Ветрењаче — подсетници на  прошло доба

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ХОЛАНДИЈЕ

НА ПЕЈЗАЖИМА приказаним на сликама и гравурама Јакоба ван Ројсдала, Миндерта Хобема, Рембранта ван Ријна и других познатих холандских уметника из 17. века, често се могу видети ветрењаче, што уопште не изненађује! У то време је по пределима Холандије било раштркано око 10 000 ветрењача. Међутим, ове занимљиве грађевине нису само инспирисале уметнике. Од почетка 15. па до краја 19. века, оне су радиле оно што данас раде дизел и електрични мотори — обезбеђивале су енергију потребну за одвођење воде, млевење жита, резање дрвне грађе и за обављање бројних других индустријских послова. Међутим, за разлику од данашњих мотора, ветрењаче су производиле енергију без загађивања околине.

Постављање једара

Ако данас посетите Холандију, још увек се можете дивити тим вековима старим грађевинама, иако се њихов број смањио на око 1 000. Да ли бисте желели да сазнате нешто више о њима? Пођите с нама у посету једној 350 година старој ветрењачи која се налази на реци Вехте, у једном лепом крају у централном делу Холандије.

Дивно је пролећно јутро. Јан ван Бергајк, млинар, изражава нам добродошлицу уз шољу вруће кафе и каже нам да је време идеално за покретање ветрењаче. Међутим, неопходно је прво окренути кров ветрењаче ка ветру. Јан објашњава како се то ради док стаје на пречаге дрвеног точка, двапут већег од њега. Тај точак је повезан с „капом“, односно кровом ветрењаче. Када окрене точак, Јан заротира кров док не дође у жељени положај у ком се свако од 13 метара дугачких крила налази наспрам ветра. Након тога, точак се ланцем везује за земљу да се не би померио. Затим Јан одмотава платно које служи као једро и разапиње га на решеткасти оквир сваког крила. Након што постави сигурносни ланац, Јан отпушта кочницу, ветар удара у једра и четири крила полако почињу да се окрећу. Неко време задивљено гледамо док крила фијучу покрај нас. Јан нас позива да видимо механизам у унутрашњости ветрењаче.

Поглед изблиза

Стрмим степеницама се пењемо на кров, где се види једно хоризонтално, то јест горње дрвено вратило, које је повезано с крилима. Помоћу дрвених точкова са зупцима и полугама, ово вратило покреће једну вертикалну осовину која се назива главна вертикална осовина. Примећујемо да ту виси комад сала. Јан објашњава да се оно користи за подмазивање каменог лежаја у ком се дрвено вратило окреће. Међутим, за подмазивање зубаца од храстовине, Јан користи пчелињи восак. Овде такође видимо како се може смањити брзина окретања крила. Око једног зупчаника се налази низ дрвених блокова. Када се притегну, они делују као кочница; када се отпусте, ослобађају се и омогућавају крилима да се окрећу.

Док опрезно силазимо низ стрме степенице, пажљиво гледамо главну осовину, која иде од врха до дна ветрењаче. Осећамо мирис старог дрвета и чујемо шкрипу зупчаника који се окрећу. У подножју главне осовине налази се још један механизам састављен од дрвених точкова са зупчаницима и полугама. Овај механизам покреће точак с лопатицама за воду. Застајемо покрај точка који се окреће и слушамо пљускање воде и фијукање једара која се окрећу. Имамо осећај као да смо се вратили у прошлост. Импресионирани, уживамо у призору.

Живот у ветрењачи

У неким ветрењачама, као на пример у онима за млевење жита, није се могло становати јер је механизам ветрењаче заузимао сав простор. Млинар и његова породица обично су живели у кући поред ветрењаче. Међутим, ветрењача попут ове коју ми разгледамо могла је послужити и као дом.

Данас може изгледати да је живот у ветрењачи удобан. Међутим, у прошлости је било потпуно другачије. Приземље је служило и као дневна и као спаваћа соба. Ту су се налазили кревет за двоје и једна омања ниша у којој се могло кувати и чувати нешто од намирница. До средине 20. века, ветрењача је имала мали нужник који се налазио изнад јарка који је служио за одвођење воде. Јан објашњава да су млинари који су имали велике породице, понекад са чак и више од десеторо деце, били принуђени да посвуда направе простор за спавање. Понекад су најмлађа деца спавала испод кревета својих родитеља, док су друга деца спавала или у дневној соби на првом спрату, или на другом спрату — тик испод бучних зупчаника!

Улога неких ветрењача је била да исушују равнице које су некада представљале дно мора или неког језера. Ветрењача је морала да ради даноноћно. Будући да се налазила на пољу, ветрењача је била потпуно изложена ветру, тако да је у њеној унутрашњости било промаје и хладноће. Додајте томе и опасност од снажног ветра и невремена с грмљавином, и биће вам јасно зашто је живот становника ветрењача био тежак. Тренутно, у Холандији је још увек настањено око 150 ветрењача, и то многе баш с млинарима.

