Поглед на алтернативне терапије

„Остварити стручни дијалог између лекара и практичара алтернативне медицине од суштинске је важности за бољу здравствену негу оних пацијената који се одлучују за алтернативну терапију.“

ТА ИЗЈАВА се налазила у издању часописа The Journal of the American Medical Association (JAMA) од 11. новембра 1998. У том чланку је стајало: „Може се очекивати да ће са све учесталијим коришћењем алтернативних терапија расти и ова потреба за [дијалогом], поготово кад пројекти здравствених осигурања буду укључивали такве терапије у услуге које нуде.“

Све више и више пацијената користи алтернативне терапије док примењују и конвенционалније облике лечења. Међутим, неки не обавештавају свог лекара о томе шта раде. Стога је Tufts University Health & Nutrition Letter од априла 2000. подстицао: „Треба да поступате у складу са оним што је у вашем најбољем интересу тако што ћете сарађивати са својим лекарем, а не радити независно.“ Тамо је још стајало:  „Било да лекар одобрава ваш приступ или не одобрава, само сте у добитку ако с њим размењујете информације.“

То је било речено због могућих здравствених опасности при комбиновању извесних биљака с конвенционалним лечењем. Схватајући да неки њихови пацијенти изабирају алтернативну терапију, многи здравствени стручњаци теже за тим да не дозволе да их сопствено мишљење о здравственој нези одврати од сарадње са алтернативним терапеутима у корист пацијената.

Да би наши читаоци имали представу о алтернативним терапијама којима се сада у многим земљама служи све више људи, пружићемо кратак опис неколико њих. Међутим, молимо вас имајте на уму да Пробудите се! не заговара ниједан од наведених или неки други облик лечења.

Биљни лекови

Ови лекови су можда најуобичајенији облик алтернативне медицине. Упркос томе што се биљке у медицини користе већ вековима, научници су пажљиво проучили само релативно мали број биљних врста. Још је мањи број биљака и њихових екстраката тако подробно проучен да би постојале расположиве информације о њиховој сигурности и делотворности. Већина информација о коришћењу биљака темељи се на искуствима из прошлости.

Међутим, недавних година било је прилично пуно научних студија које су показале вредност извесних биљака у лечењу таквих стања као што су блага депресија, старачка сенилност и симптоми бенигног увећања простате. Једна биљка која је проучавана јесте сенега. Амерички Индијанци су кували њен корен и користили га приликом менструалних и порођајних тегоба. Према билтену Harvard Women’s Health Watch од априла 2000, недавне студије сугеришу да стандардизовани немачки комерцијални екстракт сенеге делотворно „ублажава симптоме менопаузе“.

Изгледа да се у великој мери потражња за таквим природним лековима темељи на поимању да су безбеднији од синтетичких. Иако то често може бити истинито, код примене неких биљака присутне су и нуспојаве, поготово када се користе у комбинацији с другим лековима. На пример, једна популарна биљка која  се користи као природни деконгестант и производ за смањење телесне тежине може повисити крвни притисак и убрзати пулс.

Постоје такође и биљке које ће појачати крварење код пацијента. Ако се ове биљке користе у комбинацији с лековима за „разређивање крви“, могу настати озбиљни проблеми. Људи с хроничним обољењима, као што су дијабетес или висок крвни притисак, или они који узимају неке друге лекове, треба да пазе приликом коришћења биљних лекова. (Видите пропратни оквир.)

Један други проблем око биљних лекова јесте недостатак доследне гаранције квалитета производа. Недавних година било је извештаја о производима који су загађени тешким металима и другим супстанцама. Осим тога, открића су показала да код извесних биљних производа има мало или уопште нема састојака наведених у садржају. Ови примери наглашавају потребу да се биљни производи, као и било који други медицински производи, купују од угледног и поузданог добављача.

Додаци храни

Додаци храни, као што су витамини и минерали, наводно помажу у спречавању и лечењу прилично великог броја  здравствених проблема, укључујући и анемију и остеопорозу — а елиминишу чак и неке урођене мане. Дневна доза витамина и минерала коју држава препоручује сматра се релативно безбедном и корисном.

