Пређи на садржај

Пређи на садржај

Пињата — древна традиција

Пињата — древна традиција

Пињата — древна традиција

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ МЕКСИКА

ДЕЦА из комшилука имају фијесту. Чујемо их како усхићено вичу: „Дале! Дале! Дале!“ (Удари га! Удари га! Удари га!) Бацамо поглед у двориште и посматрамо шарено папирно магаренце везано између два дрвета. Једно дете га повезаних очију удара штапом и покушава да га разбије. Гости одушевљено навијају. Коначно је магаренце разбијено и из њега испадају слаткиши, воће и играчке. Уз цику и смех деце, сви журно скупљају поклоне. Изгледа да је веома забавно. Кажу нам да се магаренце зове пињата и да је овде у Мексику и у још неким латиноамеричким земљама разбијање пињате на фијестама постало традиција.

Питамо се зашто је пињата толико популарна. Које је њено порекло? Да ли разбијање пињате има неко посебно значење? Одлучили смо да то истражимо.

Порекло пињате

Широко је распрострањено веровање да су можда Кинези били први који су употребљавали нешто попут пињате као део новогодишње прославе, која се такође одржавала почетком пролећа. Правили су фигуре краве, вола и бивола које су затим облагали шареним папиром и пунили с пет различитих врста семења. За разбијање фигура користили су се шарени штапови. Украсни папир који је облагао фигуре спаљивао се, а пепео сакупљао и чувао за срећу током предстојеће године.

Сматра се да је у 13. веку Марко Поло, путник из Венеције, донео овај обичај из Кине у Италију. Тамо је настао данашњи назив од италијанске речи пињата, што значи ломљива посуда, и уместо семењем, пуњена је разним дрангулијама, накитом или слаткишима. Тај обичај се затим проширио до Шпаније. Отада се почело с разбијањем пињате прве недеље током Великог поста. a Изгледа да су почетком 16. века шпански мисионари донели пињату у Мексико.

Међутим, њих је можда изненадило (као и нас) што је тамошњи народ већ имао сличну традицију. Астеци су славили рођендан Вицилопочтлија, бога сунца и рата, тако што су на крају године у његовом храму стављали једну глинену посуду на стуб. Посуда би била украшена живописним перјем и напуњена ситним драгоценостима. Затим би је разбили штапом, а драгоцености које би се просуле представљале би дар кипу њиховог божанства. Маје су такође имале игру у којој су учесници повезаних очију ударали у глинену посуду обешену о жицу.

Шпански мисионари су се досетили да при обраћењу Индијанаца искористе пињату како би, између осталог, симболизовали победу хришћанина над Ђаволом и грехом. Традиционална пињата је била глинена посуда обложена шареним папиром у облику звезде са седам кракова. Ови кракови су наводно представљали седам смртних грехова — похлепу, неумереност, духовну лењост, понос, завист, гнев и разврат. Ударање пињате повезаних очију значило је безусловно веровање и снагу воље да се превазиђе искушење или зло. Поклони из пињате били су награда.

Пињата данас

Касније је пињата постала део празника посадас b који се све до данас одржава у време Божића. (Пињата у облику звезде се користи да би се представила звезда која је водила астрологе до Витлејема.) Разбијање пињате се такође сматра веома важним делом рођенданских прослава. Да, пињате су постале толико карактеристичне за Мексико да се чак извозе у друге земље.

Приметили смо да за многе људе у Мексику пињата више нема религиозно значење и да је многи сматрају безазленом забавом. Штавише, пињате се у Мексику користе на многим забавама, а не само током посадаса или на рођенданима. Такође, сада се могу набавити пињате које се доста разликују од оних традиционалних у облику звезде. Понеке личе на животиње, цвеће или кловнове.

Када одлучују да ли би требало да имају пињату на скупу, хришћани треба да узму у обзир савест других (1. Коринћанима 10:31-33). Главна брига не треба да буде то шта је овај обичај представљао пре неколико стотина година, већ како се на њега гледа данас у вашој средини. Разумљиво је да се гледишта могу разликовати од места до места. Зато је мудро да се од тога не прави превелико питање. Библија каже: „Нека нико не тражи своју корист, него корист другога“ (1. Коринћанима 10:24).

[Фусноте]

a У неким религијама, као на пример у католицизму, Велики пост представља 40-дневно испаштање које достиже врхунац током прославе Велике недеље уочи Ускрса.

b Посадас је у Мексику деветодневна прослава која претходи Божићу и током које се глуми како Јосиф и Марија траже посаду, то јест преноћиште. Врхунац сваке вечери током овог деветодневног празника представља разбијање пињате.

[Слика на 23. страни]

Када одлучујете да ли би требало да имате пињату на скупу, узмите у обзир савест других

[Слика на 23. страни]

Пињате постоје у свим облицима и величинама