Последња нетакнута земља

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ АУСТРАЛИЈЕ

У НЕКИМ деловима Антарктика, како рече један писац, може бити толико хладно да „ако баците челичну шипку, врло је вероватно да ће се разбити као да је од стакла... и ако извучете рибу кроз рупу у леду, за пет секунди ће се заледити... скаменити“. Због екстремних услова и нестварне, нетакнуте лепоте — коју понекад употпуњује појављивање задивљујуће поларне светлости — Антарктик изгледа као неки други свет.

Али Антарктик је и те како део овог света. У ствари, упоређују га са огромном природном лабораторијом за проучавање Земље и њене атмосфере, као и глобалних промена животне средине, укључујући и промене до којих долази човековом активношћу. Научници су баш у вези с тим проучавањима све више забринути. Они су запазили злослутне нове феномене у областима Јужног пола, који указују на то да није баш све у најбољем реду. Али, погледајмо најпре зашто је Антарктик јединствен континент.

Као прво, Антарктик — најудаљенији континент на свету — заправо је континент пун контрадикторности. Он је изузетно леп и очуван, али и окрутно негостољубив. То је најветровитија и најхладнија средина на планети, а ипак јединствено осетљива и неотпорна. Тамо има мање падавина него на било ком другом континенту, али тамошњи лед представља 70 посто слатке воде на планети. Будући да је просечна дебљина леда око 2 200 метара, Антарктик је највиши континент, с просечном надморском висином од око 2 300 метара. Такође, то је пети по величини континент, а ипак, на њему нема сталних становника већих од једне врсте муве, једне мушице без крила која је величине једног центиметра.

Као да смо на Марсу!

Ако се одважите да задрете у унутрашњост Антарктика, видећете све мање и мање знакова живота, нарочито када дођете до области званих суве долине. Ове поларне пустиње, које се простиру на око 3 000 квадратних километара, углавном су високо у Трансантарктичким планинама — једном венцу који се простире на континенту и који на неким местима достиже висину и преко 4 300 метара. Ледени ветрови фијучу кроз суве долине и брзо носе снег који пада. Научници верују да су ове долине најприближнији земаљски еквивалент површини Марса. Зато су сматрали да би то било право место за тестирање свемирске опреме пре него што би на Марс лансирали сателите типа Викинг.

Па ипак, чак и у тим сувим долинама има живота! Унутар шупљикавих стена, у малим ваздушним џеповима, живе изузетно отпорни облици бактерија, алги и гљивица. Оне преживљавају и уз најмање трагове влаге. Напољу, њихов нестварни свет је један од пустих стеновитих формација званих вентифакти, чији су бизарни облик и високи сјај настали под утицајем сталних антарктичких ветрова током безбројних векова.

Назван пре него што је откривен

Нагађања око огромног копна на југу сежу још из времена древних грчких филозофа. Аристотел је рецимо заступао тезу да мора постојати јужни континент који би био противтежа земљама за које се знало да постоје на северној хемисфери. Књига Antarctica — Great Stories From the Frozen Continent каже да „као што северна хемисфера лежи под сазвежђем Арктос, то јест Медведом, исто тако, резоновао је Аристотел (384-322. пре  н. е.), непозната земља на југу мора бити Антарктикос — другим речима, потпуна супротност — то јест антипод. Тако је Антарктик јединствен по томе што је добио назив око 2 000 година пре него што је откривен!

Године 1772, британски истраживач капетан Џејмс Кук пловио је на југ у потрази за тим претпостављеним јужним континентом. Он је ушао у свет ветру изложених острва и огромних ледених брегова, то јест „ледених острва“, како их је он назвао. „Нека од њих“, писао је, била су „обима од скоро три километра и око 20 метара висока, а море их је ипак доста запљускивало, толико су таласи били силни и јаки.“ Кук је решио да иде даље на југ, и 17. јануара 1773, његов брод, Резолушн, и његов пратилац, Адвенчер, били су први бродови за које се зна да су прешли јужни поларник. Кук је упорно пловио даље кроз нагомилани лед све док на крају више није могао даље. „Према југу нисам могао видети ништа друго до леда“, написао је у бродском дневнику. У ствари, када је пошао назад, био је на само 120 километара од антарктичког копна.

