Поглед у свет
Поглед у свет
Ране затворене патент-затварачем
Боље је затворити рану медицинским патент-затварачем (зипом) него класичним зашивањем, извештава Frankfurter Allgemeine Zeitung. „Хируршки завој с патент-затварачем је лепљив, баш као и обичан фластер. Завој, који има низове зубаца, лепи се за обе стране ране и затим затвори као патент-затварач на одећи.“ Приликом једног истраживања које је спроведено на Универзитетској клиници у Гетингену, у Немачкој, упоређене су две групе пацијената којима је хируршким путем одстрањен тумор коже. Пацијентима из обе групе ткиво испод коже зашивено је на уобичајен начин. Међутим, код пацијената из једне групе површински слој коже је затворен помоћу медицинског патент-затварача, док је код пацијената из друге групе рана затворена уобичајеним зашивањем. Ожиљци од рана затворених медицинским патент-затварачем били су знатно тањи и мање њих је личило на ружне шавове који као да су попустили.
Мрави који производе пестицид против штеточина
„Неки мрави који гаје гљиве као храну такође праве и средство против корова како би се ослободили једног паразита“, извештавају он-лајн вести Bloomberg news service. Мрави из породице Atta colombica не могу сварити лишће и отпад органског порекла који доносе у свој мравињак. Сакупљено труло биље смештају у одељке и користе га за узгајање гљива. Међутим, гљиве које мрави узгајају напада један микропаразит, који им може смањити или уништити залиху хране. Да би заштитили гљиве, мрави на свом телу узгајају једну бактерију. „Када се појави нежељена гљива [паразит], мрави о њу трљају делове свог тела, ослобађајући при том средство за уништавање штеточина“, наводи се у том извештају.
Посећеност цркава у Канади све више опада
„Секуларизам у Канади тријумфује“, изјавио је Јан Мартел, канадски писац француског порекла, у интервјуу за часопис Publishers Weekly. Штавише, један извештај у новинама The New York Times каже да у Монтреалу „посећеност цркава тако брзо опада да је у последње три године најмање осамнаест њих затворено и напуштено или претворено у стамбене зграде, а у једном случају, чак у пицерију“. Према речима Маргарет ван Дај, професора теологије на Краљичином универзитету у Кингстону, у Онтарију, „ово је друштво у ком религија више нема утицај“.
Муње у Венецуели корисне за озонски омотач
Иако 90 посто озонског омотача који окружује земљу постоји захваљујући сунчевом ултравиолетном зрачењу, осталих 10 посто настаје услед невремена с грмљавином. Управо оно често погађа мочварно подручје Националног парка Кататумбо у држави Сулија, у Венецуели. Новине The Daily Journal из Каракаса извештавају да у области делте реке Кататумбо годишње има „140 до 160 дана када преовладава невреме с грмљавином“. Сматра се да појави муња, поред ниских облака и лошег времена, доприноси и метан, нуспроизвод распадања биљака и других материја из околних лагуна и мочвара. Још једно занимљиво обележје муња на подручју Кататумба јесте то да су оне толико далеко да се громови не могу чути. То је „природни феномен који не постоји нигде у свету“, каже се на Web сајту Lost World Adventures.
Најскупљи градови
Токио, Москва и Осака су најскупљи градови на свету. То је закључак једног истраживања које је спровела организација Mercer Human Resource Consulting. Приликом тог истраживања, којим је обухваћено 144 града, упоређиване су цене више од 200 производа и услуга, као на пример цене становања, одеће, превоза, забаве, намештаја и уређаја за домаћинство. Десет од двадесет најскупљих градова налазе се у Азији. После Москве, међу најскупље градове у Европи спадају Женева, Лондон и Цирих. Њујорк је десети најскупљи град, а међу првих 100 нема ниједног канадског града. Што се тиче најјефтинијих градова, на врху се налази Асунсион у Парагвају.
Језици који нестају
„Број ’живих‘ језика који се говоре у свету опада брже него популација животињског света наше планете“, каже се у једном истраживању о ком извештава лондонски The Independent. Лингвисти процењују да се широм света говори 6 809 језика. Деведесет посто од тог броја говори мање од 100 000 људи. Језика које говори мање од 50 људи има 357, а језика које говори само по једна особа има 46. Колонизација је проузроковала нестанак 52 од 176 језика северноамеричких племена и 31 од 235 абориџинских језика који се говоре у Аустралији. Професор Бил Садерланд са Универзитета Источне Англије, у Енглеској, изјавио је да када би се угроженост језика посматрала на исти начин као угроженост животиња, знатно већи број језика могао би бити класификован као „јако угрожен“, „угрожен“ или „на граници угрожености“. Он додаје: „Угроженост птица и сисара добро је позната, међутим, језици су далеко угроженији.“
Узрок прехладе
„Ко озебе тај се и прехлади“, каже једна стара изрека. Међутим, „већ више од једног века, научници улажу огромно време и енергију покушавајући да је оповргну“, пише The New York Times. „Ипак, упркос њиховим напорима, прехлада се још увек повезује с временским приликама, што подстиче даљња истраживања.“ Почев од експеримената Луја Пастера 1878, направљено је на хиљаде њих како би се утврдило каква веза, ако је уопште има, постоји између хладноће и прехладе. Не изненађује што истраживачи још увек не знају тачан одговор. Др Џек Гволтни, један од водећих светских стручњака за прехладу, наводи да појави прехладе доприноси влажност, а не ниска температура. Кључна ствар јесте та да је „прехлада сложена — дакле, не ради се о само једној болести, већ о комбинацији много сличних болести, које се појављују у циклусима у зависности од временских прилика, и то на начине који се још увек не разумеју“, наводе цитиране новине.
Психички проблеми на радном месту
„Узроци смањених радних способности све више су психичке, а не физичке природе“, кажу канадске новине Globe and Mail. У једном истраживању о начинима решавања проблема смањене радне способности учествовало је више од 180 канадских компанија. Резултати су показали да је „седамдесет девет посто испитаника психичке проблеме сврстало међу водеће узроке краткотрајне радне неспособности, а седамдесет три посто је навело да се психичке болести налазе на првом месту међу узроцима дугорочне радне неспособности“. Међу неким разлозима за које се сматра да доприносе повећању стреса, анксиозности и депресије на радном месту јесу старија доб запослених којима је тешко да наставе с радом, повећање обима посла и савремена технологија која је довела до тога да се „радни дан никада не завршава“ будући да запослени могу наставити посао код куће. Према др Ричарду Ерлу с Канадског института за стрес у Торонту, послодавци могу помоћи тако што ће „поучити надлежне како да препознају психичке болести и како да у том случају поступају, и организујући програме за пружање подршке и друге врсте помоћи“.