С друге стране мегадозе које се препоручују за лечење одређених врста болести могу бити опасне по здравље. Оне вероватно ометају апсорпцију или активност других састојака, а такође могу изазвати озбиљне нуспојаве. Ову вероватноћу, као и недостатак аргумената у прилог коришћењу мегадоза витамина, не треба занемаривати.

Хомеопатија

Хомеопатија се развијала током 1700-их као врста блажег типа лечења у односу на популарна лечења из оног времена. Хомеопатија се темељи на начелу „слично се сличним лечи“ и на теорији минималне дозе. Хомеопатски лекови се припремају разређивањем лековитих супстанци — разређујући их понекад дотле да више не садрже ни један једини молекул првобитне супстанце.

Ипак, када се упореде с коришћењем плацеба, хомеопатски лекови имају извесно дејство у лечењу болести као што су астма, алергије и пролив код деце. Пошто су толико разређени, хомеопатски производи се сматрају прилично безбеднима. Један чланак који је објављен у издању часописа JAMA од 4. марта 1998. запажа: „За многе пацијенте који имају хроничне проблеме без специфичне дијагнозе, хомеопатија може бити важан и користан избор лечења. Ако се користи унутар њених граница, хомеопатија може надопунити савремену медицину попут ’још једног кеца у рукаву‘.“ Међутим, у хитним случајевима где је можда живот у питању, мудрије је користити неко конвенционалније здравствено лечење.

Киропрактика

Постоји прилично пуно алтернативних терапија које користе манипулацију телом. Киропрактика је међу најчешће коришћеним алтернативним третманима, нарочито у Сједињеним Државама. Темељи се на идеји да је могуће лечити неправилности на кичми. Да би намештали пршљене својих пацијената киропрактичари се специјализују у спиналној манипулацији.

Конвенционална медицина није увек у стању да ублажи болове у крстима. С друге стране, неки пацијенти који су лечени киропрактичким методама веома су задовољни. Ретки су докази о томе да се киропрактика користила за нека друга стања осим када су у питању болови.

Значајно је и то да је код вештог киропрактичара ниска стопа нуспојава. Међутим, при томе пацијент треба да буде свестан да манипулација на врату може представљати опасност од озбиљних  компликација, укључујући и шлог и парализу. Да би се смањио ризик од компликација, неки стручњаци предлажу да се особа подвргне детаљним испитивањима да би се уверили да ли је специфични стил манипулације за њега безбедан.

Масажа

Користи масаже су одавно признате у скоро свим културама. О њеној примени говори се чак и у Библији (Јестира 2:12 NW). „Технике масаже играју важну улогу у традиционалној кинеској и индијској медицини“, запажа British Medical Journal (BMJ), од 6. новембра 1999. „Европску масажу је током раног 19. века систематизовао Пер Хенрик Линг, који је развио данас познату шведску масажу.“

Масажа је позната по томе што опушта мишиће, побољшава циркулацију и отклања токсине који се акумулирају у ткиву. Лекари сада преписују масажу за тегобе попут болова у леђима, главобоља и дигестивних поремећаја. Већина људи који су били на третману масаже коментаришу о томе како се добро осећају. Према др Сандри Макланахан, „осамдесет посто обољења је повезано са стресом, а масажа ублажује стрес“.

„Код већине техника масаже мала је опасност од нуспојава“, према извештају BMJ-а. „Код масаже се у великој мери могу на основу здравог разума предвидети контраиндикације (на пример, избегавати трљање опекотина или масажу екстремитета с дубоком венском тромбозом)... Не постоји доказ да масажа код пацијената оболелих од рака поспешује метастазе.“

„Како масажа постаје све уобичајенија, корисници те услуге постају забринути због квалификација масера, а и треба да буду“, запажа Е. Хјустон Лебран, бивши председник Америчког удружења за терапију масажом. Да би се избегла непрофесионалност, BMJ саветује да „пацијенти провере да ли су масери регистровани код одговарајућег надзорног тела“. Према једном извештају, прошле године су у Сједињеним Државама само у 28 држава терапеути имали дозволу за рад.

Акупунктура

Акупунктура је техника лечења која је широм света постала прилично популарна. Иако израз „акупунктура“ подразумева неколико различитих техника, она обично укључује коришћење танких игала које се убадају у специфична подручја  тела, како би се постигла терапеутска реакција. Истраживања током протеклих неколико деценија указују на то да акупунктура може у неким случајевима довести до ослобађања неурохемикалија, као што су ендорфини, које могу помоћи у ублажавању бола и упала.

