Моћни Амазон извор живота за милионе људи

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ БРАЗИЛА

ОНА је џин међу рекама. Протиче кроз највеће тропске кишне шуме на земљи. Научници кажу да је веома важна за нашу планету. Прави је рај за истраживаче, ботаничаре и зоологе. Али за милионе Бразилаца она такође представља важну саобраћајницу. Говоримо о реци Амазон, кључном делу амазонске области.

Поглед изблиза на ’речно море‘

Полазећи од својих скромних почетака високо у перуанским Андима, нешто мање од 160 километара од Тихог океана, Амазон се спушта с висине од око 5 000 метара до Атлантског океана — на том путу у њега се уливају многе друге реке. Ова река неколико пута мења име док не стигне до бразилске територије, где се испрва зове Солимоес. Када се близу града Манауса у њу улије њена највећа притока, Рио Негро, она тада постаје моћни Амазон.

У том делу може се видети необично леп призор којег зову сусрет двеју река. Тамнобраон вода Рио Негра и мутна вода Солимоеса сусрећу се и теку око 10 километара једна поред друге, а да се при том не мешају. Овај феномен настаје услед различитих фактора, у шта спада разлика у саставу и густини, као и у температури воде ових двеју река.

Због неслагања у погледу главних притока Амазона и њихових горњих токова, као и због веома сложених географских одлика његове делте, тешко је тачно одредити где му је почетак, а где крај. Уколико се његова дужина рачуна до најудаљенијег дела где се он улива у океан, до ушћа у области Пара где је улаз за бродове, онда она отприлике износи 6 750 километара. a Међутим, да би се  одредила његова укупна дужина „није тако велики проблем измерити га, већ одредити где он почиње и где се завршава“, каже се у бразилском издању Гинисове књиге рекорда.

Међутим, што се тиче његове огромне количине воде у томе је убедљиво на првом месту. Он је у том погледу већи од Мисисипија, Нила и Јангцекјанга заједно. b Из ове моћне реке се у Атлантски океан сваке секунде улива у просеку преко 200 000 кубних метара воде, што је 15-20 посто све слатке воде која доспева у океане света. Од воде која се улије за само 30 секунди могу се подмирити дневне потребе човечанства за пијаћом водом — и то по литар воде на сваког од шест милијарди становника!

Ова огромна количина воде „потискује“ воду у Атлантском океану и ствара слатководни омотач дуг 200 километара. Није ни чудо што је Висенте Јањез Пинзон, шпански морепловац који је јуна 1500. упловио у Амазон, назвао ушће ове реке Мар дулсе (слатководно море).

Онима који плове овом великом реком заиста се чини као да је неко море прекрило шумско растиње. На неким местима она је толико широка да човек с једне стране обале не може видети другу страну. Када река надође у неким деловима буде широка и до 50 километара! У зависности од њене ширине варира и дубина, која на неким местима у просеку износи од 50 до 80 метара. На њеном најужем делу, код града Обидоса у држави Пара, река је дубока 130 метара.

Већим делом свог тока, Амазон има веома благ пад — у просеку свега два центиметра по километру. Благи пад његовог широког ушћа омогућава да вода океана приликом плиме у знатној мери продре узводно. Утицај океанске плиме осећа се чак у Обидосу, удаљеном 800 километара од речног ушћа.

Пошто Амазон тече скоро паралелно са екватором, лета на обе хемисфере доносе му неке погодности. Вода надолази наизменично у његовим левим и десним притокама. Док се у тим рекама ниво воде подиже и спушта, прво на северној, затим на јужној страни, цео Амазон се попут једног великог срца шири и скупља. Ниво воде у Амазону годишње варира од 9 до 12 метара. Изливање река је веома важно за ратарство у овој области. Пошто се у речној води која се излива на приобалне делове налази знатна количина минералних састојака и органских материја, то доприноси плодности великог дела низија.

Ко је открио амазонску регију и како је била насељена?

