Сложен екосистем Земље

„Разноврсност живота је наша полиса осигурања. Од тога зависи наш живот и извори који нас одржавају на животу“ (ПРОГРАМ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ).

ЗЕМЉА обилује животом који је неизмерно разнолик. Израз „биолошки диверзитет“ или краће „биодиверзитет“, указује на све врсте на земљи, почев од најмање бактерије до џиновске секвоје; од кишне глисте па до орла.

Сва та разноликост живота на земљи јесте део већег и међусобно зависног екосистема у који спадају и неживи елементи. Живот зависи од неживих ствари као што су земљина атмосфера, океани, слатке воде, стене и земљишта. Ова заједница живота назива се биосфера, а људи су њен саставни део.

Биодиверзитет обухвата све бактерије и друге микробе. За многе се зна да имају важне хемијске функције у раду екосистема. Биодиверзитет, то јест екосистем, такође обухвата и зелене биљке које помоћу фотосинтезе производе кисеоник при чему упијају сунчеву енергију и складиште је у облику шећера који су главни извори енергије за већину других животних облика.

Разноликост која ишчезава

Нажалост, упркос лепоти и разноликости животних облика, приличан број истраживача каже да човек алармантном брзином истребљује врсте. На које начине?

◼ Уништавање станишта. То је водећи узрок изумирања. У то спада сеча стабала, копање, претварање шума у пашњаке и изградња насипа и аутопутева по раније пустим крајевима. Док се екосистеми смањују, врсте губе изворе потребне за опстанак. Природна средина се парцелише, квари и уништава. Ремете се миграциони путеви животиња. Уништава се генетичка разноврсност. Живи организми на том подручју не могу се опоравити од болести и других шокова. Тако једна по једна врста постепено изумире.

Изумирање одређених врста може чак покренути ланчану реакцију, јер када нестане један део екосистема, то може утицати  и на друге. Изумирање основних врста — као што су опрашивачи — може утицати на безброј других врста.

◼ Уношење других врста. Када људи унесу нове врсте у неки екосистем, те врсте могу преузети пребивалишта у којима су настањене првобитне врсте. Унете врсте би такође могле индиректно променити екосистем и изгурати домаће врсте, или би могле донети болести на које су домаће врсте неотпорне. Нарочито на острвима где врсте дуго времена живе у изолацији и где нису имале дотицаја с новим врстама првобитни становници можда неће моћи да се прилагоде и преживе.

Типичан пример је алга „убица“, Caulerpa taxifolia, која уништава друге морске врсте у Средоземном мору. Ова алга је случајно донета са обала Монака и сада се шири по морском дну. Отровна је и нема познатих непријатеља. „Могли бисмо бити очевици почетка еколошке катастрофе“, каже Александре Менеж, професор биологије на пољу морског живота, са Универзитета у Ници (Француска).

◼ Претерано искоришћавање. Ово је довело до истребљења неколико врста. Класичан пример је голуб селац. Он је почетком 19. века био најбројнија птица у Јужној Америци. Ове птице су за време сеобе данима прекривале небо — у јатима од по милијарду и више. Међутим, због лова су до краја 19. века доведене до ивице истребљења, а онда је септембра 1914. у једном зоолошком врту у Синсинатију, умро и последњи голуб селац. Слично је и с америчким бизоном, то јест биволом који живи у Преријама и који је због лова умало истребљен.

◼ Пораст људске популације. Средином 19. века у свету је било око милијарду људи. Век и по касније, када на земљи има шест милијарди становника, људи почињу да се питају да ли су у опасности да прекораче границе својих ресурса. С порастом становништва, сваке године се врсте истребљују алармантном брзином.

◼ Опасноснот од глобалног загревања. Према Међународној комисији за промену климе, могуће је да у овом веку температуре скоче чак за 3,5 степени Целзијуса. То би могао бити превелики скок за опстанак неких врста. Неки истраживачи кажу да је додатни узрок изумирања коралних гребена (у великој мери уточишта поморског биодиверзитета) загревање воде.

Научници кажу да би пораст нивоа мора за један метар могао уништити велики део приобалног мочварног земљишта, које представља дом многих врста. Неки верују да глобално загревање може захватити и ледене громаде на Гренланду и Антарктику. Ако би се оне отопиле, могло би доћи до еколошке катастрофе.

