да исиса метак кроз рану. ’То је то‘, рекао је, вадећи метак из уста. Платили смо му и отишли.“
Али, тај човек је лагао. Наредни снимак је показао да је метак још увек био ту. Зато су се Мами и њена мајка вратиле код
травара, који их је убедио да треба да прође девет месеци да би рендген могао да региструје да метка више нема. Вратиле су се кући и стрпљиво чекале. У међувремену, Мами је узимала разне лекове који су јој помагали да издржи болове. После девет месеци, опет су отишле на рендген. Метак је још увек био тамо, а травар је побегао.До тада, метак је био у Мамином телу већ годину и по дана. Један рођак ју је одвео код врачаре. Уместо да јој помогне, она је рекла да ће Мами или њена мајка одређеног дана умрети. Мами је имала 13 година. „Само сам плакала и плакала“, каже она. „Међутим, када је дошао тај дан, нико није умро.“
Стриц ју је затим одвео код једног свештеника који је тврдио да је имао визију у којој му је откривено да је Мамина парализа последица враџбине, а не метка. Обећао јој је да ће проходати за недељу дана ако се буде држала извесних ритуала. Мами објашњава: „Пуно пута сам извршила ритуално купање океанском водом, постила сам и ваљала се по земљи сваки дан у поноћ, и на све то сам потрошила сате и сате. Али, сав тај труд је био узалудан и моје стање је остало исто.“
Ипак, с временом је још неколико медицинских установа почело с радом и Мами је најзад могла да оде да јој се извади метак. Више од две године имала је константне болове. „Након операције“, присећа се она, „бол је скоро ишчезао и много лакше сам дисала. Иако сам остала делимично парализована, могла сам да стојим помоћу дупка.“
Мами упознаје Јеховине сведоке
Неколико недеља после операције, Мамина мајка је срела двојицу Јеховиних сведока. Знајући да њена ћерка много воли да чита Библију, позвала их је код њих кући. Мами је одмах почела да проучава Библију. Међутим, након неколико месеци, морала је да се врати у болницу и изгубила је контакт са Сведоцима.
Наравно, Мами је још увек жарко желела да разуме Библију. Зато је прихватила понуду верског вође једне цркве да јој помогне у томе. Једне недеље на веронауци, један ученик је питао учитеља: „Да ли је Исус једнак Богу?“
„Да“, одговорио је учитељ. „Они су једнаки. Али Исус није једнако једнак Богу.“
’Није једнако једнак?‘, помислила је Мами. ’То нема никаквог смисла. Нешто овде не ваља.‘ Пошто је схватила да то не може бити библијска истина, Мами је престала да иде у ту цркву.
Године 1996, у Монровији су поново избили немири. Мами је изгубила још два члана породице и њен дом се запалио по други пут. Неколико месеци касније, две Сведокиње су наишле на њу док су проповедале од куће до куће. Мами је наставила да проучава Библију. Када је први пут дошла на састанак, изненадила се да су сви — чак и скупштинске старешине — учествовали у чишћењу Дворане Краљевства. Нешто касније те године, била је пресрећна што је могла да присуствује Обласном конгресу „Гласници божанског мира“. Био је то први пут да је дошла на неки већи скуп Јеховиних сведока.
„Била сам одушевљена“, прича она. „Иако су потицали из различитих племена, Сведоци су показивали праву љубав једни према другима. И све је било тако добро организовано.“
Остварење њене жеље да служи Богу
Нови немири 1998. приморали су Мами и њену мајку да побегну у Обалу Слоноваче, у избегличко насеље Пистаун (Град мира), где је било још око 6 000 Либеријаца. Мами је наставила да проучава Библију са Сведоцима и брзо је напредовала. Убрзо је желела да говори другима о својој вери. Да би могла да иде у службу проповедања, њена духовна браћа и сестре су јој помагали тако што су је гурали у колицима. На тај начин је могла да да̂ добро сведочанство многим другим избеглицама.
Иако су јој њена физичка ограничења отежавала да иде у Дворану Краљевства, која је удаљена око 6 километара од места где је живела, Мами је долазила на све састанке. Четрнаестог маја 2000, путовала је више од 190 километара да би присуствовала једнодневном покрајинском састанку и крстила се у знак свог предања Богу (Матеј 28:19, 20). Многи су плакали док су гледали како је носе у речицу, где је крштена. Када је изронила, њено лице је сијало од среће.
Мами је сада у избегличком насељу у Гани и њен циљ је да постане општи пионир, то јест пуновремени јеванђелизатор. Њена мајка је такође почела да проучава Библију с Јеховиним сведоцима и сада говори другима о ономе што учи. Њих две једва чекају да дође време које је обећано у Божјој Речи када ће „хромац као јелен скакати, и језик немога радосно клицати“ (Исаија 35:5-7).
[Слика на 22. страни]
Метак који је извађен из Маминог тела
[Слика на 23. страни]
Мами носе у речицу приликом крштења
[Слика на 23. страни]
Док проучава Библију са својом мајком, Емом