Пређи на садржај

Пређи на садржај

Сусрет породица у Кореји — нови почетак?

Сусрет породица у Кореји — нови почетак?

Сусрет породица у Кореји — нови почетак?

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ РЕПУБЛИКЕ КОРЕЈЕ

НАЗВАН је великом људском драмом. Привукао је преко 1 300 домаћих репортера и преко 400 страних дописника. Био је то сусрет чланова породица из северног и јужног дела Кореје — породица које су око 50 година биле растављене.

Пола века многи Корејци нису имали никаквог контакта са својом родбином — ни путем писама, ни факсом, нити телефоном. Демилитаризована зона која је делила ову земљу годинама је држала чланове породица одвојене једне од других. Шта је омогућило овај њихов сусрет? a

Значајан сусрет

Петнаестога августа 2000, један авион са заставом Народне Демократске Републике Кореје слетео је на међународни аеродром Кимпо у Републици Кореји. Авион је превозио путнике са севера који су преко међународног Црвеног крста прикупили доказе да су неки њихови рођаци на југу још увек живи. Исти авион је затим покупио 100 Корејаца са југа и упутио се ка северу, омогућујући им сусрет с њиховом родбином. Замисли да видиш свог брата, сестру, мајку, оца, сина или ћерку, или брачног друга које ниси видео више од 50 година! Многи који су дошли били су у својим позним 60-им и 70-им, а задњи пут су видели своју родбину кад су били тинејџери!

Планирано је да ове посете трају само четири дана и три ноћи, после чега би се свако вратио у своју земљу. Несумњиво су због тога многе породице скоро непрекидно разговарале! Због вероватноће да би могло доћи до потресености и шока, лекари, медицинске сестре и амбулантна кола била су у приправности. Не изненађује што су морали да прискоче у помоћ.

Ти поновни сусрети обухватили су само мали део од укупног броја раздвојених породица. Неки процењују да има 690 000 људи с преко 60 година и 260 000 њих с преко 70 година који су још увек раздвојени од својих вољених. Међутим, од 76 000 оних из Републике Кореје који су испунили извесне услове и пријавили се да посете своју родбину на северу, за овај сусрет је изабрано само 100 особа.

Међу њима је био и 82-годишњи Јанг Жин-јул. Он је преко Црвеног крста добио информацију да његов 70-годишњи брат Јанг Ван-јул са севера тражи своју родбину с југа. Тај млађи брат Јанг Жин-јула је био студент на једном универзитету у Сеулу 1950. кад је нестао током корејског рата. Од тада се ништа није чуло за њега. Њих двојица, заједно са две своје сестре сусрели су се након што су пет деценија били раздвојени!

Ли Пок-јан, један 73-годишњак, сусрео се са својом 70-годишњом супругом и два сина. Последњи пут је своју породицу видео кад су синови имали само две и пет година. Током рата је изашао из куће рекавши да иде да купи бицикл. Нестао је и од тада се ништа није чуло за њега. Током њиховог дирљивог сусрета, његова жена која има тремор и дијабетес, поставила му је питање о ком је деценијама размишљала: зашто му је требало толико дуго да купи тај бицикл?

Ли Чонг-пил, 69-годишњак, био је средњошколац када је 1950. одвојен од своје породице и регистрован као нестао. Он се сусрео са својом 99-годишњом мајком Чо Вон-хо, два брата и две сестре са севера. Нажалост, његова мајка није могла да га препозна.

Ово су само неки од многих дирљивих сусрета који су се одиграли. Догађај је увелико преносило неколико локалних и међународних ТВ-станица. И гледаоци су били дирнути до суза док су гледали те сусрете! Многи су се питали да ли ће уследити још таквих сусрета. Па ипак, сусрети су убрзо дошли крају и тај део је био скоро исто толико болан као и првобитно раздвајање. Вољене особе нису знале да ли ће се икада поново срести и када ће то бити.

Пола века раздвојености — да ли је томе близу крај?

Петнаестог августа 1945, Кореја је збацила 36-годишњи јарам јапанске колонијалне власти. Међутим, убрзо је била подељена политиком тог доба. Истерујући Јапанце са корејског полуострва, америчке снаге су задобиле контролу над територијом јужно од 38. упоредника, а совјетске снаге су контролисале територију северно одатле. Рат који је убрзо избио није решио проблем. Сада су у Кореји биле две власти. Од 1945. наовамо и током корејског рата, раздвојено је хиљаде породица. Када је 1953. рат најзад завршен, једна демилитаризована зона пуна копнених мина пресекла је земљу на два дела.

Деценијама је било мало знакова о помирењу. Међутим, 13. јуна 2000. авион у којем је био председник Републике Кореје, Кин Деј-јунга, спустио се на аеродром Сунан у Пјонгјангу. Поглавар Корејске Народне Демократске Републике, Ким Јонг-ил био је на писти чекајући да га поздрави. Изгледало је да се изненада и неочекивано отварају врата наде. Њих двојица се никада раније нису срели. Али овог пута су се понашали као два давно изгубљена брата. Уследио је тродневни самит где су се њих двојица залагали за прекидање пола века дугог непријатељства и за измирење. Овај поновни сусрет растављених чланова породице био је међу првим резултатима овог самита. Ускоро су преузете и друге иницијативе.

Такође су се сложили да проради железничка пруга између севера и југа. До септембра 2001. треба поправити 12 километара пруге у јужном делу Кореје и 8 километара у северном делу. Ова пруга ће пролазити кроз зону разграничења и тако поново повезати ова два дела Кореје. А кад се пруга на крају повеже и с Транскинеском пругом, онда ће се протезати од корејског полуострва преко Кине до Европе. То ће заиста бити, према речима председника Кин Деј-јунга „нови пут свиле, али од гвожђа“. Још једна железничка пруга ће на крају пролазити кроз средину зоне разграничења и повезати се с руском Транссибирском пругом.

Остаје да се види да ли ови први кораци заиста наговештавају нови почетак. До тада, труд учињен да би се породице после дуго времена поново виделе заслужује похвалу. Но и поред тога, очигледно је да човечанству треба владавина Божјег Краљевства над целом планетом (Матеј 6:9, 10). Још 1912. године, Јеховини сведоци су почели да организују ширење ове поруке и на Оријент. Многи у северном делу корејског полуострва су чули ову поруку, и приличан број ју је пригрлио. Међутим, током јапанске владавине многи су били у затвору јер су одбили да иду у рат.

После Другог светског рата и пуштања на слободу, ови хришћани, Јеховини сведоци, почели су да се састају. Већина их је дошла на југ где су имали слободу обожавања. Јуна 1949, основана је прва скупштина у Сеулу и то је данас израсло у велику организацију од преко 87 000 активних Сведока у Републици Кореји. Међу њима су и хиљаде оних који су такође одвојени од својих породица са севера.

Можда ће се догађаји тако одвијати да ће доћи до уједињења свих раздвојених породица у Кореји. И што је још важније, можда ће крај ове раздвојености омогућити да и 22 милиона људи у Народној Демократској Републици Кореји напокон има прилику да чује библијску поруку.

[Фуснота]

a Један такав сусрет одржан је 1985. под покровитељством владе.

[Слике на 13. страни]

Поново заједно; муж и жена (горе) и мајка и син (доле)

[Слика на 14. страни]

Као чин обожавања предака, човек се клања пред сликом свог оца који је умро пре овог сусрета

[Слика на 15. страни]

Јанг Жин-јул (скроз лево), поново заједно са својим братом у (средини) са севера

[Извор слике на 13. страни]

Слике од 13. до 15. стране: The Korea Press Photojournalists Association