Године 1542. до Амазона је стигао први Европљанин. Био је то шпански истраживач Фансиско де Орељана, који је том приликом дао име овој реци. c Али зашто баш Амазон? Орељана је тврдио да је видео међуплеменску борбу жена ратника које су га подсетиле на Амазонке из грчке митологије! Након тога су уследиле и друге експедиције са истраживачима из Шпаније, Енглеске, Холандије и Португала. Према ономе што стоји у енциклопедији Mirador Internacional, Португалци су ’небројено много пута смело извршили нападе како би освојили земљу дуж река Рио Негро, Солимоес и Рио Бранко и запосели ту област у име царске круне‘.

Да би осигурали своје присуство, Португалци су у том подручју отпочели с мисионарским активностима. Иста енциклопедија наводи да су „чланови католичке цркве док су извршавали свој мисионарски задатак често премештали своје мисије с једног места на друго, и то увек дуж речних обала“ покушавајући тако да прошире католичку религију и повећају трговину „прашумских производа“ — дрвета, смоле, лековитих биљака и зачина. Тако су од ових бројних насеобина настала многа мала села.

Ове првобитне активности у 17. и 18. веку, као и настанак све већег броја плантажа каучука крајем 19. века поставиле су темељ за оснивање сличних насеобина у овој области. Пошто су реке биле природни путеви за долазак до ове регије, људи су насељавали речне обале и тамо оснивали мале градове и села. Данашњи градски центри у средишњем делу амазонске области, заправо су стари градови који датирају још из тог времена.

 Како се људи крећу кроз ову регију?

Слив Амазона је највећи речни слив на свету и простире се на око шест милиона квадратних километара. Већи је од целе Европе, ако изузмемо Русију. Заједно са својих 1 100 притока и других мањих водених токова, Амазон чини једну сложену мрежу путева која би се могла упоредити с крвотоком човека, при чему је река Амазон попут аорте, највеће артерије. Ова мрежа водених токова садржи две трећине укупних светских залиха слатке воде. С преко 25 000 километара пловног пута, ова огромна мрежа има кључну улогу како у транспорту тако и у животу локалног становништва.

Милиони људи који живе у области Амазона користе ове природне водене „друмове“. По њој плове бродови свих величина, укључујући и велике прекоокеанске бродове који прелазе 1 500 километара узводно до Манауса. Мањи теретни и путнички бродови иду чак до Икитоса у Перуу, који је од речног ушћа удаљен 3 700 километара. Велики део природних богатстава амазонске регије извози се преко Амазона, а на исти начин се увозе и производи из других земаља. Његова највећа притока Мадеира, дуга преко 3 000 километара, такође је препуна трговачких бродова. Захваљујући њој, годишње кроз слив Амазона бродовима се превезе око два милиона тона робе. Најоптерећенија деоница је између Манауса и Белема који лежи на ушћу ове реке.

Како изгледа живот поред ове реке?

То што људи живе дуж обале ове реке показује да они зависе од превоза који се одвија преко ње, а и да пре свега воле плодно земљиште тих низија. Један становник тог подручја по имену Алтомир каже да „људи настањени уз реку имају мале плантаже на којима углавном узгајају касаву, од које праве брашно, што уз рибу представља основну храну. Осим тога, узгајају лубенице, банане и кукуруз и баве се сточарством“. Када се река излије стока мора брзо да се пребаци, понекад и сплавом, у друга подручја.

Да би одолеле ћудљивој природи реке, куће су саграђене на стубовима, док су плутајуће  куће направљене на сплавовима који се налазе близу градова. Људи су „веома гостољубиви и са осмехом дочекују странце“, каже Бералмину, који често плови овом реком.

Уобичајено је видети како већим бродовима прилазе мали кануи у којима се налази роба за продају и размену — или их пак ти бродови вуку узводно. С брода се баца уже кануисти и он га везује за свој кану. Локални производи као што су бразилска винска палма, брашно од касаве, коштуњаво воће, Enterpe oleracea, и риба (укључујући и слатководне ракове) продају се или размењују за житарице и индустријске производе.

Река је извор прихода за хиљаде Бразилаца који зарађују за живот тако што превозе товар и путнике. Она је такође природно средство за транспорт дрвне грађе из пилана које се налазе дубоко у шуми.

Храна која је извор протеина у овој регији углавном стиже из Амазона. „Процењује се да се у Амазону налази око 2 000 врста рибе, што је много више него у било ком другом речном систему на свету“, наводи се у португалском издању књиге Vida Selvagem nos Rios. После своје експедиције у амазонској области, познати океанограф Жак-Ив Кусто рекао је чак да ’у Амазону има више врста рибе него у Атлантском океану‘.

