Хајде да беремо печурке!

Од дописника Пробудите се! из Чешке

ВЕРОВАТНО сте већ више пута уживали у њиховом укусу, можда док сте јели пицу или неку салату, чорбу или сос. Можда вам се допао њихов необичан изглед који је послужио као инспирација многим уметницима чија је специјалност илустровање прича за децу. Да ли сте се икада питали шта су заправо печурке? Како расту? Ко их бере и на који начин? Хајде да то сазнамо.

Печурке је углавном лако препознати. Оне немају лишће, цветове ни хлорофил који би им дао зелену боју. Зато су често врло уочљиве међу зеленилом које их окружује. Многе имају велики шешир на врху стабљике. Постоји обиље различитих боја и облика. На пример, има оних које подсећају на морске корале. Друге врсте расту на дрвећу и личе на минијатурне полице за књиге. Неке чак светлуцају у мраку.

Шта су печурке?

Печурке су у ствари врста гљива. Научници су прилично дуго веровали да су оне нека посебна и помало загонетна врста биљака. Данас их већина биолога сврстава у исту групу којој припадају и плесни. Они називају печурке независном групом организама, наводећи као разлог њихову необичну грађу, раст и начин на који долазе до хране. Многе печурке су јестиве, а неке чак имају лековита својства. С друге стране, има и оних које су халуциногене или отровне. Њихово научно име гласи Mycota или Mycetes, те се зато наука која се бави проучавањем гљива, у које спадају и печурке, назива микологија.

 Печурке пуне изненађења

Како се печурке размножавају? То је за науку дуго било загонетка. Данас знамо да одрасла печурка расипа микроскопске споре које преносе ваздушне струје. Кад доспеју у тло, споре се мењају и стварају мицелијум, густу мрежу танких нити. Из те мреже се развија плодоносно тело печурке. То је део који обично видимо и беремо.

Да би преживеле, печуркама је потребна велика количина различитих органских материја. Зато оне расту пре свега у шумама, али и у баштама и на травнатим теренима. Будући да је оболело и мртво дрвеће њихов главни извор хране, оне играју важну улогу у чишћењу шума. Док разлажу остатке дрвећа, лишћа и гранчица, печурке помажу у стварању природног хумуса, чиме се обогаћује тло. Неке од њих живе у симбиози са здравим дрвећем; њихов мицелијум апсорбује воду и хранљиве материје из тла и део тога даје биљци. Биљка заузврат храни печурку.

Осим хранљивих материја, печуркама су потребне влага и топлота. Зато бујају после летње кише. Када су услови повољни, неке врсте достигну своју пуну величину преко ноћи. Једна врста за само 10 до 14 дана достигне пречник од читавих 50 центиметара. Друге изузетно дуго живе. Мицелијум из ког се развија тело печурке може да опстане вековима. Према неким подацима, гљиве које улазе у састав лишајева живе и до 600 година.

Посебна одлика неких врста печурака, као што су тартуфи, јесте њихов јак мирис. Због тога, иако расту под земљом, пси могу да их нањуше са раздаљине од око шест метара. a

Ко бере печурке?

Људи из различитих делова света већ вековима беру печурке. Данас у неким деловима Западне Европе и Северне Америке тај посао скоро искључиво обављају професионалци који печурке продају трговцима. Насупрот томе, у Централној и Источној Европи популарно је аматерско брање печурака. У томе не учествују само људи који живе на селу. Многи који  живе у градовима воле да проведу викенд у шуми берући печурке. Они то чине да би се физички и ментално опустили, као и да би обогатили свој јеловник. Како изгледа берба печурака?

Берачи обично почињу рано ујутро, када су печурке свеже. Док полако иду кроз шуму, они претражују траву, маховину или дрвеће где расту печурке. На себи носе одећу од грубог платна, издржљиве ципеле или чизме, а у ранцу кабаницу у случају да изненада почне пљусак. Берачи воде рачуна о природи и зато се труде да не направе неку штету, чак настоје да буду што тиши како не би узнемирили животиње.

Погледајте! Берач је управо пронашао печурку. Он се сагиње и, не додирујући је, испитује је да би утврдио да ли је јестива. Он посматра само потпуно развијене примерке, јер једино тако може бити сасвим сигуран о којој је врсти реч. Након што тачно одреди врсту, он је нежно хвата за стабљику — никад за шешир — и благо је продрма да би је одвојио од тла. Одмах чисти с ње остатке земље и труње и одсеца црвљиве или оштећене делове. Све делове које одбаци он покрива маховином или земљом. Очишћене печурке ставља у корпу, а не у пластичне кесе или посуде јер би у том случају почела ферментација и печурке би се поквариле пре него што их однесе кући.

Брање печурака може бити и занимљива друштвена активност. Један хришћанин каже: „Најпре сви као група идемо у службу, а после тога волимо да останемо заједно и да се дружимо. Понекад једноставно одемо у оближњу шуму и беремо печурке. Док их тражимо, причамо искуства из службе и уживамо у дружењу.“

Припремање печурака

Печурке се у кулинарству користе на више начина. Неке су врло укусне и могу послужити као важан део оброка. Примера ради, многи људи воле да испрже шешир неке велике печурке као да је шницла или да исецкају печурке и на брзину их испрже с поврћем. Пикантне врсте се могу користити да би се побољшао укус различитих јела. Ако се довољно осуше на топлоти, печурке су врло здраве и могу се користити и у дијеталној исхрани. Неке врсте су цењене због протеина, витамина и минерала које садрже.

Пошто се печурке лако кваре, треба их припремити истог дана кад су убране. Јестиве печурке које се не чувају у одговарајућим условима могу постати прилично отровне, тврде стручњаци. Ако не желите да их употребите истог дана, можете их осушити или стерилисати. У том облику оне током читаве године могу служити као додатак јелима. Више детаља можете наћи у приручницима о брању печурака.

Зашто треба бити опрезан

Ако никад нисте брали печурке, а желели бисте да покушате, веома је важно да се најпре добро упознате с њима. Сазнајте које јестиве, а које отровне печурке расту у вашем крају. Научите како да их препознате. Можете се консултовати и с неким стручњаком. Никад немојте убрати печурку само зато што лепо изгледа или фино мирише. Ако нисте сасвим сигурни да је јестива, немојте је брати! Само једна отровна печурка може да упропасти цео оброк, па чак и да га учини опасним по здравље. Ако осетите мучнину или имате главобољу након што сте јели печурке, одмах се обратите лекару.

Било да берете печурке или не, увек се можете дивити њиховој лепоти. То вас може подсетити да те сложене, корисне и помало необичне креације нису случајно настале. Попут осталих чудеса природе, оне пружају доказ о постојању Створитеља који је мудар и пун љубави (Постање 1:11-13; Псалам 104:24).

[Фуснота]

[Слика на 26. страни]

Смрчак

[Слика на 26. страни]

Шитаке

[Слика на 26. страни]

Шампињони