Ко је онда први видео Антарктик? Стварно, ко је први крочио на њега? До данашњег дана нико није сигуран у то. Можда су то чак били ловци на китове или фоке, јер када се Кук вратио кући, због његових извештаја о мноштву фока, пингвина и китова ловци су се отимали за ту област.

 Крв на леду

Кук је „набасао на вероватно највећу заједницу дивљачи на свету, и био је први човек који је обавестио свет о томе“, написао је Алан Морхед у књизи The Fatal Impact. „За животиње са Антарктика“, каже Морхед, „[последица] је била холокауст.“ Књига Antarctica — Great Stories From the Frozen Continent каже: „Пловидба на јужној хемисфери је крајем осамнаестог века попримила сва обележја златне грознице.“ Због незасите потражње из Кине и Европе за кожама ускоро је збрисана сва [претходно] позната популација фока, те су ловци на фоке очајнички трагали за новом земљом с неоплењеним стаништима.“

Након што су ловци на фоке поубијали скоро сав свој извор зараде, морима су почели да харају ловци на китове. „Нико никада неће знати колико је китова и фока убијено у јужном океану“, пише Морхед. „Десет милиона или педесет милиона?“ Бројеви постају безначајни; убијање се наставило све док није остало практично ништа за убијање.“

Међутим, данас сву флору и фауну на Антарктику штите међународни закони. Осим тога, с обзиром да тамо нема грабљивица, а има пуно морске хране, Антарктик је прави рај за животињски свет. Али, Антарктик показује знаке једног много подмуклијег напада, напада који би могао бити ван домашаја међународних уговора.

 [Оквир на 15. страни]

СУПРОТНИ ПОЛОВИ

Иако имају сличности, Северни и Јужни пол нису ’супротни полови‘ само по томе где се налазе. Осмотрите следеће.

Непосредна област која је уз Северни пол сва је под ледом и морем, док је Јужни пол близу средишта континента који је по величини пети на планети.

Северни пол је окружен насељеним копненим масама Америке, Азије и Европе, док Антарктик окружује огроман океан, и то најузбурканији на планети.

У Арктичком кругу живе десетине хиљада породица, као и хиљаде биљака и животиња. Међутим, ниједан човек не зове Антарктик својим домом. Једини одомаћени облици живота су алге, бактерије, маховине, лишајеви, две врсте цветница и неколико врста инсеката.

„Антарктик називају пулсирајућим континентом“, каже Encyclopædia Britannica, „због секундарне ледене обале која сваке године расте и повлачи се.“ Ледене санте се простиру и до 1 600 километара у море. То ширење и скупљање је шест пута веће него код ледених санти на Арктику, због чега Антарктик више утиче на климу у свету.

[Мапа на 15. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

АТЛАНТСКИ ОКЕАН

ИНДИЈСКИ ОКЕАН

ТИХИ ОКЕАН

Дрејков пролаз

Острво Џемс Рос

Ларсенов ледник

АНТАРКТИЧКО ПОЛУОСТРВО

Ронов ледник

Винсонов масив (највиша планина 4 897⁠m)

Росов ледник

Мт. Еребус (активни вулкан)

ТРАНСАНТАРКТИЧКЕ ПЛАНИНЕ

Јужни пол

Најнижа икада забележена температура на Земљи била је на Антарктику — минус 89,2 степена Целзијуса

0 500 миља 500 km

[Извор]

U.S. Geological Survey

[Слика на странама 16, 17]

Пингвини окупљени на једном од ретких плавих ледника

[Извор]

© 2000 Mark J. Thomas/Dembinsky Photo Assoc., Inc.

[Слика на 17. страни]

Грбави кит

[Слика на 17. страни]

На Јужном полу

[Слика на 17. страни]

Јужни морски слонови

[Извор]

Photo: Commander John Bortniak, NOAA Corps

[Слика на 17. страни]

Росов ледник

[Извор]

Michael Van Woert, NOAA NESDIS, ORA