Међу животињским врстама које сачињавају речну фауну налази се јужноамерички ламантин, биљојед ком прети истребљење. Веома је тражен улов, јер се од повећег ламантина може добити више од сто литара уља. У просеку је дуг 2,5 метра и тежак 350 килограма. Поред њега, овде живи још и арапаима, слатководни див познат као бразилски бакалар. Он је у просеку дуг 2 метра и тежак око 70 килограма. Буту делфин, то јест амазонски речни делфин и тукукси, амазонски бели делфин, занимљиви су људима због тога што се понекад накратко појаве и нестану.

Несвакидашње путовање бродом

Бродови су већ одавно саставни део живота људи амазонске регије. Захваљујући  њима хиљаде продаваца зарађују за живот нудећи своје производе, чиме се омогућава изолованим заједницама поред реке да бар донекле буду у контакту са цивилизованим светом. Бродови такође представљају јефтино превозно средство до градова и села у унутрашњости до којих се не може доћи другим путем. Већина путника док се вози лежи у својим лежаљкама које су натрпане на малом простору. Ето зашто сви трче када бродић пристане — да би заузели добро место где ће окачити своју лежаљку. Они који путују на доњој палуби мораће да пронађу место међу разноразним товаром. Пошто су путници причљиви, лако је спријатељити се с њима — а за то има и времена, јер путовање обично траје неколико дана.

Речни саобраћај око Манауса је веома густ, јер се тамо налази најважнија лука у амазонској регији. На то место се довозе производи са огромног подручја, укључујући и делове Перуа, Боливије и Колумбије. Такође се развија и екотуризам — што привлачи посетиоце из Јужне Америке и осталог дела света.

Посета која се памти

Можда ћете имати прилику да из прве руке видите ову изузетно лепу област која одушевљава истраживаче, али ипак још увек скрива многе тајне. Док путујете кроз амазонску регију, не само што запажате природну лепоту кишних шума, већ сте и покренути да исказујете поштовање Створитељу свега што постоји — па и овог моћног речног система (Псалам 24:1, 2).

[Фусноте]

[Оквир⁄Слика на 17. страни]

ФЕНОМЕН ПОРОРОКА

На речном ушћу, сусрет воде Амазона са плимским таласима океана проузрокује бучан феномен, изузетне разорне моћи. Брзо уливање реке задржава воду из океана ношену плимом. Ниво воде у океану уз ушће реке подиже се толико да му се на крају река више не може опирати. Затим се огроман, снажан океански талас, налик зиду обрушава на реку мењајући правац њеног тока, при чему разара делове речне обале, чупа дрвеће из корена и оставља за собом пустош. Моћни таласи који настају услед дејства ових двеју снажних и супротних струја могу достићи висину од четири метра, док се заглушујућа бука настала њиховим сударањем може чути јако далеко. То је звук поророка, то јест плимског таласа.

[Мапе на 13. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

АНДИ

Извориште Амазона

Мачу Пикчу, Перу

СЛИВ АМАЗОНА

Икитос, Перу

Амазон (Солимоес)

МАНАУС

Рио Негро

Мадеира

Обидос

Амазон

Пара

БЕЛЕМ

[Извор]

Глобус: Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.

[Слике на 15. страни]

1. Млада домороткиња

2. Куће на стубовима дуж речне обале

3. Тамнобраон вода Рио Негра сусреће се с мутном водом Солимоеса код Манауса

4. Рио Негро се улива у Амазон

[Извори]

Слике 1 и 2: Ricardo Beliel / SocialPhotos; слике 3 и 4: Lidio Parente / SocialPhotos

[Слике на странама 16, 17]

1. Лука Манаус

2. Путници на броду у лежаљкама

3. Рибарење из кануа

[Извори]

Слика 1: Lidio Parente / SocialPhotos; слике 2 и 3: Ricardo Beliel / SocialPhotos

[Извори слика на 17. страни]

Залазак сунца: Ricardo Beliel / SocialPhotos; сурфер: AP Photo/Paulo Santos