Дуга битка против ропства

„Бити роб значи подносити злостављање, силом бити приморан на подношење неправде“ (Еурипид, грчки драматург из петог века пре. н. е.).

РОПСТВО има дугу и углавном ружну историју. Још од времена првих цивилизација у Египту и Месопотамији, моћне нације су поробљавале слабије суседе. Тако је почела да се пише једна од најтужнијих прича о људској неправди.

У другом миленијуму пре н. е., Египат је поробио целу једну нацију од вероватно неколико милиона људи (Излазак 1:13, 14; 12:37). Када је Грчка владала Средоземљем, многе грчке породице су имале барем једног роба — баш као што данас свака просечна породица у неким земљама има кола. Грчки филозоф Аристотел је оправдавао ову праксу тврдећи да су људи подељени на две класе: господаре и робове, с тим што је првима природа дала право да заповедају, док су ови други једноставно рођени да слушају.

Римљани су чак и више од Грка били поборници ропства. У данима апостола Павла, можда половина становника града Рима — очигледно стотине хиљада људи — били су робови. Изгледа да је Римско царство сваке године морало да прибави пола милиона робова који би градили споменике, радили у рудницима, обрађивали поља и служили у огромним вилама богатих људи. a Ратни заробљеници су обично постајали робови, и зато је римска неутољива  глад за робовима сигурно била моћан подстицај царству да настави с ратовањем.

Иако је после пада Римског царства ропство постало мање заступљено, ипак се с том праксом наставило. Према Катастру Енглеске (1086. н. е.), у средњовековној Енглеској робови су сачињавали 10 посто радне снаге. До њих се још увек долазило путем освајања. Енглеска реч за роба — „слејв“ — потиче од речи „Словен“, јер су почетком Средњег века Словени сачињавали већину робова у Европи.

Међутим, од времена Христа, трговина робљем ни на једном континенту није толико харала колико у Африци. Чак и пре Исуса, древни Египћани су куповали и продавали робове из Етиопије. Процењује се да је током приближно 1 250 година, око 18 милиона Африканаца одведено у Европу и на Блиски исток да би се тамо задовољила потреба за робовима. С колонизацијом Северне и Јужне Америке, која је почела у 16. веку, отворило се ново тржиште робовима и ускоро је најуноснији посао на свету постала трговина робљем преко Атлантика. Историчари рачунају да је између 1650. и 1850. из Африке било одведено више од 12 милиона  робова. b Многи су били продати на пијацама за робове.

Битке против ропства

И људи и државе су се током векова борили да се ослободе ропства. У првом веку пре Христа, Спартак је повео армију од 70 000 римских робова у узалудну битку за слободу. Револуција робова на Хаитију, од пре око два века, била је успешнија и 1804. је довела до успостављања независне владе.

Наравно, у Сједињеним Државама ропство је опстало далеко дуже. Тамо је било робова који су се одлучно борили да ослободе себе и своје вољене. Било је и слободних људи који су се искрено борили против ропства тако што су се залагали за његово укидање или тако што су помагали одбеглим робовима. Ипак, та пракса је законом забрањена широм те земље тек крајем 19. века. Међутим, како је данас?

Да ли су битке биле узалудне?

„Нико неће бити роб нити ће робовати; ропство и трговина робљем биће забрањени у свим њиховим облицима“, стоји у Универзалној декларацији људских права. Тај циљ, који је са одушевљењем објављен 1948, сигурно је племенит. Многи искрени људи су посветили своје време, енергију и средства не би ли га постигли. Међутим, до успеха се не долази лако.

Као што показује претходни чланак, милиони људи још увек тешко раде у ужасним условима и за тај рад не добијају ништа, а многи од њих су купљени или продати против своје воље. Упркос добронамерним напорима да се укине ропство — и потписивању међународних конвенција да би се оно ставило ван закона — права слобода за све остаје недостижан циљ. Због глобалне трговине, тајна трговина робљем је постала уноснија. Изгледа да ропство стеже обруч око неких делова човечанства. Да ли је ситуација безнадежна? Хајде да видимо.

[Фусноте]

[Слике на странама 4, 5]

Људи који су у бродовима за робове (изнад) некада довођени из Африке, обично су били продавани на пијацама робова у Америци

[Извори]

Godo-Foto

Archivo General de las Indias