Тежак испит вере за једну породицу

ИНДИЈА, љупка деветогодишња девојчица из Висконсина, Сједињене Државе, добро зна како изгледа борити се с болешћу. У ствари, она је већ имала три озбиљне операције и већи број мањих захвата. Њена мајка Лори каже: „Током шест година Индијин живот се вртео око ургентних одељења, боравака у болници и одлазака код лекара.“

Све је почело када је Индија имала 18 месеци. Код ње су се појавили необични симптоми који су укључивали хроничну дијареју, високу температуру, надутост стомака и изузетно велики губитак тежине. Такође је имала болове у пределу трбуха. Сваке ноћи, у периоду од две године, мала Индија се више пута будила плачући, јечећи и понекад чак вриштећи од болова.

Док су лекари покушавали да установе шта је узрок њених тегоба, Индијине патње су се наставиле. „Наша беба је практично умирала од глади“, каже Лори. „Више од годину дана“, додаје Марк, Индијин отац, „гледали смо како наша девојчица постаје све слабија, а нисмо знали како да јој помогнемо. Сећам се потпуне беспомоћности коју сам осетио једне ноћи када смо Лори и ја разговарали о Индијиној сахрани, која нам је у то време изгледала као нешто неминовно.“

Коначно је установљено да Индија болује од улцерозног колитиса — болести која погађа слузокожу дебелог црева. Осим тога, имала је и колангитис, то јест упалу жучних канала у јетри. Ова обољења су излечива. Међутим, биле су неопходне хируршке интервенције, као и терапија лековима да би се лечио улцерозни колитис. Обе болести захтевају сталан лекарски надзор и негу током опоравка.

Прошло је више од седам година откако се Индија разболела. Захваљујући бризи савесних лекара, она је на добром путу да оздрави. Марк и Лори, који су Јеховини сведоци, сматрају да им вера у Божју Реч  — посебно у оно што она говори о болести, смрти и нади у будуће ускрсење — помаже да истрају. Вера у Божју Реч такође помаже и Индији да истраје. „Индија је увек отворено говорила о нади у ускрсење која је описана у Библији“, каже Лори. „За њу је та нада нешто веома стварно.“

Једном приликом, док је била у болничкој соби за игру, Индија је упознала девојчицу чија је сестра имала леукемију. Лори прича шта се затим десило: „Девојчица је рекла Индији да се плаши да би њена сестра могла умрети. Индија јој је онда испричала шта Библија говори о смрти и рекла јој је да се она тога не плаши. Сутрадан ми је пришла мајка те девојчице и поставила ми је више питања. Била је изненађена тиме што је Индија отворено и без страха говорила о таквим стварима.“

Марк и Лори су увидели да су им молитве суверника биле огромна подршка. Марк каже: „Када сам раније говорио људима да ћу се молити за њих или када сам се молио с њима, увек сам желео да за њих учиним нешто више. Сада разумем колико су значајне молитве са другима и за њих. Молитва је била нешто најзначајније што се могло учинити за нас док смо пролазили кроз потешкоће. Какво само братство пуно љубави имамо!“

Марк такође сматра да је Индијина болест помогла њему и Лори да испитају своје приоритете. „Наш став према материјалним стварима потпуно се променио“, каже он. „Како оне могу изгледати безвредно када вам је дете болесно! Најдрагоценије што имамо у животу били су — и јесу — наш однос с Јеховом Богом и наше братство пуно љубави.“

Марк, Лори, Индија и њен старији брат и сестра, радују се времену које је прорекао пророк Исаија, кад ’нико од житеља неће говорити: болестан сам!‘ (Исаија 33:24; Откривење 21:4).

[Слика на 22. страни]

Индија Ериксон

[Слика на 23. страни]

Дечја болница у Сан Дијегу

[Слика на 23. страни]

Индија с породицом