Вишенаменске ветрењаче

Док ветрењача лопатицама одводи воду, излазимо напоље и седамо на клупу. Јан нам прича о различитим наменама ветрењача — оне служе за млевење жита, за одвођење воде  у неку реку или резервоар, за цеђење уља из семена, за производњу папира, за резање дрвне грађе и тако даље. Такође објашњава да су прве ветрењаче за одвођење воде биле изграђене почетком 15. века. Касније су се такве ветрењаче користиле за исушивање неколико језера, као што су Схермер, Бемстер и Вормер, која се налазе у близини Амстердама.

Данас стотине хиљада Холанђана живи и ради на земљи која је некада била покривена овим и другим језерима. Заправо, главни аеродром у Холандији, који се налази близу Амстердама, изграђен је на подручју једног исушеног језера. Путници на аеродрому налазе се на четири метра испод нивоа мора! Али, нема потребе да се плашите да ће се ваше путовање авионом претворити у пловидбу. Црпне станице које покрећу дизел или електрични мотори (наследници ветрењача) непрекидно раде како би вам ноге остале суве.

Ветрењаче које причају?

Док крила фијучу покрај нас, Јан нас пита да ли смо чули за ветрењаче које причају. „Ветрењаче које причају? Не“, одговарамо. Он затим објашњава да су се по холандским равницама, ветрењаче често могле видети са удаљености од неколико километара, захваљајући чему је млинар могао да шаље поруке својим комшијама који су живели далеко, и то тако што је постављао крила у одређени положај. На пример, када би млинар направио кратку паузу, крила би поставио у хоризонтални и вертикални положај (А). Крила у дијагоналном положају сигнализирала су да млинар не ради (Б). Тај најнижи могући положај крила такође се користио када је било невреме, што је смањивало опасност од удара грома у њих. Заустављањем крила непосредно пре него што достигне највишу тачку, млинар је изражавао радост и ишчекивање (В). Туга и жалост су се изражавале заустављањем крила непосредно након проласка највише тачке (Г).

Такође је постојало и много локалних обичаја. Северно од Амстердама, ветрењаче су се понекад украшавале за радосне прилике, као што су венчања. Тада су крила била постављена дијагонално, што је значило да ветрењача не ради, а између њих су били обешени украси. Током Другог светског рата, када је немачка војска окупирала земљу, локално становништво је помоћу положаја крила упозоравало оне који су се скривали уколико је претила изненадна војна акција. Наша посета млинару Јану била је незаборавна јер смо чули много веома занимљивих података о ветрењачама.

Пре неколико година, пружена је подршка напорима за очување ветрењача, када је Организација уједињених нација за просвету, науку и културу ставила на листу Светске културне и природне баштине групу од 19 ветрењача у Киндердајку, који се налази близу лучког града Ротердама. Као резултат, оно што су некада биле малтене обичне фабрике, сада су постали споменици културе. Штавише, бројни неуморни добровољци широм земље одржавају и чувају ветрењаче. Захваљујући њиховим напорима, туристи из читавог света још увек могу уживати у истим ветрењачама које су инспирисале чувене сликаре из прошлости.

 [Оквир⁄Слике на 23. страни]

Забрана извоза ветрењача

Пре око 300 година, постојао је велики интерес за технологију израде ветрењача. Делови ветрењача су се масовно извозили из Холандије. Поред тога, странци су потајно претраживали земљу у потрази за градитељима ветрењача, нудећи им примамљиве послове у иностранству. Није прошло много и ветрењаче направљене по холандској технологији појавиле су се у балтичким земљама, Енглеској, Ирској, Немачкој, Португалу, Француској и Шпанији. Заправо, до средине 18. века, технологија исушивања земљишта помоћу ветрењача била је угрожена до те мере да је холандска влада одлучила да интервенише. Фебруара 1752, власти су увеле забрану на извоз ветрењача. Према речима холандског историчара Карела Давидса, отада ником није било дозвољено да помогне неком странцу да купи, изгради или извезе „било који део холандске ветрењаче“, нити „да извезе било који алат који би се могао употребити за њихову изградњу“. Ко каже да су трговински ембарго и индустријска шпијунажа савремена појава?

[Слике]

Доле: Јан усмерава кров ветрењаче према ветру; дрвени зупци и зупчаници; дневна соба

[Извор]

Све фотографије: Stichting De Utrechtse Molens

[Дијаграм/Слике на 22. страни]

(Види публикацију)

А

Б

В

Г

[Извор слике на 21. страни]

De Saen, слика Петера Стеркенбурга, 1850: Kooijman Souvenirs & Gifts (Zaanse Schans Holland)