Неки истраживачи сугеришу да би акупунктура могла бити делотворна у лечењу прилично великог броја обољења и да је она безбедна алтернатива коришћењу анестетика. Светска здравствена организација признаје употребу акупунктуре у лечењу 104 врсте обољења. А један комитет изабран од стране Националног здравственог института САД, наводи доказе да је акупунктура прихватљива терапија у третману постоперативних болова, болова у мишићима, менструалних грчева, гађења и повраћања који се јављају код хемотерапије или трудноће.

Иако су код акупунктуре озбиљне нуспојаве ретке, појединци могу осетити бол, укоченост или пецкање. Одговарајућа стерилизација игала, или коришћење игала за једнократну употребу смањује опасност од инфекције. Многима који лече акупунктуром недостаје медицинска стручност неопходна за успостављање исправне дијагнозе или давање препорука за друге у већој мери одговарајуће терапије. Не би било мудро игнорисати овај недостатак стручности у успостављању дијагнозе, поготово ако се акупунктури приступа да би се ублажили симптоми неких хроничних стања.

Избори су бројни

Наведене су информације само о неким од многих терапија о којима се сада у неким местима обично говори као о алтернативној медицини. У будућности ће се неке од ових, као и друге које овде нису осмотрене, можда такође сматрати конвенционалнима, као што већ и јесу у неким деловима света. Друге, наравно, могу престати да се користе или ће чак доћи на лош глас.

Нажалост бол и болести су у великој мери део људског искуства, као што то и Библија тачно каже: „Јер знамо да све стварство заједно уздише и у боли је заједно све до сада“ (Римљанима 8:22). И нормално је очекивати да људи желе да ублаже бол који осећају. Али коме да се обратимо? Молимо вас да осмотрите нека запажања која вам могу помоћи при избору лечења.

[Оквир⁄Слика на 8. страни]

Комбиновање биљака с лековима — КОЈЕ СУ ОПАСНОСТИ?

Јавност се често упозорава да одређене преписане лекове не пије у комбинацији са алкохолним пићима. Постоји ли такође опасност када се одређене биљке узимају заједно с лековима који су преписани? Колико је уобичајена таква пракса?

Један чланак у часопису The Journal of the American Medical Association говорио је о „истовременом коришћењу и преписаних лекова и биљака“. У часопису је било запажено: „Од 44% одраслих који кажу да редовно пију преписане лекове, скоро је сваки пети (18,4%) известио да с преписаним лековима истовремено пије најмање један биљни лек, или велике дозе витамина или и једно и друго.“ Важно је бити информисан о могућим опасностима таквих навика.

Они који пију одређене биљне лекове такође треба да буду заинтересовани за то када се подвргавају неком медицинском захвату где је неопходна анестезија. Др Џон Нилд, председник Америчког удружења анестезиолога, објаснио је: „Постоје извештаји корисника да неке популарне биљке, као што су женшен и кантарион, могу проузроковати велика колебања у крвном притиску. То може бити веома опасно током анестезије.“

Овај лекар је додао: „Други, као што су гинко, ђумбир и руменцвет, могу отежати згрушавање крви, што је нарочито опасно приликом епидуралне анестезије — ако је крварење настало у близини кичмене мождине, лако може доћи до парализе. Кантарион такође може појачати дејство неких наркотичких или анестетичких лекова.“

Очигледно је од суштинске важности познавати потенцијалну опасност комбиновања одређених биљака и лекова. Труднице и дојиље нарочито треба да буду свесне могућих штетних последица по њихово потомство које могу настати услед комбиновања извесних биљака и лекова. Стога су пацијенти охрабрени да разговарају са својим лекарем или практичарем о алтернативним или уобичајеним лековима.

[Слике на 7. страни]

Извесне биљке су корисне у лечењу здравствених проблема

Сенега

Кантарион

[Извор]

© Bill Johnson/Visuals Unlimited

[Слика на 7. страни]

У циљу постизања најбољих резултата, пацијенти и стручњаци за здравље треба да сарађују