Да ли се вера у Бога коси с науком?

ПРИЛИКОМ читања неког научног штива, није необично наићи на религиозне изразе. Примера ради, научници се називају ’првосвештеницима нове технолошке културе‘, а њихове лабораторије ’храмовима‘ или ’светилиштима‘. Наравно, ти изрази су само метафоре. Међутим, они могу покренути једно важно питање: Да ли између науке и религије заиста постоји непремостив јаз?

Неки сматрају да стицањем спознања научници заправо имају све мање основа за веровање у Бога. Чињеница је да у научним круговима има много оних који с презиром одбацују веру. Па ипак, знатан број научника импресиониран је доказима који указују на свесно планирање у свету природе. Неки научници нису опчињени само доказима о планирању; они почињу да размишљају о Конструктору.

Ветрови промене

У последњих век и по, теорија еволуције Чарлса Дарвина постала је општеприхваћена. Неки образовани људи су можда сматрали да ће током времена само неуки, лаковерни и наивни задржати веру у Бога. Међутим, то се није догодило. Заправо, многи научници отворено изјављују да верују у Створитеља. Истина, можда не верују у Бога као особу или у оно што каже Библија. Па ипак, уверени су да свесно планирање које је очигледно у природи захтева интелигентног Конструктора.

Може ли се за те научнике рећи да су наивни? Говорећи о научницима који сматрају да се настанак космоса и живота у њему може приписати интелигентном планирању, критика једне књиге објављена у новинама The New York Times каже следеће: „Ради се о докторима наука који се налазе на истакнутим положајима на неким од бољих универзитета. Њихови докази против дарвинизма не темеље се на ауторитету Светог писма, већ на научним чињеницама.“

У истом чланку се такође запажа да заступници идеје о интелигентном планирању „не износе неозбиљне тврдње... Они поричу да је стандардна Дарвинова, или било која друга ’натуралистичка‘ теорија која се заснива на постепеном деловању несвесних, механичких узрока током времена, довољна за објашњење целокупног живота. Они тврде да  је живи свет препун доказа о интелигентном планирању — доказа који скоро сигурно иду у прилог деловању једног интелигентног Конструктора“. a

Међу научницима су такви закључци изненађујуће уобичајени. Примера ради, једно истраживање спроведено 1997. открило је да 40 посто научника из Сједињених Држава верује у Бога као особу. Тај проценат скоро да се није променио од 1914, када је спроведено слично истраживање.

Наравно, тај број је нижи у земљама где је секуларизам заступљен у већој мери, као што су на пример европске земље. Па ипак, британске новине The Guardian навеле су да је ’вера у Бога најзаступљенија међу онима који се баве наукама као што су физика и геологија, док је мање заступљена код оних који се баве наукама попут антропологије‘. У њему се додаје: „У Уједињеном Краљевству постоје организације попут оне под називом Christians in Science (Хришћани у науци).“ У цитираним новинама је такође изнесено запажање да у Великој Британији „у цркву много чешће иду студенти природних наука него студенти уметности“.

Ипак, изгледа да се већина научника подсмева представи о Створитељу. Такво омаловажавање врши снажан утицај на друге научнике. Астроном Алан Сандејџ примећује да се научници „нерадо изјашњавају као верници“. Зашто? Он каже: „Тешко је поднети презир“, то јест неодобравање и осуду од стране колега.

Као последица тога, скептични научници просто гуше глас колега који се усуде да укажу на то да се наука не мора косити с вером у Створитеља. Наредни чланци ће се позабавити њиховим мишљењем које се често игнорише, као и питањем зашто ти научници имају такво гледиште. Међутим, у ком смислу се све то тиче вас? Да ли вам наука може помоћи да развијете веру у Бога? Молимо вас да прочитате наредне чланке.

[Фуснота]

[Извор слике на 3. страни]

Звезде: Courtesy of ROE/Anglo-Australian Observatory, photograph by David Malin