 Изумирање епидемијских размера

Којом брзином нестају врсте? Одговор на ово питање је веома неодређен. Већина врста које нестану за научнике су још увек загонетка. Прво, научници морају утврдити колико врста постоји. Џон Харт, научник на пољу екологије с Калифорнијског универзитета Беркли, каже да „на земљи има око милион и по врста чије називе знамо, али знамо да постоје и многе врсте чије називе не знамо, а њихов укупан број је вероватно између 5 и 15 милиона“. Неки тај број процењују на 50 или више милиона врста. Утврдити тачан број је готово немогуће зато што ће „неке врсте изумрети и пре него што добију и назив и опис“, каже научник Ентони Ч. Џанетса.

Савремена наука је тек почела да дешифрује сложене еколошке механизме који заједницама у природи омогућују глатко функционисање. Ако људи не знају колико врста постоји, како онда могу у потпуности схватити сложен екосистем и како на њега утиче нестајање врста? Како могу да кажу шта би нестанак врста могао да значи за систем који подржава живот на планети?

Када научници покушају да утврде стопу изумирања врста, њихове процене, иако варирају, често су обесхрабрујуће. „Око 50 посто светске флоре и фауне могло би се за сто година наћи на путу истребљења“, наводи један писац. Хартове прогнозе су још суморније: „Биолози процењују да ће у наредних 75 година крчење тропских шума довести до губитка половине или више постојећих врста на земљи.“

National Geographic на темељу прорачуна научника Стјуарта Пима са Универзитета у Тенесију наводи да се „11 посто птица, то јест 1 100 врста од око 10 000 врста у свету, налази на ивици истребљења; под знаком је питања да ли ће већина ових 1 100 врста живети дуго након краја [21. века]“. Исти часопис је навео: „Један тим уважених ботаничара недавно је известио да је свака осма биљка у опасности од изумирања. ’Нису у питању само острвске врсте односно врсте у кишним шумама или само птице односно велики љупки сисари‘, каже Пим. ’У опасности је све и посвуда... Посреди је светско изумирање епидемијских размера.‘“

Да ли су нам потребне све те врсте?

Да ли има разлога да будемо забринути због нестанка биодиверзитета? Да ли су нам стварно потребне све те разнолике врсте? Многи уважени стручњаци изричито тврде да је одговор потврдан. Богатство врста на Земљи пружа људима храну, корисне хемикалије и многе друге плодове и услуге. Размислите и о потенцијалним користима које неоткривене врсте можда скривају од људи. Примера ради, процењују се да је у Сједињеним Државама од водећих 150 лекова који се  издају на лекарски рецепт 120 њих на бази природних састојака. На тај начин, нестајањем земљине флоре, човечанство губи и прилику да пронађе нове лекове и препарате. „Сваки пут кад нека врста нестане, ми губимо и једну опцију за будућност“, каже сер Гилијен Пранс, директор Кју Гарденса у Лондону. „Губимо потенцијални лек за сиду, односно губимо плодове отпорне на вирусе. Зато морамо некако зауставити нестанак врста, не само због наше планете већ и због наших... потреба и користи.“

Такође су нам потребни и природни екосистеми који пружају основне услуге од којих зависе сва жива бића. Производња кисеоника, прочишћавање воде, филтрирање загађивача и спречавање ерозије земљишта јесу виталне функције које обезбеђују здрави екосистеми.

 Ту су и инсекти који врше опрашивање. Жабе, рибе и птице контролишу штеточине; дагње и други водени организми пречишћују нашу воду; биљке и микроорганизми стварају наше земљиште. Економска вредност свих ових услуга је огромна. Један конзерватор процењује да је новчана добит од биодиверзитета, по ценама из 1995, у свету годишње износила око 3 000 милијарди долара.

Међутим, упркос томе што зависимо од разноликости живота, изумирање врста у свету налази се у веома критичној фази која прети замршеном екосистему Земље. Сада када почињу да схватају колико важну улогу игра биодиверзитет, људи толико проузрокују истребљење као никада раније! Да ли је онда човек у позицији да реши тај проблем? Каква будућност чека све те разнолике животне облике на нашој планети?

[Оквир⁄Слика на 6. страни]

У чему је још вредност живота?

Све ове дискусије о вредности биодиверзитета можда указују да треба да водимо рачуна о другим животним облицима све дотле докле они служе нашим потребама. Неки мисле да је такво размишљање ускогрудо. Палеонтолог Најлс Елдриџ указује на следећу битну вредност живота: „Ми људи ценимо вредност живота око нас — прекрасне врсте које годе очима, дивна нетакнута места у дивљини — и због његове суштинске вредности. Нешто у нама каже да смо повезани с тим светом природе и да сваки пут кад смо у њему ми осећамо мир и задовољство.“

 [Оквир⁄Слике на 7. страни]

Црвена листа

„Црвену листу“ је објавио Међународни савез за очување природе и природних ресурса, то јест организација која утврђује стање угрожених врста. Неколико угрожених врста с те „Црвене листе“ за 2000. годину наведено је на овој страни:

Албатрос луталица (Diomedea exulans)

То је једна од 16 врста албатроса које су широм света у опасности. Каже се да је приличан број њих извучен из воде када се случајно закачио за куке на парангалима које су поставили рибарски бродови.

[Извор]

Photo by Tony Palliser

Дук лангур (Pygathrix nemaeus)

Симпатични азијски мајмун колобин живи у средишњем делу јужног Вијетнама и у деловима Лаоса. Он је угрожен због уништавања станишта и због лова. Лове га и због хране, а и због делова тела који се користе као састојци за традиционалне лекове.

[Извор]

Мајмун на 7. и 32. страни: Photo by Bill Konstant

Корзикански пуж (Helix ceratina)

Станиште овог страшно угроженог пужа велико је само 7 хектара, у околини Ајачија на југозападној обали Корзике. Његов опстанак је угрожен због друштвеног развоја који подразумева изградњу аеродрома и прилазних путева ка плажи.

[Извор]

Photo by G. Falkner

Златна пагода (Mimetes chrysanthus)

Овај лепи цвет је откривен 1987. у Западном Кепу у Јужној Африци. Чести пожари и најезде непознатих врста на местима где успева златна пагода, представљају сталну претњу овог биљци.

[Извор]

Photo by Craig Hilton-Taylor

Слатководне тестераче (Pristis microdon)

Ова угрожена риба живи у Индијском океану и у западном делу Тихог океана, као и у граничним заливима, рукавцима и рекама. Риболов је страшно угрожава па јој се и број озбиљно смањује. Такође је угрожена и због нестајања и све горег стања њених станишта.

[Извор]

Photo courtesy of Sun International Resorts, Inc.

[Оквир⁄Слика на 8. страни]

Десетковање живота у морима

Показало се да богатство океана, некада сматрано неисцрпним, ипак има границе. Палеонтолог Најлс Елдриџ, који пише за часопис Natural History, описао је до које се превелике мере искоришћују океани: „Савремена технологија је пецање учинила толико ефикасним да је огољавање огромних подручја морског дна еквивалентно крчењу шума на копну. Међутим, иста та технологија је страховито расипничка; морске корњаче и туљани, заједно с многим врстама риба и бескичмењака који нису за тржиште умиру при сваком извлачењу мреже или кад прође неки рибарски чамац.“

Коментаришући о ономе што је назвао „расипно бдење за лов на шкампе“, часопис National Geographic објаснио је да се „дуж [Мексичког] залива уз обалу [Тексаса, САД] десетине килограма морског живота — од чега много младих риба — жртвује за само пола килограма шкампи“. Сва та нежељена риба и сви ти љускари називају се успутним ловом. Један федерални биолог је јадиковао: „У просеку има четири пута више овог успутног лова.“ Није ни чудо што су наши океани постали поља смрти за многе угрожене врсте!

[Оквир⁄Слика на 9. страни]

Живот сакривен у шумама

Шуме врве од живота. Ту се налазе и врсте које човек тек треба да открије. Научник на пољу екологије Џон Харт је запазио: „Тропске кишне шуме покривају мање од два посто наше планете, а ипак се барем 50 посто, а могуће је чак и 90 посто свих врста на земљи налази само у њима. Ова већа процена заснива се на претпоставци да ће велики део још неоткривених врста бити тропске врсте будући да се биолошко истраживање врши по малим међусобно неповезаним подручјима. Међутим, и друга станишта су слабо истражена и несумњиво скривају бројне врсте за које наука још увек не зна. Међу њима су и умерено шумовита подручја, као што су влажне старе шуме на северозападу Сједињених Држава уз Тихи океан.“

Ко зна каква све изненађења очекују човека уколико икада успе да истражи живот сакривен у шумама?

[Слика на 5. страни]

Голуб селац који је изумро

[Извор]

U.S. Fish & Wildlife Service, Washington, D.C./Luther C. Goldman